Vesti
01. 06. 2014.
Uslovna podrška zakonima
Udruženje novinara Srbije (UNS) neće podržati nove medijske zakone ako ne propišu da opštine, prilikom projektnog finansiranja, moraju da odvoje barem dva odsto budžeta za lokalne medije, izjavila je predsednica UNS Ljiljana Smajlović i ocenila da je vanredna situacija pokazala značaj tradicionalnih medija koji daju proverene informacije. Smajlović je u intervjuu FoNetu napomenula da UNS ima rezerve prema nacrtima medijskih zakona koji su poslati u Brisel radi dobijanja preporuka.
Prema njenim rečima, UNS podržava izlazak države iz medija, ali se plaši gašenja lokalnih medija, ukoliko ne bude propisan minimum sredstava koje opštine izdvajaju za projektno finansiranje medija.
Nećemo podržati te zakone, ako u njima ne bude propisano da opštine, prilikom prelaska na projektno finansiranje, odvoje barem dva odsto budžeta za medije, rekla je Smajlović, koja odbacuje stavove ministarstava da država na to ne može da obaveže lokalne samouprave.
Ako se država Srbija pobrinula da lokalne samouprave ne ostanu dužne strankama, onda mora da obezbedi sredstva i za medije, smatra Smajlović.
Ako ne u medijskim zakonima, onda bi, barem u zakonu o privatizaciji, trebalo otvoriti mogućnost da zaposleni u lokalnim medijima koji se privatizuju dobiju pola akcija, dodala je Smajlović i ocenila da je greška što to rešenje ne postoji u postojećem zakonu.
Ako se ne ispune uslovi UNS prilikom privatizacije medija i prelaska na projektno finansiranje, upozorila je Smajlović, unutrašnjost Srbije će ostati bez nekoliko dobrih medija.
Čekamo da vidimo kakvi će biti konačni akti u Skupštini Srbije, pre nego što odlučimo da li ćemo ih podržati, objasnila je Smajlović, koja ne očekuje da Evropska unija (EU) uvaži primedbe UNS na nacrte medijskih zakona.
Posle prelaska na projektno finansiranje, mora se obezbediti i potpuna transparentnost dodeljivanja sredstava za medije, rekla je Smajlović i naglasila da u konkursnim komisijama ne bi smeli da sede kumovi i rođaci ljudi iz vlasti, već predstavnici novinarskih udruženja.
Upitana o finansiranju javnih servisa, Smajlović je rekla da se UNS zalaže za obavezno plaćanje pretplate, bilo kroz poreze ili na neki drugi način.
Građani bi trebalo da znaju da je to njihov servis, objasnila je ona i navela da UNS ne traži da se obavezno plaćanje za javne servise zove pretplata, ali da je za uvođenje obaveznosti plaćanja.
Govoreći o tabloidizaciji medija, Smajlović je ocenila da curenje informacija iz države nije samo po sebi problem i napomenula da bi Delegacija EU i NUNS, kada iznose primedbe na te pojave, morali da budu konkretni šta im tačno smeta, umesto što uopšteno iznose svoje stavove.
Novinari ne mogu da saznaju podatke samo na zvaničnim konferencijama, objasnila je ona, već je njihov posao i da nezvanično dobijaju informacije koje moraju da provere pre objavljivanja.
Ja kupujem tabloide, meni se ne sviđa njihova uređivačka politika, rekla je Smajlović, ali u njima nalazim informacije kojih nema u dnevniku u 19:30 i koje ne dobijam od novinara kojima sam urednik.
Smajlović se, međutim, slaže sa onima koji su zabrinuti kada curenje informacija iz države ima za cilj pokretanje hajke protiv nekih ljudi.
Nije se samo šef Delegacije EU Majkl Devenport žalio na curenje informacija iz države u medije, već su to činili i predstavnici NUNS, što je za nju neobjašnjivo.
Više volim da saznam ono što je procurelo, dodala je Smajlović, nego da mi ljudi iz države na zvaničnim konferencijama za novinare prenose samo dostupne informacije.
Smajlović se osvrnula i na nedavno saopštenje Srpske napredne stranke (SNS), u kojem se kritikuje uređivačka politika Radiottelevizije Srbije, navodeći da SNS ne može da optužuje RTS, a da pri tome ne iznese dokaze za svoje tvrdnje.
Mi smo jako zamerili SNS na onom saopštenju da RTS vodi hajku protiv Aleksandra Vučića. To nije tačno, ali čak i da jeste, oni moraju izaći sa konkrtnim primerima, a ne da izdaju saopštenja u formi Centralnog komiteta, objasnila je Smajlović.
Prema njenim rečima, ne mogu se osuđivati mediji i novinari, ako objavljuju tačne informacije koje su procurele iz države.
Smajlović je, govoreći o cenzuri u medijima, rekla da bi jako volela da joj Dunja Mijatović iz OEBS kaže zbog čega objašnjenje o skidanju bloga novinara Dragana Todorovića sa sajta Blica nije tražila od kompanije Aksel Špringer, umesto od vlasti u Srbiji.
Da li je to učinjeno iz komercijalnih razloga ili zato što nisu želeli da se zamere nekome iz vlasti, upitala je Smajlović, koju brinu dvostruki standardi zbog toga što je OEBS pokazao da može da se obrecne na vlasti u Srbiji, ali ne i na velike medijske kuće.
Smajlović bi volela i da je OEBS naveo koliko je dugo bio blokiran sajt Telepromter, za koji se govori da je cenzurisan, jer je uspela da uđe na taj sajt, kada je prvi put čula za njega.
Prema njenoj oceni, nisu se ostvarila očekivanja da će u Srbiji dolazak velikih medijskih kuća značiti jačanje nezavisnosti medija, jer te velike kuće, kako je još u svom izveštaju pokazala i pokojna Verica Barać iz Saveta za borbu protiv korupcije, nisu imune na razne vrste uticaja.
Upitana da li mediji mogu da rade u javnom interesu ako su i sami korumpirani, Smajlović je odgovorila da se pre može govoriti o korumpiranosti pojedinih vlasnika ili urednika medija, a ne novinara, koji su zaplašeni.
Novinar koji u svojoj redakciji ne sme da pita kada će plata ili koliki mu je godišnji odmor, ne može biti ni mnogo oštar prema vlasti, naročito ako vlasnik medija zazire od vlasti, rekla je Smajlović.
Govoreći o slučaju smene Srđana Škora sa mesta šefa deska u Večernjim novostima, Smajlović je ocenila da nije problem u tome da vlasnik menja urednika, ako mu se ne sviđa uređivačka politika, ali to onda mora jasno reći, a ne davati lažne izgovore.
Dozvoljena je smena urednika. Ono što nije dozvoljeno, to je davati lažna objašnjenja, precizirala je Smajlović.
Novinari ne mogu sami da rešavaju probleme u društvu, smatra ona, kao ni da bez uzbunjivača, to jest zaposlenih u preduzećima, bolnicama i drugim kućama, znaju šta se u njima dešava i dođu do podataka.
Upitana o izveštavanju medija u vanrednoj situaciji, Smajlović je odgovorila kako ne smatra da bi ljudi koji su na društvenim mrežama objavljivali neproverene podatke o broju žrtava u poplavama trebalo da budu u pritvoru.
Ona je, međutim, ocenila da je taj slučaj pokazao da su građanima u kriznim situacijama potrebni mediji koji su u stanju da daju proverene informacije.
Nije u pitanju tehnologija, to jest da li ćete vesti čitati na tabletu ili u dnevnom listu, naglasila je Smajlović, već je važno da u redakcijama postoje urednik i novinar i da neko proverava informacije pre objavljivanja.
Komentari (1)
ostavi komentar02.06.
2014.
Diskriminacija medijskih sluzbi
Nije dobro uslovno podrzavanje zakona. Cini se da u demokratskom drustvu mozes biti "za" ili "protiv" medijskih zakona, uz navodjenje razumnih argumenata "za" ili "protiv".
OdgovoriNije dobro sto u Nacrut zakona o javnom informisanju i medijima koji poslat na mišljenje resornim ministarstvima (2013-11-04) odredba o ustanovama javnih medijskih servisa (clan 10) glasi : "Ustanove javnih medijskih servisa i drugi mediji koji deluju u skladu sa načelima javnih medijskih servisa posebno su dužne da o pojavama, događajima i ličnostima izveštavaju pravovremeno i nepristrasno, da omoguće izražavanje svih stavova i mišljenja koja su zastupljena u zajednici, da u duhu tolerancije podstiču raspravu o svim temama od interesa za javnost, da proizvode raznovrsne programske sadržaje i da teže najvišem nivou kvaliteta usluga." "Drugi" mediji koji delujuju u skladu sa načelima javnih medijskih servisa nisu ustanove javnoh medijskih servisa, vec su, po definiciji, sredstva javnog obavestavanja, koja nemaju svojstvo pravnog lica. Koje medijske organizacije deluju u skladu sa nacelima javnih medijskih servisa (sluzbi), a koje u skladu sa nacelima komercijalnih (privatnih) javnih servisa (sluzbi)?
Nije dobro sto je u ovm zakonu odredbama o ostvarivanju javnog interesa (clan 16. stav 1. tacke 1. i 4) propisano da Republika, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave ostvaruje javni interes na području javnog informisanja, i to formiranjem javnih servisa na nacionalnom i pokrajinskom nivou, u skladu sa zakonom (t.1), s jedne strane, i sufinansiranjem projekata u oblasti javnog informisanja radi ostvarivanja javnog interesa (t.4), s druge.
Nije dobro, u principu, praviti razliku izmedju medijskih sluzbi od javnog (opsteg) interesa i medijskih sluzbi od privatnog (komercijalnog) interesa, izuzev u narocito opravdanom opstem interesu.