Vesti
24. 04. 2014.
EPP pojačivač
U Sjedinjenim Američkim Državama postoji zakon koji reguliše obavezu emitera o dozvoljenoj granici glasnoće pri emitovanju reklama. Sprovođenje u praksi američkog zakona Commercial Advertisement Loudness Mitigation Act, najbolje opisuje skraćenica CALM, što znači smireno ili staloženo.
U Srbiji je maksimalna dozvoljena jačina zvuka 50 kiloherca ali je Republička agencija za elektronske komunikacije RATEL više puta upozoravala pojedine televizije i radio stanice da su prekoračile ovu granicu za čak tri puta. Praksa pokazuje da upozorenja nisu dovoljna jer do sad nije doneta nijedna kazna. Poznato je da pojačan ton pri emitovanju reklama kao jeftin trik deluje iritijaće na potrošače.
Građani se žale da svaki put moraju da posegnu za daljinskim kako bi promenili kanal pre pauze sa reklamama. Problem je u tome što građani podese ton televizora na željeni nivo, ali kad dođu reklame odjednom nastaje nepodnošljiva buka.
To potvrđuje i RATEL koji u svom saopštenju od 14. aprila 2014. godine ističe da na ovo ukazuju sami potrošači koji u žalbama koje upućuju ovoj agenciji ističu da to stvara osećanje nelagodnosti kod slušalaca i gledalaca. RATEL je u svom saopštenju upozorio da će pokrenuti prekršajne prijave u skladu s odredbama Zakona o elektronskim komunikacijama za sve televizijske i FM difuzne radio-stanice koje se ogluše na ovo upozorenje.
Republička radiodifuzna agencija (RRA) takođe je dobijala slične primedbe potrošača. I u ovom slučaju ostaje nepoznato da li je iko zbog ovih prekršaja trpeo posledice predviđene zakonima.
Kada se postavi pitanje nadležnosti u regulisanju ovih problema, dobar primer je u susednoj Bugarskoj koja se „bučnih reklama“ rešila posebnim zakonom. Na predlog bugarskog Saveta za elektronske medije njihov parlament je odlučio da ovu oblast reguliše posebnim zakonom.
Asocijacija potrošača Srbije - APOS upozorava javnost i nadležne da ovaj vid prekršaja nije jedinstven kada su u pitanju reklame na televiziji i radiju.
Pored pojačavanja zvuka, dešava se da TV i radio stanice krše i neke druge odredbe Zakona o radiodifuziji ali i Zakona o oglašavanju.
Naime, emiteri često krše dozvoljenu dužinu reklama u jednom terminu, a televizije to prikrivaju sklanjajući logo emitera tokom njihovog trajanja, što regulatornim telima otežava dokazivanje a istovremeno se krši član 16, stav 2 (duže od šest dozvoljenih minuta reklama u jednom satu) i član 19, stav 2 (reklamni blokovi bez oznake).
Mnogo više problema potrošačima uzrokuje čest prekršaj emitera koji se odnosi na obavezu da „oglasna poruka koja upućuje na telefonski broj za koji važi posebna tarifa mora da sadrži iznos te tarife koji je uočljiv tokom celog njenog trajanja“. Reklame sa ovim propustom najčešće targetiraju decu i maloletnike koji spadaju u grupe posebno ranjivih potrošača.
Aktuelni Zakon o oglašavanju je iz 2005. godine. Ono što u njemu jeste dobro definisano, ipak se ne sprovodi u praksi. Tokom prošle godine formirana je radna grupa za izradu novog zakona, stoga apelujemo na buduću Vladu Srbije da što pre uredi oblast javnog oglašavanja i omogući potrošačima da preko svojih predstavnika u Nacionalnom savetu za zaštitu potrošača učestvuju u izradi i monitoringu sprovođenja u praksi.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.