Vesti
20. 09. 2014.
Privatno obezbeđenje seje strah
Privatno obezbeđenje u noćnim klubovima, preduzećima ili na javnom mestu u proseku svake druge godine ubije po jednu osobu, a u sukob s građanima, novinarima, javnim ličnostima, pa čak i sa decom, uđe najmanje osam puta godišnje pokazalo je istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije.
Broj tih slučajeva treba uzeti s rezervom s obzirom da, kako je objasnila novinarka Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Milica Šarić, veliki broj sukoba radnika privatnog obezbeđenja nije prijavljen policiji zbog straha građana od eventualnih posledica.
Šarić je, predstavljajući juče prvu internet bazu podataka o napadima pripadnika privatnog obezbeđenja na građane Srbije „Strah od obezbeđenja", objasnila da je novinarski tim CINS-a istraživao period od 2003. do danas i u nju uvrstio situacije u kojimaje privatno obezbeđenje grubo prekoračilo svoja prava. Kako je istakla, šest takvih napada obezbeđenja dovelo je do smrtnog ishoda. Baza je namenjena svima, građanima, firmama koje unajmljuju obezbeđenje, ali i firmama koje pružaju te usluge, o pripadnicima privatnog obezbeđenja koji su pravili probleme.
Ona nije konačna, već se redovno ažurira od prijavljenih slučajeva, kao i onih koje je CINS našao u medijima, sudskoj i policijskoj dokumentaciji objasnila je Šarić. Baza trenutno sadrži 86 slučaja, odnosno opis svakog od njih, mapu Srbije sa označe nom lokacijom incidenta, imenom žrtve, napadača i tipom povrede. Značaj baze „Strah od obezbeđenja" istakao je sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Milorad Todorović, koji njen doprinos vidi u uspostavljanju sistematske kontrole privatnog obezbeđenja i evidencije da li su učesnici napada pripadnici policije, zaposleni u firmama za obezbeđenje ili osobe angažovane kao telohranitelji.
Todorović je dodao i da je veoma važno što je donet Zakon o privatnom obezbeđenju, na čijoj je izradi i lično bio angažovan, ali da će se pravi efekti njegove implementacije postići donošenjem podzakonskih akata. Ono što fali za implementaciju jesu podzakonska akta. Gotovo sva podzakonska akta su u završnoj fazi i očekujemo da u najskorije vreme da budu objavljena rekao je Todorović, objasnivši da ona, pre svega, regulišu program i način obuke pripadnika bezbednosti, akreditaciju centara za obuku i načine polaganja.
Formiranje baze incidenata pozdravio je predsednik Komisije zajavno privatno partnerstvo u sektoru bezbednosti Srbije Dragiša Jovanović koji smatra da će ona doprineti boljoj kontroli oblasti privatnog obezbeđenja. Jovanović je ocenio da će, uz pomoć te baze, tržište samo regulisati koje će firme, na osnovu reputacije, postojati, a koje će se ugasiti, ali je i dodao da je potrebno napraviti razliku između privatnog i „divljeg" obezbeđenja.
Probleme prave ilegalne „gorile"
Potrebno je istaći razliku između ilegalnog obezbeđenja i službi obezbeđenja u privatnim firmama, jer su u 92 odsto, od ovih 86 evidentiranih sukoba, učestvovali pripadnici ilegalnog obezbeđenja. Privatno obezbeđenje je trend svuda u svetu i ono je potrebno, ali ne može se sve zvati privatnim obezbeđenjem podvukao je Dragiša Jovanović i napomenuo da tu razliku treba da pravi prevashodno pravosuđe.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.