Vesti
03. 06. 2014.
Doktori demagogije
Katastrofalne poplave su prošle uz desetine žrtava. Materijalna šteta meri se milijardama evra.
Srpska pravoslavna crkva je u prepoznatljivom magijskom stilu održala moleban za prestanak kiše, baš kao što je pre par godina u Valjevu održala dodolski obred (možda su premolili, što bi rekli cinici). Predsednik vlade se pred kamerama brecao na ministre, pretvarajući ih u maloletne poslušnike, dok je načelnika generalštaba poslao da komanduje odbranom jednog grada od poplava. Time je posredno izrazio nepoverenje u sposobnost svih potpukovnika ove zemlje, tj. vojske u celini. No, sredstva masovnog opštenja, televizije i novine, gotovo se utrkuju u uzdizanju genijalnosti predsednika vlade.
Kritike vlasti se mogu čuti u svega četiri autorske televizijske emisije na RTS-u, RTV-u i B92, te pročitati u dva najuglednija dnevnika i par nedeljnika u Srbiji. Tu je, naravno, i internet, gde je širina i jačina kritike veća. Ono što je, međutim, veoma opasno jeste autoritarna težnja vlasti da uspostavi apsolutnu kontrolu nad društvenim životom tako što će i ovu više no skromnu količinu kritike ugasiti.
Treba otvoreno reći, dok su ideologiju Srpske radikalne stranke „naprednjaci” napustili, što je dobro, dotle su autoritarno-demagoški politički stil Vojislava Šešelja zadržali. Vidi se to najbolje u preziranju institucija, jer ministri ne smeju biti lične sluge predsednika vlade pošto obavljaju važne državne funkcije.
Načelnik generalštaba nije mali od palube. Sredstva masovnog opštenja nisu propagandni štabovi vođe i vladajuće stranke. A zaštitnik prava građana se ne sme demagoški napadati kao čovek koji ima previsoku platu, onda kada kritikuje očigledni napad vlasti na prava građana, kao što je u ovom slučaju pravo na optimalnu obaveštenost o stanju u državi i društvu.
Kada ministar unutrašnjih poslova i bivši predsednik Narodne Skupštine Republike Srbije, genijalni dr Nebojša Stefanović, za dve godine napiše doktorat i odbrani ga na uglednom Megatrendu, uprkos tome što je pre nekoliko godina imao stanovitih teškoća da završi makar godinu dana osnovnih studija na Univerzitetu u Beogradu, onda je to za akademsku, pa i širu javnost veoma zanimljivo.
Ne čudi stoga što su se kolege zabavili malo tom disertacijom i našli da u osnovi ne odgovara naslovu, da je delom plagirana, te da je metodološki neuko postavljena (upravo je metodologiju ove disertacije učeni rektor Megatrenda naročito preporučivao pažnji). Sada je dr Stefanović ministar. Ne treba očekivati njegovu ostavku, kao što rade ministri u civilizovanim zemljama, npr. u Nemačkoj, jer Srbija, nažalost, a blagodareći ovoj i prethodnim vlastima, nije civilizovana zemlja.
Uzgred, logično bi bilo da je kao doktor za upravljanje metropolom, dr Stefanović imenovan da gradi Beograd na vodi, ako vođa SNS-a ima poverenje u njega i njegov naučni rad (jer u politički očigledno ima uprkos povremenim izdiranjima na dostojanstvenog mu kuma). Moguće je da postoji bojazan da bi se to završilo Beogradom pod vodom, ali nije izvesno, ako se bolje razmisli, ni da će sa Malim biti bolje, imajući u vidu njegove protivrečne izjave tokom poplave Obrenovca. Problem je, međutim, što su se usled kontrole televizija s nacionalnom frekvencijom te izjave mogle videti samo na internetu.
Stoga se pristupilo obaranju sajtova na kojima su se one mogle naći. Uopšte, obaranje sajtova gde ima po vlast kritičkih tekstova postaje manir vladajuće stranke. Ostaje da se vidi da li će ona slediti Tajipa Erdogana, turskog premijera, koji se u popularnosti među Turcima takmiči s popularnošću Vučića među Srbima, poznatog po zabranjivanju „Fejsbuka”.
Nažalost, i nestranački stručnjaci u Vladi Srbije, iako biografije zavređuju poštovanje, ne ulivaju poverenje. Naime, ministar prosvete izričito reče da ne smatra svojim poslom da prekine izuzetno štetnu praksu stranačkog postavljanja direktora škola. Prema tome, nije moguće očekivati pozitivne pomake ni u prosveti ni u nauci, jer ne samo da nema sredstava u budžetu, ne samo da među ministrovim saradnicima nema nijednog stručnjaka za društvene nauke i humanističke discipline, već nedostaje i lične kuraži da se suprotstavi stranačkom rezonu po cenu odlaska s funkcije.
U međuvremenu, novoizabrani vođ DS-a, reče da razdaljina između Beograda i Novog Sada iznosi „35 kilometara kada se ide auto-putem”. Stoga neće biti problema da istovremeno predsedava izvršnom vlašću Vojvodine u Novom Sadu i
Demokratskom strankom u Beogradu. Jedini je problem što razdaljina iznosi 95 kilometara, pa se verovatno radi o nespretnom pokušaju zaobilaženja istine. Rđav je to predznak.
*Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.