Vesti
21. 07. 2014.
Digitalizacija do kraja godine
Moguće je da proces digitalizacije u Srbiji, oročen do juna 2015.godine, bude sproveden već do kraja ove godine, izjavio je direktor Republičke agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) Milan Janković u intervjuu FoNetu, ističući da RATEL nastoji da to što pre bude učinjeno.
Mi u RATEL imamo potrebu da se digitalizacija ubrza i da bude završena što pre. Naše su neke ideje da bi to moglo da bude završeno možda i do kraja ove godine, predvideo je Janković. On je najavio da će građani imati kvalitetniju sliku i nove mogućnosti korišćenja digitalnih televizija, dok će država imati dodatna sredstva u budžetu.
Procesom digitalizacije, kako je objasnio Janković, biće oslobođen deo sprektra takozvane digitalne dividende od 790 megaherca do 862 megaherca. Tih 60 megaherca je strategijom predviđeno za razvoj širokopojasnih servisa, precizirao je Janković i naglasio da su "naši mobilni operatori izuzetno zainteresovani za korišćenje tog dela spektra". Ukoliko proces digitalizacije bude sproveden do kraja godine, onda bi, prema rečima Jankovića, početkom 2015. bilo obavljeno javno nadmetanje za korišćenje tog opsega.
Korišćenjem tog dela spektra od 60 megaherca, država će putem javnog nadmetanja obezbediti dodatna budžetska sredstva u iznosu koji ne bi bio manji od 80 do 100 miliona evra, procenio je Janković. On smatra i da će država morati da pomogne socijalno ugroženim građanima da nabave uređaje za prelazak na digitalnu televiziju. Još se ne zna o kojem broju građana je reč, dodao je Janković, ali je napomenuo da građanima koji imaju kablovsku televiziju neće biti potrebni takvi uređaji, koji se na tržištu mogu naći po ceni od 30 do 50 evra.
Upitan da li će u međuvremenu biti raspisan konkurs o dodeli preostale nacionalne frekvencije za analogno emitovanje tlevizijskog programa, Janković je odgovorio da to ne zavisi od RATEL. To nije pitanje za nas. Mi smo dali uslove za onaj deo spektra koji je moguć i tako je raspisan drugi konkurs u skladu sa tehničkim mogućnostima.
Da li će biti raspisan, ne zavisi od RATEL, rekao je Janković. On je, međutim, najavio da RATEL priprema softver za kontrolu brzine protoka podataka koji operatori pružaju korisnicima, ukazujući da je prošle godine bilo 850 žalbi građana na rad operatora. Ljudi se žale na različite servise. Ima prigovora i na mobilnu i na fiksnu telefoniju, kao i na internet i KDS uslugu, na protoke koje operatori nude, ukazao je Janković.
Jedna od naših aktivnosti u narednom periodu biće da definišemo softver za kontrolu protoka, koji je u poslednje vreme jedan od najvećih problema, rekao je Jankovič, da bi protok koji operatori ugovorom nude krajnjem korisniku zaista bio i isporučen. Upitan koliko je u telefoniji bilo prenetih brojeva u drugu mrežu, Janković je rekao da je za tri godine u mobilnoj telefoniji broj prenelo oko 220.000 korisnika, dok je od 1. aprila, od kada se mogu preneti brojevi u fiksnoj telefoniji, to učinilo oko 9.200 korisnika. Na pitanje da li RATEL može da utiče na domaće operatore da smanje cene u romingu, Janković je odgovorio da je roming komercijalna usluga o kojoj ugovore međusobno sklapaju operatori, a da RATEL s tim nema ništa.
Postojala je inicijativa zemalja kandidata za pristupanje Evropskoj uniji (EU), obraćali smo se i EU, kako bi ona dala preporuku da i naši operatori postupaju kao u zemljama Unije, ali to nije bilo moguće, napomenuo je Janković. Prema njegovim rečima, sada postoje regionalne inicijative da eventualno regulatori u okviru regiona i zemalja kandidata za EU donesu neke preporuke u vezi sa romingom, ali to ne može da se direktno reguliše. Kada se govori o romingu, ustanovili smo da je najbolje kada građani unapred znaju cene pre polaska na put, rekao je Janković, ističući da RATEL u proteklih nekoliko godina na svom sajtu objavljuje cene sva tri domaća mobilna operatora prema drugim zemljama. Osim toga, od deset miliona korisnika, njih skoro dva miliona, prema rečima Jankovića, imaju takozvane pametne telefone sa opcijom da isključe data roming.
On je naveo i da sva tri operatora u Srbiji građanima dostavljaju informacije o drugačijem tarifiranju kada pređu granicu. Roming ugovor je komercijalni ugovor dva operatora, ali je Evropa, preko svojih mehanizama, operatorima u 28 zemalja nametnula rešenje da su cene rominga faktički kao da razgovarate u svojoj zemlji, objasnio je Janković. Prema njegovim rečima, RATEL ima 107 zaposlenih, ali mu je, u međuvremenu, pridodato još 16 zaposlenih iz Republičke agencije za poštanske usluge, tako da je zvanični naziv tog regulatornog tela sada Republička agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge.
Komentari (1)
ostavi komentar21.07.
2014.
Kontrola brzine protoka podataka
Pocetak ovog teksta pocinje recenicom: "Moguće je da proces digitalizacije u Srbiji ... bude sproveden već do kraja ove godine, izjavio je direktor Republičke agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) Milan Janković u intervjuu FoNetu, ističući da RATEL nastoji da to što pre bude učinjeno.", a nastavlja se recenicama: "Mi u RATEL imamo potrebu da se digitalizacija ubrza i da bude završena što pre. Naše su neke ideje da bi to moglo da bude završeno možda i do kraja ove godine, predvideo je Janković." U tim recenicama koje se odnose na (pro)cenu zavrsetka digitalizacije TV upotrebljene su reci "moguce", "moglo" i "mozda", sto u kontekstu verovatno podrazumeva: "moz' da bidne, al' ne mora da znaci". Ali, to nije nova informacija.
OdgovoriNova informacija u ovom tekstu glasi: "On (M. J.) je, međutim, najavio da RATEL priprema softver za kontrolu brzine protoka podataka koji operatori pružaju korisnicima, ukazujući da je prošle godine bilo 850 žalbi građana na rad operatora. Ljudi se žale na različite servise. Ima prigovora i na mobilnu i na fiksnu telefoniju, kao i na internet i KDS uslugu, na protoke koje operatori nude, ukazao je Janković. Jedna od naših aktivnosti u narednom periodu biće da definišemo softver za kontrolu protoka, koji je u poslednje vreme jedan od najvećih problema, rekao je Jankovič, da bi protok koji operatori ugovorom nude krajnjem korisniku zaista bio i isporučen."
Lepo je sto RATEL priprema svoj softver za kontrolu brzine protoka podataka, iako je jedan takav softver vec raspoloziv na "vezi": http://www.speedanalysis.com/?cid=4326. Lepo je i sto je Ratel ranije doneo Pravilnik o parametrima kvaliteta javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga i sprovođenju kontrole obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija (http://www.ratel.rs/upload/documents/Regulativa/Pravilnici/Telekomunikacije/Pravilnik%20o%20parametrima%20kvaliteta.pdf), kojim je u Tabeli 4 (br. 8) propisana granicna vrednost: ≥ 80% od ugovorenog protoka u kbit/s. Ali, nije lepo sto RATEL, ukljucujuci, RRA i nadlezno ministarstvo, izgleda ne vrse, izgleda, dovoljno merenja brzine protoka podataka pri pruzanju informacionih usluga putem sirokopojasnih elektronskih komunikacionih mreza, u skladu sa clanom 131. stav 2, clanom 134. tacka 2. i clanom 111. Zakona o elektronskim komunikacijama.
Valja napomenuti da nema govora o pruzanju kvalitetnih audio-vizuelnih medijskih usluga putem alternativne digitalne komunikacione mreze "Internet" (eng. Webcast, srpski Web kasting; eng. Streaming media), bez obezbedjivanja propisane brzine prenosa podataka.