Vesti
08. 02. 2014.
Izveštaj Saveta z borbu protiv korupcije Vlade republike Srbije o pritiscima i kontroli medija (septembar 2011) #17
Finansijski izveštaj nije objavljen
Ime Tatjane Pantić pojavljuje se i u „Morfeus grupi”, koja je sa Ministarstvom životne sredine sklapala poslove vredne više desetina miliona dinara. Tatjana Pantić je do 16. avgusta ove (2011) godine u APR-u bila upisana kao vlasnik 34 odsto akcija „Morfeus grupe”, dok je 66 odsto pripadalo Maji Totović, koja je prema podacima iz njenog si-vi-ja, bila direktorka za strateško planiranje „McCann Ericsona” od jula 1998. do februara 2007. godine.
Od pomenutog datuma, kao stoprocentni vlasnik „Morfeus grupe”, u APR-u je upisana Maja Totović.
Indikativno je da se ova promena u strukturi vlasništva dogodila nakon sastanka koji su tokom rada na ovom izveštaju članovi Saveta za borbu protiv korupcije imali sa predstavnicima „Meken Eriksona”. Naime, na tom sastanku, koji je održan 2. avgusta ove (2011) godine, članovima Saveta je rečeno da ne bi trebalo izvlačiti posredan zaključak o bilo kakvoj vezi između „Morfeus grupe” i „Meken Eriksona”, „samo zbog toga što je Tatjana Pantić bivša direktorka ’ Adrenalina’”. Predstavnici te agencije dodali su da je Maja Totović nekada radila u „Meken Eriksonu”, ali da nikada nije bila direktorka u toj agenciji.
Tokom pisanja završnih delova ovog izveštaja, uočili smo da je u međuvremenu, odnosno u roku od svega dve nedelje nakon sastanka predstavnika Saveta i „Meken Eriksona”, promenjena struktura vlasništva u „Morfeus grupi” i da je ime Tatjane Pantić, koja je nesporno bila direktorka Šapetrovog „Adrenalina”, izbrisano iz registra.
Maja Totović je u decembru 2008. osnovala i „Morfeus Direct Communication”, agenciju koja je već u prvoj poslovnoj godini, 2009, sa troje zaposlenih, ostvarila neto dobitak od 6.452.000 dinara.
„Morfeus grupa” je u 2009. godini imala najvredniji marketinški ugovor među agencijama, zaključen sa Ministarstvom za životnu sredinu i prostorno planiranje na 47,2 miliona dinara, za proizvodnju spotova i kupovinu vremena u medijima u okviru akcije „Očistimo Srbiju”.
Finansijski izveštaj kampanje „Očistimo Srbiju” nije nikada objavljen, ali se, s obzirom na dokumentaciju, može reći da je Ministarstvo 2009. godine na ovu akciju potrošilo ne manje od 100 miliona dinara, a 2010. ne manje od 120 miliona dinara. To su najveća finansijska izdvajanja u poslednje vreme, koje je jedan državni organ potrošio na sprovođenje medijske kampanje. Pored činjenice da se rezultati te kampanje teško mogu egzaktno predstaviti, sporna je i promocija ličnosti Olivera Dulića, ministra i funkcionera DS-a.
To je moguće uočiti upravo preko sajta www.ocistimosrbiju.rs (sa čijom je spornom izradom javnost Srbije već upoznata), gde se u sekciji galerija mogu pogledati emisije i reklame koje su nastale kao produkcija ove kampanje. U značajnom broju emisija „Očistimo Srbiju”, koje su emitovane u programima većeg broja televizija, pojavljuje se ministar Dulić, koji javnosti saopštava sjajne rezultate svoga rada, ali i promoviše lokalne funkcionere DS-a širom Srbije.
U emisiji, označenoj na sajtu datumom 15. jul 2010, pored Dulića se pojavljuje i Nemanja Delić, gradonačelnik Sombora, a u emisiji od 5. avgusta 2010. pojavljuje se Saša Paunović, gradonačelnik opštine Paraćin i kadar DS- a. Lista funkcionera DS-a koji se pojavljuju u emisijama je poduža i uključuje Miroslava Krišana, predsednika opštine Kovačica, Željku Juraković, direktorku Fonda za zaštitu životne sredine, Slobodana Kocića, gradonačelnika Leskovca, Vesnu Martinović, gradonačelnicu Pančeva i druge.
Zbog svega se za kampanju „Očistimo Srbiju” pre svega može reći da je jedna velika reklama za funkcionere koji u njoj učestvuju. Inače, postoje sve zakonske pretpostavke da državni organi organizuju posao uklanjanja smeća, ali i da kažnjavaju zagađivače, ali bi poslom volonterskog čišćenja trebalo da se bave nevladine organizacije, a ne Ministarstvo.
Ista sredstva izdvojena za preskupu reklamnu kampanju, Ministarstvo može da upotrebi za troškove stvarnog čišćenja životne sredine i da ih upotrebi za sprovođenje zakona, ali se to ne čini, jer je utisak da životna sredina i nije važna, već vođenje stalne kampanje. Na ovaj način funkcioneri stranaka obezbeđuju političku kampanju za svoju stranku, koju ne plaćaju iz budžeta same stranke, već iz budžeta svih građana Srbije. Osim toga, organizovanje takvih kampanja za posledicu ima uticaj na medije, koji će propustiti da se kritički osvrnu na činjenicu da to Ministarstvo stalno donosi zakone po hitnom postupku, da objasne prave efekte konverzije zemljišta, da objasne zašto neki biznismeni grade i u zaštićenim zonama nacionalnih parkova, ali će zato kroz akciju „Očistimo Srbiju” dobiti novac za reklame.
Zato je moguće i da Zapadnom Moravom pliva više od 100 kilograma opasnog medicinskog otpada, a da odgovornost za to ne prihvata nijedna državna institucija, uključujući i Ministarstvo životne sredine. Zbog toga je moguće da mediji, kada jednom otkriju takvu alarmantnu vest, o tome kasnije više ne izveštavaju, niti postavljaju pitanje odgovornosti, iako je učesnike u ovom lancu vrlo lako otkriti.
Osim navedenog, Ministarstvo životne sredine imalo je i dosta „neuobičajenu” praksu da angažuje udruženja građana kao firme, baš za akciju „Očistimo Srbiju”. Udruženje građana „Egzit” za produkciju programa u kampanji „Očistimo Srbiju”, u 2007. godini imalo je ugovor vredan 23,6 miliona dinara, a u 2010. ugovor na 20 miliona dinara. Nezavisno udruženje novinara Srbije, koje bi trebalo da zastupa interese profesije, takođe je bilo angažovano da „prati aktivnosti Ministarstva tokom kampanje Očistimo Srbiju” za 1,41 milion dinara, a 2010. godine za 1,7 miliona dinara.
Nastaviće se
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.