Vesti
28. 04. 2014.
Novi paketi za prepakivanje tržišta
Budućnost telekomunikacija nije više da nudite samo mobilnu ili fiksnu telefoniju. Ili samo internet.
Ukoliko želite da opstanete, moraćete korisnicima da ponudite apsolutno sve u paketu. I fiksni i mobilni telefon. I internet i kablovsku televiziju, objasnio nam je generalni direktor jedne od vodećih telekomunikacionih kompanija u Srbija.
U slučaju SBB-a, osim ovih usluga, veoma brzo će se naći i televizija – regionalni informativni kanal N1. Ova televizija još nije ni počela da radi, a već se spekuliše o tome kome će biti naklonjena, a kome neće i šta će biti njena uloga, tim pre što će imati tri regionalna centra – u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu, a njen partner je američki Si-En-En.
Ali, kakav je ekonomski aspekt ove priče? Na ovaj način će ovde biti stvoren još jedan telekomunikacioni gigant, pa se postavlja pitanje da li bi sve to moglo da ugrozi konkurenciju, kao i da li je uobičajeno da ovakve kompanije osnivaju i svoje televizije.
Treba reći da SBB drži više od polovine tržišta kablovske televizije u Srbiji, prema podacima Ratela (Republičke agencije za elektronske komunikacije) za 2012. godinu. Zato je SBB još u decembru 2012. proglašen za „operatera sa značajnom tržišnom snagom u oblasti distribucije medijskih sadržaja”. To znači da cene svojih usluga za kablovsku televiziju ne može da menja bez odobrenja države. Ova odluka je i dalje na snazi, a podaci za 2013. biće objavljeni sredinom ove godine.
Osim toga, SBB je dobio i odobrenje da počne da pruža usluge mobilne telefonije, ali nije mu dodeljena klasična licenca, već odobrenje da bude „virtuelni operater za javne telefonske usluge”.
– To znači da će SBB koristiti mrežu nekog od tri mobilna operatera, na osnovu ugovora koji sa njim bude zaključio – objasnili su u Ratelu.
Istovremeno, početkom ovog meseca omogućena je promena operatera i u fiksnoj telefoniji uz zadržavanje postojećeg broja telefona. Čelnici SBB-a nikada nisu krili da im je namera da preuzmu što veći broj od oko tri miliona „Telekomovih” korisnika.
Slobodan Marković, IT stručnjak, objašnjava da je u telekomunikacijama trend da se usluge grupišu, jer se sa osnovnim paketima više ne ostvaruju dovoljni profiti.
– Usluge se nude grupno i svako koristi postojeću mrežu za to. Neko kablove, a neko mrežu svoje fiksne telefonije. Uopšte mi ne deluje čudno to što SBB pokreće televiziju. Setimo se i da je „Telekom” kupio „Arenu sport”. Fuzija na tom terenu potpuno je normalna – smatra Marković.
On ne strahuje od toga da bi SBB daljim rastom mogao da ugrozi naše tržište, već napominje da bi uloga Ratela morala da bude veća.
– Treba omogućiti da novi operateri što lakše ulaze na tržište. Tako bi konkurencija bila oštrija – smatra Marković.
I dok se finansijski izveštaj za 2013. još čeka, podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je kompanija SBB u toku 2012. imala prihode od 12,5 milijardi dinara, ali je zabeležila i gubitak od oko milijardu dinara. Međutim, to je sve bilo pre nego što je ovu firmu u oktobru prošle godine kupio američki investicioni fond „Kolberg Kravis Roberts” (KKR). Ova firma je zapravo preuzela većinski deo celokupne „Junajted grupe”, a to je firma koja objedinjava SBB u Srbiji, „Telemah” u Sloveniji i Bosni i Hercegovini, kao i „Total TV” koji posluje u svih šest zemalja bivše Jugoslavije.
Gotovo nemoguća promena operatera
Kada kablovski distributer odluči da promeni kanale koje nudi korisnicima on to uradi ne pitajući korisnika. Prema našim propisima, kablovski distributeri imaju obavezu da u ponudu uvrste javni medijski servis i lokalne televizijske emitere sa teritorije na kojoj imaju dozvolu. Sve druge, komercijalne kanale kablovski distributer ima prava da uključuje u ponudu ili ih isključuje kako god poželi.
Bilo bi logično da u takvoj situaciji i korisnik može da bira, pa da onda on promeni operatera čija mu ponuda više ne odgovara. Međutim, to je u praksi gotovo nemoguće. To potvrđuju i naši čitaoci. Ko god je hteo da pređe kod drugog kablovskog operatera, rečeno mu je – nema tehničkih uslova za to. Zašto?
Zato što, najčešće, samo jedan kablovski operater pruža uslugu u jednoj zgradi, ulici ili u čitavom kraju grada. Drugom, konkurentu se ne isplati da tu dolazi zbog jednog ili nekoliko korisnika. Iako potrošači, sudeći po broju, imaju mogućnost izbora operatera, ali objektivno zbog podeljenih teritorija između njih – šanse za promenu su za sada male.
Ipak, s novim uslugama operatera fiksne telefonije, koji sada preko svojih kablova stižu tamo gde juče nisu mogli, otvaraju se i nove šanse za zamenu kablovskih distributera.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.