Vesti
06. 06. 2014.
Povodom teksta „Nemam veze sa OEBS-om i NUNS-om”, 2. juni
Odgovor Vesni Pešić
Vesna Pešić mi zamera što sam njeno ime navela kao primer licemerja i dvostrukih standarda (Cenzura, 29. maj). Kaže da sam zlonamerna, jer nije ona 2009. izglasala antiustavni zakon o medijima, već je to učinio LDP Čedomira Jovanovića. A njena jedina veza sa tom strankom je da je na njenoj listi provela mandat u parlamentu.
NUNS je taj drakonski akt iz sve snage podržao, dok OEBS nije ni pisnuo protiv njegovog usvajanja, iako je Udruženje novinara Srbije pro bono angažovalo najuglednije svetske eksperte za medijsko pravo koji su crno na belo dokazali da je zakon suprotan ne samo srpskom ustavu, već i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.
To su činjenice: neprijatne, ali stare i svima znane. Nova je, i nedovoljno dobro poznata, činjenica da su Vesna Pešić i Vukašin Obradović tu skoro potpisali žalbu Savetu za štampu tražeći da se osudi list „Politika” što je objavio komentar u kom se oni kritikuju.
Kad sam poslednji put čitala Kodeks novinara Srbije, nigde nije pisalo da je zabranjeno kritikovati Vesnu Pešić i Vukašina Obradovića.
Gospođa Pešić sada kaže da „nemoralnijeg i gnusnijeg teksta u ’Politici’ nije videla” od pamfleta Vojko i Savle, ali ni sada ne može da ukaže ni na jednu netačnu činjenicu, ili makar neprecizan citat, u spornom tekstu. U novinarstvu su činjenice svete, ali su komentari slobodni. Gospođa Pešić je slobodna da „gnusnim” smatra stavove suprotne njenim, ali to što ona radi nije borba za slobodu govora: to je upravo suprotno borbi za slobodu govora.
Da, to smatram licemerjem: da oni koji bi da zabrane drugačija mišljenja, nastupaju kao borci za slobodu govora i mišljenja. Da oni koji štite samo sebe i svoje političke prijatelje, pretenduju da štite slobodu kao univerzalnu vrednost.
Vesna Pešić nije osoba koja vaga reči, ali je napravila posebno loš izbor kada se dosetila da nekog optuži da „skače sam sebi u usta”. Jer tu je ona nenadmašna. Nema dovoljno prostora da se opiše veleslalom stavova i političkih ocena gospođe Pešić, u kojoj su isti lideri, u kratkom roku, mogli da budu i mali Sloba i Vinston Čerčil, i motor promena i diktator... Sve je, izgleda, u srpskoj politici promenljivo, osim Vesne Pešić.
Vrhunac je ipak kada gospođa Pešić, koja o sebi voli da misli kao o arbitru vrednosti liberalne Srbije, jednog od naših najvećih umetnika proteruje iz Srbije rečima „nije mu bre država Srbija nego Bosna i Hercegovina! Sram ga bilo! Jel to neko tražio od njega da se prekrsti i dođe u Srbiju? Nije mu tražio!”.
Bilo bi lepo da samo još jednom skoči sebi u usta i povuče te reči protiv Emira Kusturice. Jer je upravo tim rečenicama, koje mi nije prijatno da citiram u pristojnim novinama, gospođa Pešić uspela da dosegne civilizacijski nivo Vojka i Savla.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.