Vesti
22. 09. 2014.
Iskusni novinari čekaju penziju
„Nepoznat novinar je čudo prirode kao i trudna časna sestra“, izjavio je pre četvrt veka Aleksandar Tijanić, ocenivši tako, zasigurno ne bez valjanog razloga, sarkastično tadašnje (ne)prilike u esnafu gde je postao ime i stekao ugled. Takvih „čuda prirode“ danas je u informativnim glasilima BiH napretek.
Versko-građanski rat u BiH uništio je novinarsku profesiju u tolikoj meri da joj, s obzirom na teško promenljive političke i druge okolnosti, nema oporavka u doglednoj budućnosti.
Da bi izbegli po život opasne prve borbene linije mnogi vojno sposobni mladi ljudi, kojima se u ratnom zlovremenu posrećilo da imaju nekog bliskog u vojnoj ili civilnoj vlasti, obreli su se, bez obzira na školsku spremu i stepen obrazovanja, u redakcijama raznih informativnih izdanja, počev od biltena vojnih komandi, do glasila čiji su osnivači bili organi vlasti, državne institucije i političke partije.
Tako su naprasno u „novinare“ promovisani i oni koji su školovanjem stekli zvanje RTV mehaničara, trgovca, elektrotehničara, obućara...
Ne samo da se taj ratni „novinarski kadar“ održao do dana današnjeg, nego su, uz podrazumevajuć u podršku vladajućih političkih partija, čijih su se članskih knjižica pravovremeno domogli, iz njega regrutovani i rukovodeć i kadrovi u informativnim kućama od lokalnog, entitetskog, do državnog nivoa.
Novinarskim poslovima nemalom delu priučenih ljudi u godinama rata, onima koji su u informativnim glasilima nakupili više od decenije i po radnog staža, ukazala se već u prvim poratnim godinama prilika da svoja radna mesta „pokriju“ kakvimtakvim „papirima“ kao dokazima njihove „stručnosti“. U novom, preko noći, prećutno reformisanom novinarstvu gotovo da i nema novinara sa 10-15 godina predratnog staža koji bi svoje iskustvo, kao što se oduvek radilo u ozbiljnim informativnim kućama, prenosili mladim školovanim ljudima sa afinitetom za bavljenje novinarskim poslovima.
Mnogo takvih se za vreme rata ili po njegovom okončanju otisnulo u beli svet, gde uglavnom ne rade u esnafu. Oni koji su ostali u Republici Srpskoj ili u Federaciji BiH, zapamćeni po oštrom peru, britkoj reči, analitičkim tekstovima i lucidnim komentarima, čekaju penzionisanje da bi se ratosiljali ponižavajućih poslova kao što su uzimanja izjava od stasalih drčnih političara, takozvanih biznismena i ostalih skorojevića.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.