Vesti
17. 03. 2014.
Knjige u šake
Za neke TV sadržaje bar dva dana postoji stroga zabrana emitovanja. To je, recimo, direktna politička propaganda tokom predizbornog ćutanja. Republička radiodifuzna agencija obećala je strogu kontrolu.
Za ostalo – manje je pažnje, vremena, sredstava, jasnih merila procenjivanja, propozicija, procedura... A valjalo bi da građani imaju revnosnijeg zaštitnika i u drugim prilikama, da se pomnije kontrolišu medijske zloupotrebe i mimo političke sfere, da se češće upozorava na poguban uticaj programa srozanog etičkog i estetičkog nivoa.
Jedan od primenjenih standarda, obeležavanje filmova naznakom za koji uzrast nisu prikladni, odnosno preporučljivi, za emitere može biti puka formalnost kojom odluku prepuštaju gledaocu.
Na njemu je, dakle, sloboda izbora. Da li bi vredelo da se sličan postupak primenjuje i kod drugih vrsta programa, pa da se maloletnici odvrate, ili eventualno spreče, da već nedeljama gledaju ne filmske, nego stvarne kriminalce. Domaće. Na Studiju B omatoreli beogradski mangaši pripovedaju živahno i s osmehom o svojim sumnjivim poslovima, o problematičnom vršljanju po Parizu i Azurnoj obali, tamo negde šezdesetih.
Na TV Prvoj rekonstruiše se temeljito istorija beogradskih mafijaških klanova, učinak kriminalnih radnji iz devedesetih. Sve junak do junaka. Od Stevice do Giške. A i Kristijan je nedavno, između dva zatvora, dobio TV priliku da iznese svoju verziju sličnih aktivnosti, svoje viđenje stvari i svoj pogled na svet.
Eh, da ima ko i kad bi ko mogao da ubedi mlade savetom: „Dalje od ovakve televizije, pa knjige u šake.”
Gorica Zarić Jovanović saopštava ovu poruku mnogo nežnije. „Ostavi sve i čitaj” naslov je njene serije intervjua s piscima, izdavačima, književnim kritičarima, istoričarima književnosti…
Promišljeno, s prirodnom finoćom, ona sagovornike vodi do iskaza o sasvim intimnom doživljaju ali i o opštem pogledu na značaj knjige i vrednost čitanja. Kratkim a sadržajnim pitanjima ove razgovore čini istovremeno i ozbiljnim ali i opuštenim, iskrenim i spontanim. Njihovo televizijsko upriličenje, koje reditelj Dragomir Zupanc stvara izborom ambijenata, uglovima snimanja, dužinom kadrova, dodaje emisijama pečat autentičnosti i stvara prisnu atmosferu u kojoj se govor lepo prati i lako prima.
I mlađi reditelj Marko Šotra našao je zanimljiv, netipičan, pa i po asocijativnosti izazovan vizuelni izraz, za još jednu RTS-ovu emisiju o knjigama. Iako je u osnovi „Vavilona” reč o autorima i delima, slika je važan, dopunjujući i obogaćujući sloj koji priloge u emisiji vidljivo razdvaja i originalno označava.
I onda kad su monografije, jednostavne po formi ali nemerljivo važne po ekskluzivnosti i sveobuhvatnosti, kao što su susreti Nede Valčić-Lazović sa stranim piscima, i onda kad su zbornici u kojima je svako poglavlje između uvoda i epiloga maštovito sklopljeno, emisije Javnog servisa o knjigama urađene su brižljivo i znalački.
Ostaje da se razmišlja šta još može i mora da se uradi za propagandu knjige i čitanja. Za nju, srećom, nema nikakvih ograničenja ili zabrana.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.