Vesti
05. 06. 2014.
Panika u Zoo vrtu
Komedija u Srbiji nikad ne uspeva bolje, nego u cenzorska vremena. Kao, na primer, sada. Zabrani Srbima da kažu ono što ih tišti najviše, i dobićeš što si najmanje želeo: javno kritičko mišljenje. Ovo „najmanje želeo“ odnosi se, naravno, na vlast. Sad, pošto je u nas nastojanje da zauzda kritičko mišljenje obavezan program svih vlasti, Srbi tvrdoglavo opstaju i kao jedan od najduhovitijih naroda.
Nije utvrđeno kako, ali komedija se u našem narodu izdelila, u smislu podžanrova, po segmentima društva. Lakrdija se uspostavila kao deo rezervisan za vlast. Vlast od nje ne odstupa, a naročito joj je sklona, videli smo, u vreme vanrednih situacija.
Tako se, na primer, neki dan naš predsednik provozao s predsednikom u gostima kroz poplavom opustošeni Obrenovac. Na nekakvom vojnom kamionu, sve odmahujući rukom s otvorene platforme, pokazao je gostu, a i svetu, šta za nas čini naša vlast. Zaglibljeni u rasčišćavanju one bede što ostade za poplavama, meštani su se zahvaljujući svom predsedniku osetili kao stanovnici zoo vrta.
Sledstveno žanru koji zastupa, partijski, državnički i lično, premijer je u otvorenom pismu optužio predstavnike OEBS-a da protiv njega vode „najprljaviju kampanju“. Objavljuju neistine o Srbiji i notorno lažu da vlada sprovodi cenzuru i gasi internet-sajtove. Pa je zatražio hitno izvinjenje ili dokaze.
Zbilja! Ugasili su ih samo desetak, da ne nabrajam koje, svi znamo. Šta se diže panika oko toga, i to ne na fejsbuku, pa da ih, sledstveno, pohapse, već se sad panika širi i na evropskom nivou?
Poplavu komičnih komentara od pre neki dan izaziva i analiza doktorata ministra policije. Ne vidim šta je tu smešno. Ako je lakrdija vladajuća politička doktrina, što i on ne bi doprineo, likom i delom?
Satira je ono što lakrdijaše najviše plaši. Jer, krhko mentalno zdravlje nacije, pored tolikih lakrdijaša u javnom prostoru i na vlasti, održavaju pojedinci, satiričari. Jedan od takvih, koji javni prostor koristi u humane svrhe, je Zoran Kesić. Njegove vesti, s takozvanim oduškom na kraju, imaju ono za čim, s vlašću kakva jeste, posežemo stalno. Ili, kako bi „comic relief“ s engleskog preveo Kesić: „Samo trenutak, da se olakšam.“
Kritika vlasti je žanr na koju se političari, naročito kad su u usponu, najrađe oslanjaju. Kad se popnu na pozicije o kojima su sanjali, gušenje istog im je prvi cilj. Kakva, bre, sloboda izražavanja, koja od nas u javnosti pravi one najsmešnije stanovnike zoološkog vrta, reći će vlast? Nećete valjda da narod zaista shvati na koga ličimo kad, umesto da donosimo ozbiljne odluke, obično mašemo rukama i češemo se po glavi? Postoji jedna odlična srpska sentenca koje bi, prilikom gušenja medija, trebalo da se sete. Ona glasi: Ko ne razume šalu, treba ga ozbiljno zajebavati.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.