Vesti
10. 02. 2014.
Cepačina
Oj, Srbijo, zemljo visokih standarda! Oj, Srbijo, domovino tankoćutnih javnih radenika!
V čjom sad djelo, dame i gospodo? Zoran Živković na nekoj konferenciji za štampu pred kamerama pocepao primerak Kurira i ta cepačina je - samorazumljivo - izazvala sveopšte ibretenije pismenih Srba, Srpkinja i Srpčadi kojima se - principa multietičnosti radi - pridružio i jedan lojalni Bošnjak, Rasim Ljajić.
Branitelji ljudskih prava tabloida unisono su zagrajali - Ju, ju, ju! Sramota!
Nečuveno - kao da je, daleko bilo, Živković pocepao Miroslavljevo jevanđelje ili Žičku hrisovolju. Odlučno su, kažem, stali kulturni i društevnopolitički radenici na branik srpske duhovnosti. Pretpostavljam da će srpska duhovnost znati to da ceni i da će Kurir o braniteljima znati da peva kao što su oni pevali o njemu. Mada, ne bih se ja kladio. Za žutare ništa nije sveto. Pa ni njihovi sveti branitelji.
Ja, međutim, ustajem u odbranu Zorana Živkovića. Držim da Živković - kada na trafici kupi primerak, ne samo Kurira nego svih drugih novinčina - sa tim primerkom ima pravo da radi šta god hoće. Pisalo se već ovde, ako me pamćenje ne vara, o višenamenskoj prirodi novina. Znamo da novine mogu poslužiti u razne svrhe - kao potpala, kao (loša)zamena za toalet papir, kao sredstvo za pranje prozora i - konačno - kao pak papir. Čisto sumnjam da bilo ko od vas, čestnejši publikume, nije upotrebio novine za neku, nazovimo je nenamensku svrhu. Ali izgleda da dolazi vreme kada ćemo - pod pritiskom demokratske javnosti - na policama za knjige držati ukoričene žutare.
Da li sam ja ikada postupio kao Zoran Živković? Jesam li ikada pocepao neke novinčine i time počinio svetogrđe? Da budem iskren - ne mogu da se setim. Nije nemoguće da jesam. U svakom slučaju, zloupotrebljavao sam ih. Pravio sam od njih, kad udari kiša, one molerske kape; poturao ih kao budž pod nogare klimavih stolova, brisao njima ruke posle jela u prirodi i - uopšte, da ne nabrajam - nedomaćinski sam postupao sa novinama serbskim. Ali zbog toga - budući da sam novine uvek pošteno plaćao - ne osećam nikakvu grižu savesti.
Mnogi pak ne misle tako. Iz mnoštva “odjeka i reagovanja” koje je Kurir objavio u svoju odbranu, izdvajam sladunjavo-otužna reagovanja dve dame, one Koštuničine Rašković Ivić i (bivše Koštuničine) Ljilje Čuvene Smajlovićke, neizbežne mirođije u svakoj ovdašnjoj bljutavoj čorbi. Hoću li dame citirati?
Jok, more. Ne pada mi na pamet. Pa zašto sam ih onda izdvojio? Čisto da bih ih iznervirao i uveo u iskušenje da pocepaju Danas. Zbog čega bi, nagađam, menadžment Danasa, kolegijum i moju malenkost zaboleo Crven Ban. Cepaj to ponovo, Sem. Pardon - Zoki!
Komentari (1)
ostavi komentar10.02.
2014.
Prepopruka
Basaru toplo preporucujem Dmitrovicu. Citaj to ponovo Sem- pardon, Ratko!
Odgovori