Vesti
29. 04. 2014.
Privid demokratije
Još se mesta u ministarskim foteljama nisu ni ohladila od prethodnih ministara, a naprednjaci su već preuzeli ofanzivu. Ovaj put se na udaru našao RTS.
Zameraju mu da „umesto da bude javni servis svih građana, služi kao svakodnevni poligon za prljave napade na predsednika SNS-a Aleksandra Vučića“ i da je reč o „bujici neosnovanih primedbi voditelja RTS-a, sa jedinim ciljem - da se unizi nova vlada i ugled Aleksandra Vučića“.
Malo je nejasno šta zapravo naprednjaci hoće. Bune se na kritiku vođe stranke (mada, demokratski je reći da ti se nešto ne sviđa), iako on već dve godine vodi državu koja je na ivici bankrotstva. To je, rekli bi mudriji, prvi korak ka uspostavljanju jednoumlja.
To smo već imali pod komunistima do 1990, a zatim i pod Miloševićevim socijalistima do 2000. A onda su nastupila „herojska“ vremena demokratskog nezameranja medija političkim moćnicima, jer novinari nisu uspeli da prevladaju da kritikuju one za koje su se tako zdušno zalagali, pa je tako ponovo na mala vrata vraćena autocenzura.
Mediji u Srbiji su zapravo ukokali sami sebe, a za račun političara i stvaranja lepše slike ovog rasturenog društva u javnosti nego što ono zaista jeste.
Jednom rečju, mediji u Srbiji su u stanju između klinične depresije i potpunog rasula. Prevrtite malo TV kanale ili pogledajte štampane medije, pa će vam biti jasno na šta su se mediji u Srbiji sveli.
Pazite, skoro 99 odsto medija u Srbiji je u državnom vlasništvu. Država je najavila da će iz njihovog vlasništva da izađe do kraja 2014, ali, gle čuda, još nije donela zakon.
Uostalom, zašto bi se država obavezivala na bilo šta, kad joj je ovako sasvim potaman? Ima sve vreme ovog sveta na državnim medijima, potpunu kontrolu nad njima, jer čvrsto drži kesu s parama. Ali očito je da joj ni to nije dovoljno, nego želi i apsolutnu poslušnost medija, jer su im oni poslodavci. Političari često kažu da su novinari i političari na istom zadatku.
Ako se sve podvede pod tezu - borba za bolje društvo, to bi i moglo kako-tako i da pije vodu, ali novinari i političari nikada nisu na istom zadatku. Naročito ne u Srbiji, gde su mutljavine političara i njihova besprizorna alavost i bahatost zapravo i doveli ovo društvo do samog dna. Čak i ispod dna. Kopamo ko zna već koji tunel bez nade u izlazak iz njega.
Ali vratimo se medijima. Medija i novinara na usluzi političarima će uvek biti, čak i ako država i izađe iz vlasništva u medijima.
Ipak, ako pogledamo malo dalje, ovakav potez naprednjaka koji direktno kritikuju RTS, posredno šalje poruku ostalim medijima i novinarima da dobro paze šta rade, i imaće bumerang efekat, jer će doći ili do pojačane autocenzure kod novinara ili pak pojačane kritike vlasti.
Nisam sklon da verujem u ovo drugo, tako da će svakako novinari dobro razmisliti pre nego što nešto kritički napišu protiv vlasti. A državni mediji će slepo slediti državnu politiku.
Taj privid demokratije koji se nama svakodnevno nudi iz tih državnih medija, a posredstvom političara, samo je još jedan dokaz potpune konfuzije sa kojom se država vodi već decenijama.
Odnosno, ide se najjednostavnijim putem - traži se potpuna kontrola i apsolutna lojalnost, kritika nije poželjna, a sloboda mišljenja je zaboravljena.
I tako su mnoge generacije dočekale da se država kao reformiše, a da u stvari stoji u mestu. A što duže marširamo u mestu, rupa je sve dublja i dublja. A kako to obično bude u našem slučaju, od silne buke zaboravili smo da ponesemo merdevine.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.