Vesti
20. 05. 2014.
Nepostojanje tržišta glavni razlog za cenzuru
Glavni razlozi za nastajanje autocenzure su cenzura, nepostojanje crvenih linija, odnosno nepostojanje tržišta, koje je posledica izostanka zakona i pravila igre. Profesiju novinara obavljaju ljudi sa različitim iskustvima i obrazovanjem - kaže u razgovoru za Danas šefica Odeljenja za medije misije OEBS-a u Srbiji Gordana Janković.
Da li je problem što novinar danas ima cenu?
- Svaka profesija nosi cenu, a da postoji tržište i to bi bilo regulisano na neki način. Ono gde bi bilo potrebno intervenisati jesu one cene koje ne nose veliku tržišnu vrednost, tako da bi tu javna sredstva na neki način rešavala nemanje prostora za određene teme važne za javnost. Onda bi neko ko vodi medije mogao da izvrši planiranje, npr. jedan deo će biti tržišno orijentisan, a drugi će biti usmeren na projekte preko kojih možete da dobijete sredstva, jer je važno da javnost ima informaciju, a za to nema dovoljno novca na tržištu. Problem je kada god postoji upliv u finansijske tokove od netransparentnih
fondova, a ovde nije samo konkursno finansiranje takav način, nego i budžetsko, preko reklama koje dolaze iz javnog preduzeća, gde ne postoje nikakvi kriterijumi.
Koliko je pogubna činjenica da vlast, ko god je sačinjavao, često finansira podobne medije?
- Ne znam da li se oni mogu nazvati podobnim medijima, ovde je sve na nivou interesnog. U nekom momentu, nekoj opciji, bila ona politička ili biznis, odgovara jedna vrsta uređivačke politike medija, a u drugom momentu odgovara mu druga politika uređivanja. Ono što je sada potpuno jasno jeste da i sami mediji vrlo često imaju nekonzistentnu uređivačku politiku, oni šetaju u zavisnosti od toga šta mogu da pokriju, pa imamo dosta veliku razliku između onoga što može da se podvede pod profesionalno i od onoga što pripada sferi medija u Srbiji danas.
Da li su tvorci cenzure isključivo vlasnici kapitala?
- Ona potiče i od vlasnika kapitala i od države i od političkih opcija, ali to je svuda u svetu tako. Ono što će se ovde tek desiti jeste važan proces digitalizacije, koji se neće odnositi samo na elektronske medije nego će digitalizacija biti prelaz na multiplatforme, na drugačiju vrstu komunikacije unutar društva. Reklamni prostor se osvaja i funkcioniše na nivou mnogo širem od jedne države i sve što je na sajtu i na internetu nema publiku samo u okviru nacionalnih granica. Zbog toga će ono što finansira informaciju koja se pojavljuje na internetu biti usmereno ka populaciji i ka individui, a ne više ka nacionalnom. Dakle, to će doneti velike turbulencije, što se već dešava u sektoru elektronskih medija, zbog krajnjeg roka za završetak digitalizacije 17. juna 2015. godine. U sektoru štampanih medija koji se sada pretvaraju u medije na multiplatformi, sve ovo biće mnogo vidljivije u narednim godinama, zato što se tu sele i audio i video informacije od značaja.
Kako se Republička radiodifuzna agencija odnosi prema postojanju autocenzure i cenzure?
- Oni očigledno ne monitoruju dovoljno ono što su uslovi za licenciranje medija, ali će i to biti promenjeno od sledeće godine. Nećete na isti način moći da posmatrate nešto što omogućava digitalni „broadcasting“, nego će se to menjati na vrlo ozbiljnom nivou.
Kako je regulisano zakonodavstvo u sferi medija?
- Zakonodavstvo i primena zakona su od izuzetne važnosti. U procesu je to regulisanje i donošenje zakona, a videćemo da li će ove godine biti i okončano. Ono što mi posebno pratimo jeste finansiranje javnih medija, što je proces koji još uvek nije do kraja završen.
Antrfile : Tabloidizacija
Tabloidizacija društva preko medija izuzetno je zastupljena u Srbiji. Kako ozbiljno novinarstvo i mediji mogu da se suprotstave tabloidima u ekonomskom smislu?
- Kroz uspostavljanje tržišta. Ako medij sebi dozvoljava da bude platforma za manipulaciju određenim informacijama, ne možete da očekujete da na bilo koji način to finansijski može da se reši. To se rešava odlukama u uređivačkoj politici. Ovde građanin, kome je informacija namenjena, mora da stavi tačku. On
će biti taj koji će nečemu hteti, a nečemu ne, da da novac za kupovinu informacije ili za pretplatu ili za model finansiranja koji bude zastupljen.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.