Vesti
23. 04. 2014.
Sećanje na žrtve bombardovanja RTS-a
Polaganjem venaca i paljenjem sveća kod spomenika "Zašto?", noćas u dva sata i šest minuta, porodice, kolege i prijatelji odali su poštu radnicima RTS-a poginulim u bombardovanju 1999. godine. U napadu NATO-a ubijeno je 16 naših kolega. Tačno u dva sata i šest minuta navršilo se 15 godina od pogibije 16 radnika Radio-televizije Srbije.
NATO je 23. aprila 1999. godine bombardovao RTS sa dva razorna projektila. Porodice, kolege i prijatelji položili su vence i upalili sveće kod spomenika "Zašto?" u Aberdarevoj ulici.
Obraćajući se okupljenima u ime porodica nastradalih Miroslav Medić, brat poginulog Siniše Medića, rekao je da su radnici RTS-a poginuli kada je NATO bombardovao zgradu televizije.
"Ubijeni su hladnokrvno, na svom radnom mestu. Oni nisu vojevali, samo su profesionalno obavljali svoje radne zadatke, nervozno iščekujući jutro i povratak svojim kućama. Za njih to jutro nikada nije svanulo. (...) Neki od njih bi sada bili majke, tetke, očevi, stričevi, deke... Neko im je tu radost uzeo", rekao je Medić i dodao:
"Krivci za njihovu smrt, generali i političaru koji s bili upozoreni na tačan čas napada i koji su ih hladnokrvno žrtvovali, još uvek nisu procesuirani. Petnaest godina posle i dalje pitamo: Zašto? Zašto i kome je bilo potrebno da ovih 16 nevinih ljudi izgubi svoje živote? Odgovor još nismo dobili. Želimo da saznamo punu istinu i da se svi odgovorni privedu pravdi. Nadam se da krivci barem noćas neće mirno spavati", naglasio je Miroslav Medić.
U ime RTS-a venac su položili predsednik UO RTS-a Slobodan Marković, predsednik Programskog odbora RTS-a Dragoljub Kojčić, Milena Vučetić, direktor PJ Tehnika, i Zoran Milikić, pomoćnik direktora TV Beograd.
U napadu NATO-a, u noći između 22. i 23. aprila, poginuli su: Jelica Munitlak (27), šminker, Ksenija Banković (27), video-mikser, Darko Stoimenovski (25), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (26), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević(27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (29), električar, Aleksandar Deletić (30), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (33), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja,Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milovan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa, i Slobodan Jontić (54), monter.
U znak sećanja na poginule, u beogradskom Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a, podignut je spomenik "Zašto?", kojim porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su oni poginuli.
Komentari (1)
ostavi komentar24.04.
2014.
Зашто?
Збивало се нешто у којем сценарију смо МИ требало да изгинемо, и сам је требало да будем међу настрадалим. Рецимо, Божљом Вољом, ја сам од три ноћне смене имао
Odgovoriтог дана јутарњу... А Директор је у фебруару суспендовао мене и десетак радника
технике због кашњења Дневника који су били тада у Техници ТВ иако нису били "у гре-
шци" нити у "служби" "Информативног" студија 2. Када је почело бомбардовање сви
смо враћени на дужност, и издат је и "ДЕКРЕТ" Директора којим се налаже да се уд- воструче смене смене техничког особља за "случај напада" "како би се рограм
наставио". Смешно, ако се тако може рећи, али под претњом отпуштања. То није поменуто на Суђењу... Те Објаве су нестале, можда раније, можда по бомбардовању. Да сам је нашао у оном кршу ја бих је представио Суду. Неки су то поштовали, неки не...
Резимирајмо, својим сведочењем бих уплео доста људи који су професионално одрађивали свој посао и нису знали где се налазе...
Зато захтевам потпуну анонивност овог коментара, обзиром да сам и члан УНС-а
и да знам много више неголи смртник сме да зна...
Поздрав,