Vesti
16. 07. 2014.
Srednjoškolci i novo medijsko okruženje
Poznavanje i upotreba novih tehnologija i društvenih mreža ne znači da mladi znaju šta su mediji i medijski sadržaji, jer oni tehnologije i medije koriste isključivo kao instrumente. To što su oni u svakodnevnom kontaktu sa novim medijima ne znači da dobro vladaju njima.
Medijska pismenost je danas važna koliko i funkcionalna pismenost, a u obrazovnom sistemu Srbije ne postoji kao zaseban predmet, već se o ovoj temi govori u okviru građanskog vaspitanja ili sociologije. Neophodno je raditi na podizanju medijske pismenosti građana.
U Medijskoj strategiji koja je usvojena u septembru 2011. godine, konstatovan je nizak nivo medijske pismenosti, što znači da se u mnoštvu informacija, koje stižu iz različitih medija, građani ne snalaze dobro.
Pojava interneta i novih medija, koji danas preovladavaju u informisanju građana, naročito kod mladih, učinila je razlikovanje pravih informacija od spinovanih i izmanipulisanih još težim, iako nove tehnologije ne bi trebalo da utiču na osnovnu svrhu medija informisanje.
Poznavanje i upotreba novih tehnologija i društvenih mreža ne znači da mladi znaju šta su mediji i medijski sadržaji, jer oni tehnologije i medije koriste isključivo kao instrumente. To što su oni u svakodnevnom kontaktu sa novim medijima ne znači da dobro vladaju njima.
Ubrzan razvoj tehnologije i pojava novih sredstava komunikacije u sferi javnog informisanja ne treba da utiču na njegovu osnovnu svrhu, u smislu pružanja ili širenja informacija, analiza, komentara, mišljenja i programa različitog sadržaja, a pre svega sadržaja od javnog interesa kaže se u Medijskoj strategiji.
Iako se mladi danas najviše informišu putem Interneta i društvenih mreža, profesorka građanskog vaspitanja Ekonomske škole u Čačku Jasmina Savić smatra da oni prilično dobro poznaju stvarnost. Imala sam stav da mladi informacije koje mediji pružaju ne dovode u pitanje.
Međutim, kada se na časovima, na određenim radionicama, od njih tražilo da na osnovu većeg broja donetih dnevnih časopisa i čitanja istih događaja, ali iz različitih novina, sami procene ko se čime služio da bi prodao što veći tiraž, shvatila sam da ispred sebe imam ozbiljne kritič are naše svakodnevnice kaže ona. Medijska pismenost u Srbiji ne postoji kao zaseban predmet, već bi o njoj trebalo da se govori na časovima građanskog vaspitanja ili sociologije.
Učenici Ekonomske škole u Čačku smatraju da bi medijsku pismenost trebalo uvesti u obrazovni sistem, ali kao dodatak već postojećim predmetima.
Mišljenja sam da su oni pretpostavili bi taj predmet bio jedan od onih koji ne bi imao numerič ke ocene, a koji bi redovno pohađali, što bi bio dodatak njihovom opterećujućem rasporedu časova, ali svakako smatram da ako bi se medijska pismenost pojavila u bilo kojoj formi u sistemu obrazovanja doprinela bi razvoju njihove kritičke svesti, što je veoma poželjna osobina kod svake osobe smatra profesorka Jasmina Savić.
Bilo da se medijska pismenost uvede kao poseban predmet u obrazovanje ili da se o njoj uči u okviru drugih predmeta, neophodno je, kao što je istaknuto u Medijskoj strategiji, da se podigne nivo medijske pismenosti građana Srbije i svih učesnika u sektoru medija radi stvaranja društva u koje su uključeni svi njegovi članovi i jačanja prava na informisanje, slobode izraž avanja i slobode protoka informacija.
Medijska koalicija, koju čine Nezavisno udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija i PU Lokal pres, pokrenula je multimedijalnu kampanju za medijsku pismenost Ne daj da te spinuju. Američka agencija za međunarodni razvoj finansijski podržava kampanju, a sprovodi agencija P.R.A.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.