Naslovna  |  Aktuelno  |  Vesti  |  U fokusu tabloida žensko telo
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

23. 06. 2014.

Autor: M. Stevanović Izvor: Danas

U fokusu tabloida žensko telo

Kad je Nataša Micić postala, sticajem okolnosti, predsednica Srbije, nijednog momenta javnost nije usredsredila pažnju na njene sposobnosti i kvalitet rada, a mogla je da bude i dobra i loša predsednica.

Zapravo, prva žena na toj funkciji, što je dekonstrukcija patrijarhalne srpske kulture isključivo muške predsedničke loze, biva izložena svakodnevnom seksizmu i nipodaštavanju nje kao političarke samim tim što je žena. U fokusu medija, kako tabloida tako i ozbiljnijih novina, bile su njene - noge.

Medijska slika žene, stereotipi i seksizam, kao i pozicija žena u svetu nauke, politike i biznisa bile su teme međunarodne konferencije „Slika žena u medijima - uticaj medija na sistem vrednosti, koji opredeljuje ulogu žena u društvu“, koju je organizovalo udruženje Klub prvih žena.

Priča Suzane Vasiljević, medijske savetnice premijera, koja je učestvovala na panelu „Medijska pozicija uspešnih žena u nauci i politici“, umnogome liči na ovu o Nataši Micić. Iako ima impresivnu biografiju, školovala se i usavršavala u inostranstvu, radila kao prevoditeljka, konsultantkinja, novinarka, bila producentkinja nagrađivanih BBC-jevih serija, dobitnica raznih priznanja za sajtove i promocije... nikada se o njoj, kako je rekla, nije govorilo u medijima, da bi jednog dana osvanuo tekst sa njenom fotografijom u kupaćem kostimu, skinutom sa Fejsbuk stranice. Sa medijskom savetnicom premijera moglo bi se razgovarati o mnogo čemu, o cenzuri recimo, međutim, tekstovi o njoj u prvi plan stavljaju promiskuitet, seksepil, osobu koja „žari i pali po kabinetima Vlade Srbije“.

U okviru iste diskusije Gordana Čomić, potpredsednica Skupštine Srbije, govorila je o slobodi izbora, kako medija da oblikuju sliku kakvu žele, tako i devojke da svoje telo stavi u službu robe. Prepričavajući ovom prilikom jedan svoj razgovor sa kolegom koji ju je pitao kako uspeva da radi odgovoran posao i istovremeno se brine o mnogočlanoj porodici, i to na relaciji Beograd - Novi Sad, Gordana Čomić kaže da je morala da odgovori istim pitanjem - kako političari, dakako muški, uspevaju isto to. Nimalo dopadljiv odgovor, ali očekivan, da se oni o porodici i ne brinu, jer to rade njihove supruge, navodi na razmišljanje u kojoj meri je ženi ostavljena mogućnost slobodnog izbora u društvu u kome se suptilno sankcioniše žena sa uspešnom karijerom, jer tada i njena uloga u porodici nema pun angažman, dok se blagonaklono ophodi prema brižnim majkama domaćicama. „Žene stalno moraju da osvajaju slobodu“, ističe Gordana Čomić, „a otpor se pruža zato što se time krune viševekovni stereotipi o ženama“.

Na tragu stereotipa o ženama, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić, u diskusiji „Iskustva iz Evrope i sveta“, navodi primer iz prakse banaka u kojima se žene po povratku sa porodiljskog raspoređuju na niža i manje plaćena mesta, upravo na osnovu pretpostavke da one zbog porodičnih obaveza ne mogu u potpunosti da se posvete poslu. Takvi primeri kršenja Zakona protiv diskriminacije svedoče o „velikom jazu“, kako kaže Petrušić, „između onoga što piše u zakonu i onoga što postoji u stvarnosti“.

Još mnogo zanimljivih priča moglo se čuti od učesnica i učesnika konferencije, a bilo ih je po pet-šest u svakoj od četiri panel-diskusije (Jelena Begović, direktorka Instituta za molekularnu genetiku, Aleksandra N. Tašić, potpredsednica istraživačkog društva „Mihajlo Pupin“, zatim novinar Vanja Bulić, te glumica Ana Sofrenović...), a većina njih primećuje da se položaj žena polako popravlja i da će za neko vreme biti vidljiviji rezultati, posebno zahvaljujući posvećenosti ženskih organizacija i mreža.

Nešto drugačiji ton uneo je novinar Milomir Marić, voditelj emisije „Ćirilica“ (TV Happy), koji je na panelu „Tabloidizacija žena - stereotipi i seksizam“ rekao da 80 posto žena, bilo kog profila, ima za ideal starlete Staniju i Soraju, te da su žene same krive što se tako predstavljaju u medijima. „Koji muškarac čita te stvari“, pita se Marić, „osim feminiziranih?“ Zbog takvih reči je iz publike burno reagovala nekadašnja gradonačelnica Radmila Hrustanović, ukazujući na ozbiljnost teme gde nema mesta za provokacije i mačo-ispade.

Senzacionalno

Kako su mediji na kraju ispratili ovu konferenciju? Tabloidno i senzacionalno, sa naslovom „Soraja i Stanija posvađale učesnike debate: Da li sve žene u Srbiji žele da budu starlete?“, čime je ova konferencija, na kojoj se odgovorno i kritički pristupalo datim temama, prikazana kao cirkus i samim tim banalizovana. A na slikama kojima su ilustrovani tekstovi - Soraja i Stanija.

Komentari (2)

ostavi komentar
uto

24.06.

2014.

Комнен Коља Сератлић, члан УНС-а [neregistrovani] u 12:59

А, шта сте друго очекивали

Зар није све банализовано у овој земљи. Шта сте, господо, другови очекивали од конференције с обзиром на неке говорнике (Марић, Чомићка). Ваљда су и жене (општи појам, успут, требало би избацити непостојеће ријечи - супруга и супруг, односно требало би вратити у употребу муж и жена, није ваљда да је реијеч жена постала пежоративна) учествовале или учетвују у банализирању свега постојећег. Кратко сам након студија био асистент (само један семестар). У то вријеме ме је занимао, са социолошког и свих аспеката, однос мушкарца и жене. Писао сам неку малу студију, са којом данас , када је читам, нисам у целости сагласан, прије свега, зато што је у тим временима, шесдесетих година прошлога вијека, било забрањено позивање на искуства цркве и вјера. Дакле, црква је због пратсарог гријеха ЖЕНЕ имала један понижавајући однос према њој. Међутим, интересантно је, а није случајно, да је у свим јеванђељима итекако заступљена жена (углавном везано за Марију Магдалену, и синтагму "света женственост")), њена улога и положћај. Истјерана из раја, код жене ствара осјећај кривице, тако да повећава моћ мушкарца. Да не бих сада и ја банализирао, постојали су кроз историју разни матријархати и патријархати, разни векови, у некима су жене спаљивали. Но, о томе другом приликом. И данас у једној Грузији, жена је сватиња. Када дођете у Тбилиси, који је оивичен великим планинама, на врху једне доминира огромни споменик МАЈЦИ. Боравећи у Тбилисију, примијетио сам да се може рећи да влда матријархат, на сваком кораку се примјећује да је жена сами Бог. И недо Бог да Грузину увредите жену, кћер, сестру. Али има једно велико али, Грузинка неизмјерно поштиује мужа, генерално, жене поштују мушкарце (сетра брата, рођака, комшију) . Без обзира на савремену Грузју и земљу која има меморију, неколико хиљада година богату културру, науку, велике личности, књижевнике пјеснике (омиљени Шота Руставели и др., царица Тамара ), Грузинка у већини случајева, ако хоће да се уда, мора бити вирго интакта. Грузин није мачо, схваћено изворно "мачо мехикано". На другој страни Грузинка осјећа мушкарца као заштитника и част јој је да му породи најмање троје дјеце. Ради се о једном сложеном етичком ставу. Шта се догађа у Србији. С обзиром на то да труст мозгова, пројектанти, владари из сјенке, праве све врсте подјела у ( на четнике и партизане, у свим бившим соц. земљама се измирише, а у Србији још ратују партизани четници), на младе и старе, на првосрбијанце, другосрбијанце трећесрбијане, па све до десет, посебно "гурају" (гурнули су) жене у пропаст да се према мушкарцима понашају често кабадахиски. Србија је изгубила мајку у правом смислу те ријечи. Девојке отворено кажу, нећемо да рађамо, нећу да му пером прљаве гаће и чарапе, а у неким крајевима Србије траже да мушкарци све више пореузимају улогу жене. Воде кучиће за повез уместо дјецу за руке. Пројектанти форсирају хомосексулаце, да би наталитет био негативан и на тај начин да нестане српски народ. То је један велики пројекат,а не да ми стално приговарају како заговарам "теорију завере". Није нешто завјера, ако је пројектовано и ако се стриктно примјењује. Узмите пример Чомићке или свих Зорана Михајловић, Пешићке, Мићићке, Кулуниџијке, Бисерко, Кандићке, Павићевићке, и др. Због Чомићке, како је водила сједнице Парламента, многи гледаоци и посланици су доживљавали нервне сломове. Зар сте заборавили шта је све радила у Парламенту. Једну чувену српску жену, која је др. проф. питао сам, молим Вас реци те ми зашто су жене у политици тако острашћене. Одговорила је дословно: "Ниједан мушкарац се не може тако отргнути, острастити, отићи у крајност као жена пиолитичар". О чему се ради. Да ли је то абреагирање на понижавајући положај у кући конкретне жене, жена, да ли је то погрешно схваћена слобода, да ли је то, лоше кућно васпитање, да ли је нека острашћена жена гледала годинама како јој отац малтретира мајку . ЈОне и које се удају, уцјењују мжа, хоће ли родити једно или ниједно дијете. Мајка је у свим временима била и остала основни васпитач дјеце. Мајка је код дјеце подизала ауторитет оца и када га је било или када је нестао. Нжалост или на срећу, нисмо ми Шведска у којој муж или жена могу да оду са другим за викенд и да се врате кући као да ништа није било. Србија је отишла у другу крајност. Због ноћног живота, дроге, алкохола, којег је наметнула Империја зла, не зна се у хиљадама породица ко је отац, тако да се стално, када наступе проблеми, доказује очинство. Нико више не гледа ко ће са ким у кревет. Таква "једнакост" мушкарца и жене је, такође, банализирање свеукупног односа два супростављена пола. Што нисте позвали на конференцију неколико врсних научника из те области које има унесрећена Србија. Нису добри Миломир Марић или Чомићка ауторитети и из ове области. Они могу нешто да логицирају или благо речено лупетају. Но, неће бити ни оваквих конференција.

Odgovori
pon

23.06.

2014.

anonymous [neregistrovani] u 19:23

star srpska

Selo gori a baba se ceslja/.

Odgovori

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi