Vesti
29. 03. 2014.
Nema demokratije dok se ne razreše ubistva novinara
„Na Balkan dolazim od ranih devedesetih i zemlje u ovom regionu su mi poznate još iz ratnog perioda i vremena režima Slobodana Miloševića. Moram da priznam da se mnogo toga promenilo nabolje, ali ne dovoljno, da budem iskren. Ipak, najvažnije je da u vazduhu može da se oseti duh promene”, kaže na početku razgovora za „Politiku” Stiven Hajnc, predsednik njujorškog Fonda braće Rokfeler.
Prvi čovek jedne od najuticajnijih organizacija na svetu boravio je u Beogradu povodom početka rada Fondacije „Slavko Ćuruvija”, čiji su braća Rokfeler donatori i partneri.
Kako je došlo do saradnje sa Fondacijom „Slavko Ćuruvija”?
Nezavisni mediji su ključni deo našeg delovanja, kao što je i borba za slobodu govora, pa je bilo logično da podržimo rad fondacije koja se bavi upravo tim pitanjima. Ideja je potekla od Slavkove ćerke Jelene Ćuruvije koja je razgovarala sa jednim mojim mlađim kolegom. Od ideje do realizacije prošlo je oko godinu i po.
Budući da se godinama samo naslućuje ko je stajao iza ubistva Ćuruvije, kao i nekoliko drugih novinara, da li može biti govora o istinski demokratskom društvu kada ubice i nalogodavci ubistava novinara i dalje nisu pronađeni niti osuđeni?
Mislim da ne. Najpre pravda mora biti zadovoljena, jer ubistvo je grozna stvar. Pravni sistem mora da omogući pronalaženje ubica i njihovih nalogodavaca, zatim podizanje optužnice kako zakon propisuje, fer suđenje i na kraju zasluženu kaznu. Bez toga nema demokratije. Pre 15 godina je ubijen novinar koji je obavljao svoj posao, a taj posao je izuzetno važan. Zbog toga je neophodno da se Srbija izdigne iznad mračnih epizoda iz svoje prošlosti i dokaže da je zaista posvećena putu koji podrazumeva toleranciju i slobodu izražavanja. Pronalaženje ubica Slavka Ćuruvije svakako je nezaobilazan deo tog procesa.
Do pomaka u istrazi je došlo tek kad se u rasvetljavanje zločina uključila Komisija za ispitivanje ubistava novinara čiji su članovi takođe njihove kolege novinari...
Da, čuo sam za to. Mislim da je za istinski proces demokratizacije osim jakih institucija neophodno da se uključe eksperti koji deluju odvojeno ili kroz nezavisne medije ili civilno društvo. Oni svojim delovanjem kontrolišu političare, vrše na njih pritisak da rade svoj posao i na taj način pomažu da se društvo promeni. To je istina koja podjednako važi kako za Ameriku tako i za Srbiju i sve druge zemlje sveta.
Jedan od ciljeva Fonda braće Rokfeler jeste podrška reformama koje sprovode u zemljama zapadnog Balkana na putu ka EU. U koje reforme najviše ulažete?
U principu primenjujemo manje-više isti obrazac delovanja u zemljama ovog regiona. Trudimo se da podržimo nezavisne medije, naučnoistraživačke institute koji se bave ključnim reformama koje se zahtevaju od zemalja na putu evrointegracija. Takođe, obezbeđujemo podršku i za organizacije civilnog društva koje „guraju” ove reforme. Dakle, imamo proveren model delovanja koji formira svojevrsni trougao – nezavisni mediji, instituti i civilno društvo.
Na pominjanje Fonda braće Rokfeler nekako se podrazumeva filantropija. Način ponašanja koji podrazumeva davanja drugima, nažalost, veoma se slabo „prima” kod imućnih pojedinaca i kompanija u Srbiji...
To mi je poznato i u tom smislu vodimo nekoliko projekata sa lokalnim partnerima kako bismo kod ovdašnjih bogatih ljudi probudili svest o važnosti davanja. I moramo da priznamo da vidimo neko poboljšanje u tom smislu, ali da bi takva praksa intenzivnije zaživela neophodno je neko vreme. Moja poruka bogatim ljudima bilo gde na planeti glasi:
„Super što imate mnogo novca i divno je kada čovek uspe da stekne i više nego što mu je potrebno baveći se biznisom. Ali na kraju krajeva treba sebi postaviti pitanje da li želimo da damo nešto društvu koje nam je pružilo šansu da uspemo.” To je cela poenta filantropije.
Da se veoma ozbiljno posvetite društvenim problemima i podržite one inicijative za koje smatrate da će to društvo unaprediti. Fondacija „Slavko Ćuruvija” je dobar primer za to. Sa relativno skromnim fondom pomaže i stimuliše istraživačko novinarstvo u Srbiji od čega će na kraju najviše koristi imati sami građani Srbije.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.