Vesti
15. 07. 2014.
Čiji život živimo
Ovog meseca smo oženili Novaka. Prethodno kolektivno zamišljali šampionski ukus vimbldonske trave u njegovim ustima.
Susreli se oči u oči sa „Beogradom na vodi" u formi makete. Što je sigurnosigurno. Naslušali se veiikih investitorskih obečanja.
Divili im se ili smejali. Odgledali svetsko prvensno u ftidbalu. Svake večeri navijali i nervirali se, pa taman i da nikakve veze sa fudbalom nemamo jer fudbal je ,,in" ovog leta. Izdana u dan iščuđavali se lažnim doktoratima naših političara, ismevali ih, bili besni na njihove mentore i debele im obraze. Pomno pratili putešestvije lepršavog premijera, od Nemačke do Rusije.
Odahnuli što je potpisan Ugovor o izgradnji gasovoda „Južni tok" kroz Srbiju i što smo, gle čuda baš mi dobili najbolje uslove. Proslavili, svako u svom maniru, Putinovskori dolazak u našu zemlju. Izbezumili se od straha od komaraca i groznice Zapadnog Nila (100 odsto sam sigurna da više od polovine nas ni ne znagde je zapad, a kamoli Nil).
Polagali prijemni ispit za fakultete, pre toga opet malo strahovali da se ne ponovi sramni scenario zvani „mala matura".
Primili tužnu vest da je protekle godine u Srbiji rođeno najmanje beba od početka 20. veka, drugim rečima da umiremo kao nacija. I sve navedeno komentarisali na „Fejsbuku" i „Tviteru".
Pa šta s tim, pitate se. Normalno je da život ide svojim tokom, a da mi imamo stav. A da li je normalno da naši životi stanu zbog bombastičnih naslova u novinama, ili da teku u pravcu kojim neko drugi hoće? Jedno je biti informisan, a drugo biti rob medija, i to kakvih?!
Progutali smo sve što su nam servirali, a da li smo stigli da i sami nešto „zakuvamo"? Siromaštvo džepa i duha dovelo nas je do toga da živimo kroz živote nekih drugih, nama nebitnih javnih ljudi i kroz njihova dela, zaboravljajući da svom životu obezbedimo privlačan naslov i sadržaj.
Pitanje medijske pismenosti kopka me već duže vreme. Pitanje je veoma složeno (šteta je što se kod nas malo ko njime ozbiljno bavi), ali da uprostim stvar: kako zatvoriti oči pred naslovima iz novina, a pažljivije čitati sebe i pisati o sebi? Kako biti moćniji od medija? Moćan čovek, napisao je Umberto Eko baveći se problemom zavisnosti od mobilnih telefona, jeste onaj koji ne mora da odgovori na svaki poziv. Dve stvari su simbol uspeha: ključ od privatnog toaleta i sekretarica koja kaže: „Gospodin je trenutno van kancelarije."
Slično je i sa medijima. Nemoćna država nam nije osigurala da se osećamo sigurno u bilo kom pogledu i izvesno je da će još neko vreme tako i ostati. Ali zato nam osigurava mnogo moćnih, istina beznačajnih naslova. Preusmeravanje pažnje, stvaranje problema, veličanje gluposti i buđenje emocija neke su od ključnih strategija manipulacije putem medija. I to nije nikakva tajna. O tome ništa ne zna samo onaj koji ne želi da zna, tj. onaj ko nema profil na društvenim mrežama. Kako doskočiti medijima? Za početak, objaviti status „Ovaj gospodin je trenutno van kancelarije" i zaključati se u svoj toalet.
Čak i ono što se dešava u njemu je više naše od bilo koje medijske objave.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.