Vesti
01. 06. 2014.
Obradović: Mediji neodvojivi deo demokratije
Većina medija je tokom vanredne situacije zaista bila na visini zadatka, ali je u manjoj meri bilo i preterivanja, rekao je u intervjuu FoNetu predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović, koji smatra da bi vlasti morale da razumeju da su mediji neodvojivi deo demokratskog procesa.
Obradović je ocenio da je veliki broj novinara, snimatelja i medijskih radnika, nastojao visokoprofesionalno da izvesti građane o neviđenoj katastrofi koja je zadesila Srbiju.
U manjoj meri bila je prisutna i doza preterivanja, kako u plasiranju infomacija koje mogu da se protumače i kao preterana želja da se dramatičnost prikaže većom nego što jeste, tako i namere da se skine odgovornost sa države za ono što se dešavalo, ukazao je Obradović.
On je upozorio i da je u periodu vanredne situacije bilo informacija na društvenim mrežama koje nisu bile proverene i koje su se graničile sa senzacionalizmom.
Društvene mreže za ozbiljne medije predstavljaju samo jedan od izvora i ne mogu da budu jedini izvor, objasnio je Obradović, napominjući da neki mediji to često zaboravljaju.
Njega, međutim, plaše privođenja povodom navodnog širenja panike i najave da će zbog toga biti pokrenuti sudski postupci, jer smatra da bi trebalo biti vrlo oprezan u oceni onoga što se dešavalo na društvenim mrežama.
Ne smemo zaboraviti da je sloboda izražavanja osnovno ljudsko pravo i to pravo ne sme biti ničim narušeno, naglasio je Obradović.
Njemu se, međutim, čini da vlast to ne razume i da "neko, sa njihovim znanjem ili odobravanjem, ako ne sa dozvolom, pokušava da utiče na skidanje nekih sadržaja sa interneta, što je klasična cenzura".
Prema Obradovićevim rečima, državni organi moraju da razmisle i o tome da li su se pojedine informacije javljale na društvenim mrežama zbog toga što nije bilo dovoljno informacija iz zvaničnih izvora.
To bi mogao da bude osnovni razlog zbog koga su fejsbukom i internetom kolale neke neproverene informacije, ocenio je Obradović, koji skidanje teksta sa onlajn izdanja lista Blic tumači kao autocenzuru i strah zbog toga što je taj tekst pozivao premijera Aleksandra Vučića da podnese ostavku.
Prema oceni Obradovića, cenzura na internetu nije se javila u vreme poplava, već je "ona, u ovom ili onom obliku, isplivavala već duže vreme".
Mislim da je to preovladalo i kod reagovanja Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), ali i da se na društvenim mrežama pokrene peticija "U lice cenzuri", u kojoj se upozorava na sve veću opasnost od cenzure na mrežama, objasnio je Obradović.
On smatra da bi vlast morala da se suoči sa činjenicom da su društvene mreže polje na kojem je gotovo nemoguće ograničavati slobodu izražavanja i da svaki takav potez izaziva kontraefekte.
"Zaista bih voleo da poverujem da je Vučić izvukao neke pouke iz svoje prošlosti i vremena kada je bio ministar informisanja, a u Srbiji bio na snazi zloglasni zakon o javnom informisanju", naglasio je Obradović.
"Osim njegovog verbalnog uveravanja", dodao je Obradović, "ja bih više voleo da on to pokaže nekim praktičnim koracima".
Ono što očekujemo od premijera je da jednostavno razume da kritika iz Evropske komisije, jer smo nedavno imali priliku da čujemo vrlo oštre ocene Majkla Devenporta, ali i iz OEBS, zapravo ne znači atak na njega lično, već da dolazi iz jednog miljea u kojem se mediji smatraju neodvojivim delom demokratskog procesa, precizirao je Obradović.
Mada Ministarstvo kulture i informsanja nema ingerencija kada su u pitanju medijski sadržaji, Obradović bi voleo I da se ministar Ivan Tasovac i Ministarstvo, makar vrednosno, izjasne o pojavama u društvu i na medijskoj sceni, kao što su tabloidizacija, cenzura i autocenzura.
Mi iz medijske zajednice ne zahtevamo nikave rigoroznepoteze, niti postupke Ministarstva kulture i informisanja van njegove ingerencije, ali očekujemo da se vrednosno opredeli prema onome što opterećuje medijsku scenu u poslednje vreme, precizirao je Obradović.
On ističe da je usvajanje medijskih zakona veliki korak ka sređivanju medijske scene u Srbiji, ali napominje da je, bez obzira na to da li će oni biti usvojeni u roku koji je najavio premijer, mnogo važnija njihova primena.
Mi smo i do sada imali nekada dobre zakone koji se nisu sprovodili, podsetio je on i konstatovao da će za zakone o informisanju, elektronskim medijima i javnim servisima biti potrebno mnogo više od samog izglasavanja u parlamentu.
Obradovića posebno brine nedovoljan rad na pratećim aktima da bi ti zakoni zaživeli u praksi.
Na primer, ilustrovao je on, za projektno finansiranje, kao ključno, pored povlačenja države iz vlasništva u medijima, potrebno je uključivanje i ministarstava privrede I finansija, da bi se ispoštovali zakonski rokovi i do kraja ove godine krenulo u privatizaciju i prestanak budžetskog finansiranja.
Donošenje tih zakona biće veliki test za ovu Vladu, ne samo u smislu ispunjavanja obaveza prema medijskoj zajednici I međunarodnim institucijama, naglasio je Obradović, već pre svega iskrene želje da oni u praksi zažive.
On je, istovremeno, upozorio da bi mnogi mediji, kao I 2007.godine, bili ugašeni, ukoliko bi se sprovela njihova "gola privatizacija".
Obradović zato insistira da država, radom na Zakonu o javnom informisanju, priprema i niz mera koje će, onog trenutka kada mediji budu privatizovani, omogućiti mehanizme da im se nadomeste izvori finansiranja i da se zaštiti javni interes, pre svega primenom projektnog finansiranja.
Kao zagovornik ideje da se RTS finansira iz pretplate, Obradović ukazuje da finansiranje iz budžeta nije dobro rešenje iz mnogo razloga, ali pre sve zato što otvara mogućnost uticaja države na uređivačku politiku javnog servisa.
Očigledno je da država nema jasan koncept šta će sa javnim servisima, smatra Obradović, iako su oni u svakoj ozbiljnoj, demokratskoj državi zapravo stubovi medijskog sistema i sistema informisanja.
Oni moraju da budu reper za sve ostale medije u državi I bez javnog servisa, nezavisnog i od finansijskog uticaja, nema medijske scene koja će omogućiti demokratske procese, rekao je Obradović.
Kada se već došlo u situaciju da se javni servisi finansiraju iz budžeta, to je, prema rečima Obradovića, trebalo da bude uređeno tako da se zna tačna suma i rok na koji se finansiraju, bez mogućnosti da se to menja u toku budžetske godine, što bi doneklo garantovalo da neće biti izloženi pritiscima.
Mislim da bi zakonodavac morao to da ima u vidu, napomenuo je Obradović, koji očekuje da se u toku od dve godine napravi efikasan sistem za prikupljanje novca za finansiranje javnog servisa.
On, takođe, očekuje i da se na tržištu novinskih agencija što pre reši pitanje tri agencije koje posluju pod nejednakim uslovima, rekao je Obradović.
Sve tri novinske agencije Beta, FoNet i Tanjug, rekao je Obradović, moraju da posluju pod istim uslovima i da se izbore za svoj opstanak na tržištu.
Mislim da je to jedna od urgentnih obaveza države i verujem da će to i Zakonom o javnom informisanju i konkretnim potezima biti jedan od načina da se pokaže da se želi medijska reforma, zaključio je Obradović.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.