Vesti
07. 05. 2014.
Pre 15 godina NATO ubio troje kineskih novinara
U NATO bombardovanju kineske ambasade u Beogradu na današnji dan pre 15 godina, poginuli su novinari Sin Sing (31) i Đi Đing (28), dopisnici lista „Guang Ming Žibao” i Šao Junhuan (48), novinarka agencije Sinhua. U raketiranju ambasade sa tri projektila, 21 osoba je teško povređena. Geopolitičke i obaveštajne igre oko američkog napada na diplomatsko predstavništvo Kine, tada narastajuće supersile, tih dana bile su svetska tema broj jedan i pretili su da naruše ionako krhki mir, posle bombardovanja SR Jugoslavije bez mandata Saveta bezbednosti UN.
Ali sećanje na troje stradalih kineskih kolega koji su pisali iz Jugoslavije, još nije izbledelo. Došli su da izveštavaju u Beograd, ali su u njemu poginuli.
Zapravo, u do tada nezabeleženom skandalu kada je američki bombarder raketama tačno u 23.45 pogodio elegantnu staklenu palatu, dopisnici su stradali na kineskoj teritoriji. Tela troje kineskih novinara, kremirana su na beogradskom groblju Lešće, a zatim su urne sa njihovim pepelom prebačene u Kinu.
– Moja koleginica Šao Junhuan je 15. marta stigla u Beograd. Radila je u teškim uslovima, izveštavala dobronamerno i objektivno, bila svuda gde se nešto dogodilo, obavestila o svemu što je videla i čula. Ništa nije ona kriva – rekla je na poslednjem ispraćaju svoje koleginice iz Beograda dopisnica agencije Singhua Čengming Jang.
Smrt troje novinara u zgradi ambasade njihove zemlje, jedan je od najzagonetnijih događaja tokom bombardovanja NATO-a. Famozna američka CIA pravdala se da je imala stare mape, pa je odabrala za cilj zgradu sa pogrešnom adresom, propustivši da evidentira kako se diplomatsko predstavništvo Narodne Republike Kine preselilo iz starog dela Beograda u novi. Kakvo god bilo objašnjenje tadašnjih političara NATO zemalja ili službenika CIA, u prvim satima posle direktnih pogodaka, u tih nekoliko sekundi, NATO je, zapravo, napravio strahoviti promašaj. Kinezi su dirnuti u najosetljiviji nerv, nerv nacionalnog ponosa, a prizori zgarišta uništene palate, kineske rezidencije u ulici Trešnjinog cveta, kao i slika unesrećenog oca koji na grudi privija okrvavljeni ogrtač ćerke, ostaće dugo u kolektivnom pamćenju nacije koja tradicionalno ne zaboravlja – ni ono dobro, a naročito ne ono loše.
Nekoliko dana posle bombardovanja i velikih protesta protiv politike Amerike širom Kine, „Njujork tajms” je citirao tadašnjeg ministra odbrane Vilijema Koena koji je priznao da je došlo do greške prilikom odabira mete i potvrdio da u obimnom vojnom procesu koji se koristi na licu mesta za izbor i potvrđivanje cilja nije primećena prvobitna greška.
Londonski „Obzerver” nije imao nikakvu dilemu kada je istakao da je NATO sa očiglednom namerom bombardovao kinesku ambasadu u Beogradu.
Prema pisanju tog lista, to je potvrđeno od strane „visokih vojnih i obaveštajnih izvora u Evropi i Americi”. Ti izvori uključuju tri NATO oficira:
službenika kontrole leta u Napulju, oficira obaveštajne službe koji je bio zadužen za praćenje jugoslovenskih radio-poruka sa teritorije Makedonije, kao i visokog oficira generalštaba u Briselu.
Američki zvaničnici, uključujući predsednika Klintona i direktora CIA Džordža Teneta, najveću kritiku uputili su na račun zastarelih mapa. Pentagon je izneo takvu tvrdnju, pravdajući se da je ambasada „pomerena” na novu lokaciju 1996, a mape nisu korigovane Obzerver je pisao da bi CIA i druge obaveštajne agencije NATO, kao britanski MI6, pratile komunikaciju kineske ambasade i nakon njenog izmeštanja.
– Naš izvor u Nacionalnoj agenciji za ilustracije i mape Sjedinjenih Država je izjavio da je priča o zastarelim mapama obična laž – konstatovao je britanski list, navodeći da je mapa koju je koristio NATO kontroler leta jasno prikazivala kinesku ambasadu na pravom mestu.
Veo misterije sa slučaja bombardovanja kineske ambasade nije skinut ni deset godina kasnije, kada je bivši službenik CIA Vilijam Benet ubijen, 22. marta 2009. godine, u blizini svoje kuće u Lensdaunu u državi Virdžinija. Časopis „Forin polisi” pisao je da je 57-godišnji Benet bio odgovoran za grešku zbog koje je bombardovana kineska ambasada u Beogradu.
Ovaj penzionisani potpukovnik američke vojske radio je u to vreme po ugovoru za CIA i navodno je upravo on označio mesto koje treba napasti. Za tu grešku krivica je svaljena na Beneta koji je otpušten, a u to vreme (2000. godine) nije bilo objavljeno njegovo ime.
Pre tri godine, britanski list „Sandej tajms”, pisao je da su se pripadnici srpske vojne obaveštajne službe skrivali u kineskoj ambasadi u Beogradu u vreme NATO bombardovanja Srbije, što je tadašnja savetnica kineske ambasade za politička pitanja u Beogradu Hua Jafang, u izjavi za „Politiku”, nazvala glupošću.
Mladi novinari Sin Sing (31) i Đi Đing (28), bili su mladi bračni par. Uoči bombardovanja živeli su u iznajmljenom stanu u Beogradu. Ali kada su pale prve bombe uplašili su se i zatražili od redakcije dozvolu da se prebace u ambasadu na Novom Beogradu. Tamo nisu pronašli sigurnost. Tamo ih je čekala smrt.
Od žrtava do špijuna
Državna sekretarka SAD Madlen Olbrajt, dan po bombardovanju kineske ambasade u Beogradu, 8. maja, napisala je pismo tadašnjem šefu kineske diplomatije Tang Đijangsuanu, u kom je, u ime Vlade Sjedinjenih Država i u ime NATO-a, uputila iskreno izvinjenje i saučešće, ističući da Severnoatlantska alijansa nije imala nameru da gađa kinesku ambasadu u Beogradu. Šef kineske diplomatije nije odgovorio na telefonski poziv američkog državnog sekretara Madlen Olbrajt.
Kasnije su, međutim, pojedini američki zvaničnici govorili da su ubijeni kineski novinari bili – špijuni.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.