Vesti
17. 03. 2014.
Duvanje balona
Okončana je prva epizoda srpskog izborno-medijskog igrokaza. Sve je od početka bilo jasno i poznato, precizno definisano, sa mlitavim zapletom i predvidivim raspletom.
Takozvana predizborna kampanja, ma koliko beskorisna bila, predstavljala je kolektivno duvanje balona velikih očekivanja i golemih nadanja. Sve beše u cilju veličanja lika i dela jednog čoveka (Aleksandra Vučića) i partije mu (SNS). Balon će, dabome, sve one koji su učestvovali u njegovom punjenju podići u stratosferu nerealnog i imaginarnog.
Dok tamo gore, u susretu sa nečim stvarnim i opipljivim, ne bude kobno probušen. Sledi pad. Prizemljenje. Tvrdo. Bolno.
U toj akciji - kako se na osnovu internih sondaža u partijskim centralama - već i u izbornom danu dalo naslutiti, učestvovao je tek svaki četvrti među nama.
I malo i mnogo, kako se uzme i izvaže. Ništa neće promeniti opšti utisak čak i ako brojanje glasova pokaže da je među takvim, sa snažnim plućnim kapacitetom, bila i trećina građana Srbije. Manjina, izvesno jesu. Ali, pobednička manjina!
Zakoni demokratije takvo ponašanje tolerišu i pobednicima, takvim kakvi su, dodeljuju sve atribute vlasti i poluge vladanja. Oni koji su izbornog dana ostali kod kuće, glasali za gubitnike ili crtali po glasačkim listićima, mogu samo da se ljute. I u gnevu razmišljaju šta im je u budućnosti činiti.
Konkretni rezultati izbora? Hm... šta god tim povodom izjavljivali partijski aparatčici, svi su, definitivno, dobili manje glasova nego što su se nadali.
Ali, tvrdim, pa gotovo svi odreda, ipak su upisali mnooogo više nego što su, objektivno posmatrano, zaslužili.
Krunski svedok za tvrdnju je naše svakodnevlje, neoborivi argumenti su naši životi u istom.
Zapravo, stranke su, hajde uz neznatne izuzetke, dobile obrnuto proporcionalno svojim istinskim zaslugama. I tom, nažalost, ružnom svakodnevlju i nama u njemu, i nakon izbora neće biti tačka, već tek zapeta. Ono, takvo, hita dalje...
Mediji u tom igrokazu? Strašno! Ako su pojedinačni duvači u spomenuti balon uložili sve svoje psihofizičke kapacitete i to transponovali u snagu sopstvenih pluća, onda su mediji, ogromna većina njih, u tom naduvavanju koristili orijaške kompresore.
Odista se ne sećam - a pamtim slonovski dobro i dugo - da je jedna stranka (buduća pobednička, dakako) uoči izbora na raznim televizijama ovdašnjim imala nešto manje minuta, sati, dana... od svih ostalih partija zajedno! Nekolike agencije preciznim merenjima tokom cele kampanje navedeno belodano dokazuju.
A tek novine, ljudi dragi. Poneke su bile angažovanije u bezočnom navijanju za jednu jedinu stranku (SNS) nego što se to moglo videti na izbornim flajerima te iste partije.
Potpuno je svejedno da li je ovaj sramotni angažman posledica finansijsko-političkih preferencija vlasnika i urednika, pojedinačna sklonost ka analnoj speleologiji, žestoka (auto)cenzura, briga za goli novinarski (?) život... epilog je isti: nepopravivo izneveravanje i totalna rasprodaja svojih uzusa časnog novinarskog zanata.
Je li, bar, tu i tome tačka? Može li tako više i jače? Sumnjam. Ali, siguran sam, može isto kao do juče. Još neko vreme...
Nadam se da su makar poneki medijski hroničari ili arhivari deponovali pojedine naslovnice novina, autorske tekstove u njima, televizijske emisije i priloge i sačuvali ih za istoriju srpske novinarske bruke. Ustrebaće!
Toliko ovog (pred)izbornog dana. Ključni igrokazni zapleti tek slede. I mi u njemu. Hteli ne hteli! Jer, dobro je znano i bezbroj puta u praksi provereno i dokazano, da postoje dve važne radnje u ljudskim životima posle kojih nema kajanja. Ili se, bar, isto ne priznaje. U smislu ispravke, iliti popravnog za učinjeno.
Jedna od tih radnji izvesno nije zaokruživanje imena i partija na izbornim listićima. Druga? Pa, razumemo se, nismo deca... (Makar deca, katkad sa tom radnjom, imaju vrlo direktne veze.)
Komentari (1)
ostavi komentar20.03.
2014.
PUŠTANJE BALONA NIZ VETAR
Mesecima. iz dana u dan čitam "Vesti iz medija" i svo to vreme se divim očiglednoj nepristrasnosti u uređivačkoj politici Udruženja novinara Srbije u zastupljenosti štampanih medija, kao i raznolikosti objavljenih tekstova pojedinih autora. Uz veliko poštovanje za raznolikost i nepristrasnost, ponekad bivam zaprepašćen sadržajem objavljenog teksta, koji je po mom mišljenju, najblaže rečeno napisan-na granici zdravog razuma. Jedan od tih i takvih tekstova je "Duvanje balona". Međutim, odmah da kažem, posle kratkotrajne analize teksta i ja bih ga predložio za publikovanje, ali iz sasvim drugih razloga, koji se, ubeđen sam, bitno razlikuju od onih koje je imalo Udruženje novinara Srbije. Osim toga predložio bih da se uvrsti u program nastave Škole za izučavanje novinarskih veština. Takođe da se priloži kao važan dokument za Istoriju srpskog novinarstva.
OdgovoriUstrebaće! U to sam ubeđen!
Budućim generacijama novinarske profesije može poslužiti kao očigledan primer kako se novinar može zloupotrebiti za propagandne svrhe, ne uvažavajući stvarna događanja i argumente, bez poštovanja osnovnog načela novinarstva-istinitost!
Moguće je reći: "Takozvana predizborna kampanja, ma koliko beskorisna bila...". Da, ali ne iz proizvoljno i tendeciozno navedenih razloga, već zato što je faktički bila već objavljena nekoliko meseci pre zvaničnog početka predizborne kampanje.
"Sve beše u cilju veličanja lika i dela jednog čoveka (Aleksandra Vučića) i partije mu (SNS). Balon će, dabome, sve one koji su učestvovali u njegovom punjenju podići u stratosveru nerealnog i imaginarnog." Ustvari, istina je da je kampanja Srpske napredne stranke vođena sa mnogo grešaka koja i nije doprinela znatnijem povećanju rejtinga, već je izazvala smanjenje izlaznosti birača a to je značilo i smanjenje legitimiteta što je od velike važnosti za tretman svake vlasti.
"Sledi pad. Prizemljenje. Tvrdo. Bolno." Postoji li još neka reč za procenu budućnosti srpskog naroda. Danas je najlakše biti negator. Novinar nije gatara, vrač. Da li ikako postoji alternativa naše društvene stvarnosti. O tome nema reči. Zašto? Koliko je bilo potrebno napisati reči da bi se izrekla istina i krivica za stanje koje vlada u svim segmentima naše društvene zajednice.
"A tek novine, ljudi dragi". Zar autor "Duvanje balona" ne čita šta objavljuju "Novosti", "Blic", "Politika", "Akter", "Press", "Novi Magazin", "Pečat", "Nin", ali šta je najčudnije- izgleda da ne čita ni novine za koje piše.
Zašto je potrebno da "Duvanje balona" ode kao prilog dokumentaciji Istoriji srpskog novinarstva? Verujem da će doći vreme kada naša pokoljenja neće znati "da postoje dve važne radnje u ljudskim životima posle kojih nema kajanja". Posle svega napisanog ne bi bilo iznenađenje da je autor završio priču i o toj drugoj radnji. Jer, nadajmo se da će "Makar deca..." dovoljno odrasti da ne pocrvene od stida kada se prisete "Duvanja balona".