Vesti
25. 03. 2014.
Vlast se samo deklarativno zalaže za ljudska prava
Iako su se institucije u 2013. godini odlučnije deklarisale ka usvajanju i učvršćivanju evropskih vrednosti, od kojih je jedna od najznačajnijih bezuslovno poštovanje ljudskih prava, deklarativna opredeljenost nije dala neophodan praktičan rezultat. Institucije su ostale izložene udarima stranačkih politika, a javni funkcioneri na različitim nivoima koristili su ih za stranačku i ličnu promociju - zaključuje se u godišnjem izveštaju zaštitnika građana Saše Jankovića o stanju ljudskih prava u Srbiji.
Kao posebno ranjive grupe ombudsman navodi ekstremno siromašne, decu, osobe sa invaliditetom, pripadnike nacionalnih manjina (među kojima su najugroženiji Romi), osobe lišene slobode (uključujući i psihijatrijske bolesnike), obolele od teških bolesti, žene, izbegle i raseljene, azilante, LGBT populaciju, ali i zagovornike ljudskih prava i pojedine kritičare vlasti - na prvom mestu novinare.
„Premoć političke volje i populizma nad vladavinom prava, slabe institucije naspram snažnih političkih centara moći i ličnosti funkcionera, slabost i neefikasnost pravosuđa, manipulacije medijima, atrofirana ekonomija i nereformisana administracija najveće su prepreke i izazovi koji stoje na putu potpunijeg ostvarivanja prava građana u Republici Srbiji“, navodi se u izveštaju ombudsmana. Kao primer podređivanja institucija radu stranaka, zaštitnik navodi saopštavanje javnosti da će državni organi doneti neku odluku nakon što određena stranka o tom pitanju zauzme svoj stav, kao i saopštavanje odluka iz nadležnosti državnih organa na stranačkim skupovima.
U izveštaju se ukazuje da je desetine hiljada građana Srbije onemogućeno da ostvare pravo na zdravstvenu i penzijsku zaštitu, zbog toga što poslodavci ne izvršavaju zakonsku obavezu uplate doprinosa u zdravstveni i penzioni fond, državni organi su neefikasni u suzbijanju te pojave, a važeći propisi posledice prevaljuju na radnike i članove njihovih porodica.
Osvrćući se na rad pravosudnih organa, zaštitnik građana navodi da nakon prvog, neuspešnog kruga reformi, ni drugi nije doveo do osetnih poboljšanja.
„Nezavisnost sudstva i dalje posrće pod pritiscima, populističkim i institucionalnim“.
- Glasno najavljivana intenzivna borba protiv korupcije još nije dala rezultate izražene u vidu pravosnažnih sudskih presuda. Snažan politički impuls koji je dat sa političkog nivoa nije do kraja otvorio vrata za nadležne državne organe koji bi borbi protiv korupcije, pored pečata ličnosti koji je dobila, dali i karakter institucionalnosti, sveobuhvatnosti, masovnosti i dugoročnosti - navodi se u izveštaju ombudsmana.
Deo je posvećen i medijima, posebno na sve veću tabloidizaciju. „U trci za tiražima i gledanošću, ali i pod neposrednim uticajem ili pritiskom različitih centara moći, građanima se, uporedo sa istinitim informacijama, plasiraju selektivne, nepotpune, poluinformacije pa i potpuno lažne, činjenično netačne (dez)informacije.
Posebnu brigu izazivaju dve međusobno prožimajuće pojave: pritisak na medije (kontrola medija) te curenje poverljivih informacija i izmeštanje institucionalnih procesa u privilegovane tabloidne medije (tabloidizacija države). Informacije koje su po slovu zakona poverljive redovno se pojavljuju u određenim, uvek istim medijima. Radi se o podacima iz istraga u toku, ličnim podacima, o okolnostima privatnog života do kojih se može doći samo sistematičnim i dubokim zadiranjem u privatnost i baze podataka koje, u sasvim određene svrhe, vode određeni državni organi“, navodi Janković. On dodaje da se postupci u kojima bi se utvrdio izvor takvih informacija, a kojima raspolažu samo službena lica, pa ta lica i njihovi podstrekači sankcionisali za neovlašćeno odavanje službene tajne i druga krivična dela, prekršaje i disciplinske prestupe, ne vode.
„Podaci su po pravilu selektivno jednostrani, nepotpuni i sistematično upereni protiv određenih ličnosti“, navodi se u izveštaju uz zaključak da je tabloidizacija medija, na koju je u prethodnom godišnjem izveštaju upozoravano, dobila još veći zamah prerasla u tabloidizaciju države.
Tabloidi ucenjuju javne ličnosti
„Sve češće se govori o tome da pojedini tabloidi ucenjuju javne ličnosti i političare, tražeći od njih novac da bi prestali negativno da pišu o njima.
Šund, kič i estrada nude se kao zamena za obrazovanje i kulturu. Posledice su porazne i dugoročne“, navodi se u godišnjem izveštaju zaštitnika građana.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.