Vesti
09. 01. 2014.
Nepažljivo čitanje teksta
Povodom priloga Radoša Glišića „Funkcionalni raspad sistema RTV“ (Danas, 23. decembra 2013)
Čini mi se da gospodin Radoš Glišić, kolega sa Radio Beograda, nije pažljivo pročitao moj tekst ili, pak, nije baš razumeo o čemu je reč. Zato i izvodi pogrešne zaključke - u smislu da se ja, po njemu, zalažem da bi umesto izraza „slušali ste Radio Beograd“ trebalo uvesti „slušali ste vesti ili dnevnik Javnog medijskog servisa“(!?). To bi bio još veći apsurd i to uopšte nije moja ideja.
„Poslovni status firme“, kao javni medijski servis, koji pominje Glišić, jeste sasvim u redu, ali o njemu nije reč, već su tema teksta upravo nesređeni nazivi unutar tog servisa koji se zove Radio televizija Srbije (RTS), a njegovi organizacioni delovi su Radio Beograd i Televizija Beograd (?), umesto na primer da se zovu Radio Srbija i Televizija Srbije. Uspostavljanjem novih i adekvatnijih naziva sa nacionalnim a ne (beo)gradskim imenom otklonili bi se već ustaljeni i redovni „lapsusi“ novinara, voditelja i drugih koji pod RTS-om podrazumevaju isključivo nacionalnu televiziju, dok je nacionalni radio izdvojen kao „Radio Beograd“. Sa renominacijom segmenata javnog servisa i sam radio više ne bi bio, kako kaže Glišić, „levo smetalo“.
Pitanju promene naziva dvaju glavnih segmenata, odnosno organizacionih celina RTS-a, televizije i radija, ne može se pristupati sa emocijama ili sa nostalgijom za „starim dobrim vremenima“, već treba delovati racionalno i pragmatično. Nacionalna televizija (i radio) pokrivaju ceo nacionalni, odnosno državni prostor, i sasvim je logično da imaju i takvo ime, dakle, „Televizija Srbije“ i „Radio Srbija“, a ne kako je to sada, još uvek, ime Beograda, kao da se radi o gradskim medijima. Ime je važno i ono je naša legitimacija prema vani, naš brend po kome smo prepoznatljivi kao takvi u Evropi i svetu, kao nacionalni medij. Zato to ime mora biti jasno i precizno.
Međutim, ne bismo hteli da se ova polemika oko RTS-a svede samo na njegov naziv. To svakako jeste značajno, ali ne i najbitnije. Unutrašnje reforme ove kuće su daleko važnije i preko potrebnije. RTS-u je nužna temeljna rekonstrukcija u svim njegovim segmentima - organizacionom, kadrovskom, programskom - kako bi na najbolji mogući način mogao da ispunjava svoju zadatu misiju. A to je promovisanje i razvoj demokratije, afirmisanje slobodnog društva, negovanje i jačanje kulturnih i svih drugih vrednosti ovog društva, pa i sama edukativna misija.
Osnovni zadatak novog menadžmenta RTS-a trebao bi da bude upravo korenita reforma Javnog medijskog servisa, koja podrazumeva oslobađanje od nekompetentnih, neobrazovanih i kompromitovanih kadrova i ustupanje prostora stručnim, ambicioznim, posebno mlađim snagama, ljudima spremnim da se odupru različitim oblicima pritisaka, ali i odlučnim da izgrade moderan i savremeni javni servis.
Nadam se da je ta ideja bliska i mom „kritičaru“ g. Glišiću i zbog toga ne razumem zašto i sa kojim namerama u zaključku svog teksta poredi ovu situaciju sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem i nastojanjima nekih da ga preimenuju u Srpsko dramsko pozorište. To je skretanje pažnje sa teme i tu se radi o nečem sasvim drugom, što apsolutno nema veze sa sadržajem moga teksta i zaista ne treba tu pozorišnu ustanovu uvoditi u priču o reformi Javnog medijskog servisa.
Autor je novinar Programa za dijasporu RTS-a
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.