Vesti
21. 01. 2014.
Početak kraja Ćuruvijinih dželata
Prekinuta je zavera ćutanja i klupko je počelo da se odmotava. Misterija duga nepunih petnaest godina o ubistvu novinara Slavka Ćuruvije, vlasnika dnevnog lista „Dnevni telegraf" i nedeljnika „Evropljanin", obelodanjena je 14. januara.
Tog dana je specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević izjavio da se sumnja da su neposredni izvršioci ubistva Slavka Ćuruvije bivši operativci Državne bezbednosti Miroslav Kurak i Ratko Romić, a podstrekači Radomir Marković i Milan Radonjić. Marković, koji je u tom periodu bio na čelu DB MUPa Republike Srbije, sumnjiči se da je bio nalogodavac ubistva.
Komentarišući motiv ubistva Ćuruvije, tužilac Miljko Radisavljević je istakao da je on politički, kao i u slučajevima "Stambolić", "Budva" i "Ibarska magistrala". Tužilac ne isključuje mogućnost da će se tokom istrage doći i do nekih, možda, ličnih motiva.
Za otkrivanje počinioca ubistva, kako je Radisavljević rekao, posebno je pomoglo svedočenje Milorada Ulemeka Legije. Odmah je usledilo hapšenje Milana Radonjića, koji se tereti da je kao šef centra Državne bezbednosti u Beogradu organizovao ubistvo. Milan Radonjić (54) bio je šef beogradskog centra DBa.
Osuđen je na osam godina zatvora zbog organizovanja atentata na lidera SPOa Vuka Draškovića u Budvi. Presuda je poništena i sada mu se ponovo sudi.
Uhapšen je i Ratko Romić, nekadašnji načelnik Sestog odeljenja beogradskog centra DBa, koji je osumnjičen za saučesništvo u ubistvu Slavka Ćuruvije na Uskrs 11. aprila 1999. godine. Ratko Romić (51) radio je kao operativac u Drugom odeljenju centra DBa u Beogradu. Kada je Radonjić imenovan za šefa, postao je načelnik Šestog odeljenja beogradskog centra DBa. Romiću je takođe suđeno zbog atentata na Draškovića, ali je, kao i Radonjiću, presuda poništena.
Za Miroslavom Mikijem Kurakom, koji se tereti da je pucao u Ćuruviju, raspisana je poternica s obzirom na to da se već duže vreme nalazi u Tanzaniji, gde se bavi privatnim biznisom koji obuhvata i organizovanje lova na divlje životinje.
Kurak (43) je bio pripadnik specijalnih jedinica DBa. Posle zvaničnih najava 2006. godine da će biti okončana istraga o ubistvu Ćuruvije, napustio je Srbiju i otišao u Tanzaniju. U bliskim je prijateljskim vezama sa Ratkom Romićem.
Radomir Marković nalazi se u zatvoru Zabela od 24. februara 2001. godine, gde izdržava zatvorsku kaznu od 40 godina zbog organizovanja atentata na Vuka Draškovića.
Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić je još 28. decembra prošle godine najavio skoro rešenje ubistva Ćuruvije. U protivnom, kako je rekao, spreman je da snosi političke konsekvence.
Prema rečima vicepremijera, još dva svedoka su u potpunosti potvrdila priču koju je izneo specijalni tužilac.
Vučić se izvinio Ćuruvijinoj porodici što su toliko dugo čekali da se ubice i podstrekači izvedu pred lice pravde.
Do intenzivnog rada na slučaju „Ćuruvija" došlo je zahvaljujući upornosti članova njegove porodice i vladine Komisije za istraživanje ubistava novinara.
Prošlog decembra Slavkov brat Jovo Ćuravija uputio je otvoreno pismo specijalnom tužiocu Miljku Radisavljeviću, i zatražio da podigne optužnicu protiv ubica ili podnese ostavku na fiinkciju.
U pismu se pored ostalog kaže: ,,Za početak: dajte nalog za hapšenje pomagača ubicama koji su moga brata 11. aprila 1999. godine pratili i javljali organizatorima i likvidatorima Slavkovo kretanje. Dajte nalog za hapšenje njihovih šefova, načelnika, pomoćnika načelnika i svih ostalih čija imena znate. Podignite optužnice ne čekajte namigivanja. Sami izaberite hoćete li u istoriju Srbije biti zapisani kao hrabar tužilac koji je naručioce, organizatore i ubice Slavka Ćuruvije izveo pred lice pravde, ili kao mišić koji povremeno izviri iz rupe i objavi poneku obećavajuću izjavu čekajući mig iz vrha vlasti. Iskreno se nadam da ćete izabrati ovo prvo. Podignite optužnice ili idite sa tog mesta jer ga niste dostojni. Žrtva, porodica i javnost čeka."
Osim toga, Jovo Ćuruvija je aprila 2012. godine zatražio pomoć od Jelka Kacina, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, navodeći da se još ne pokreće sudski postupak, pa se stiče utisak da se prikrivaju počinioci tog zločina.
Veoma zaslužna za rasvetljavanje tog ubistva bila je i Komisija za istraživanje ubistava novinara. U prvoj fazi rada u prvoj polovini prošle godine članovi komisije su zajedno sa radnom grupom, koju su formirali MUP i BIA, analizirali prikupljene činjenice i dokaze, čega su zaključke i prepomke dostavili Specijalnom tužiocu za organizovani kriminal Miljku Radisavljeviću
Nakon objavljivanja službenog dokumenta beogradskog centra DBa pod nazivom „Izveštaj o tajnom praćenju lica radni naziv 'Ćuran'" bilo je praktično dokumentovano daje Slavko Ćuruvijabio objekat obrade tadašnjeg DB MUPa Republike Srbije U dokumentu su navedene aktivnosti pratećeg aparat DBa za 11. april 1999. godine.
Ubistvo je izvršeno oko 17 časova u Beogradu, odmah nakon naredbe za prekid pratnje, u Svetogorskoj ulici u prolazu ispred broja 35, gde su se nalazile prostorije marketing službe „Dnevnog telegrafa", i stan u kojem je Ćuruvija živeo. Ustanovljeno je da je u njega ispaljeno 17 metaka.
Iako su mediji nakon objavljivanja rezultata rada na slučaju „Ćuruvija" nastojali da prikažu da je gotovo jasno da iza ubistva kao naručilac stoji bivša predsednica JULa Mira Marković, oprez, koji su ispoljili specijalni tužilac i prvi potpredsednik Vlade, ukazuje da tek predstoji rasvetljavanje tog slučaja i političke pozadine ubistva. Tužilac za organizovani kriminal Radisavljević nije želeo konkretno da odgovori na pitanje da li je bilo ko od svedoka označio Markovićevu kao nalogodavca ubistva Ćuruvije, dodajući da ne može da govori u kojem će pravcu teći istraga, o dokazima koje trenutno ima i do kojih će doći.
Prema proceni prvog potpredsednika Vlade i specijalnog tužioca, otkriće ko je bio nalogodavac moglo bi da se očekuje krajem februara ili početkom marta.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.