Vesti
06. 01. 2014.
Zašto sudije ne vole novinare
Nije dovoljno da se sprovede pravda, mora i da se vidi kako se ona sprovodi, rekao je engleski sudija lord Gordon Hjuart još 1923. godine. Danas ga citiraju oni koji znaju koliko je uloga medija važna za poverenje građana u sudstvo.
O tome kako se pravda sprovodi – izveštavaju mediji. Predstavnici pravosuđa u Srbiji nekada su zadovoljni, a nekada – vrlo nezadovoljni, čak „šokirani”, medijskim izveštajima. Novinari traže brzu i tačnu informaciju, a urednici – upečatljiv naslov za prvu stranu. Zato dugačka pravna obrazloženja, na koja se nekada čeka i danima, nisu upotrebljiva ni za novinare ni za čitaoce. Jer, novinski tekstovi nisu sudske presude.
Saradnja novinara i sudova bila je tema konferencije „Pravosuđe i mediji”, koju je u decembru organizovao Institut za uporedno pravo u Beogradu, zajedno s nemačkom Fondacijom za međunarodnu pravnu saradnju (IRZ). Desetak dana ranije, novinari i predstavnici sudova učestvovali su u radionici „Pravosuđe, mediji i poverenje javnosti”, koju je organizovao nemački GIZ – Projekat za pravnu reformu u Srbiji.
Konačno se može reći da su ljudi u pravosuđu shvatili koliko je saradnja s medijima značajna za sliku pravosuđa u javnosti i sticanje poverenja građana u sudstvo. Čelni ljudi sudske vlasti postali su pristupačniji i otvoreniji za novinare i čini se da će saradnja biti sve bolja, uz obostrano poverenje i poštovanje. Novinari, međutim, i dalje smatraju da informacije koje saopštavaju portparoli sudova nisu dovoljno jasne i dovoljno brze, a sudijama smeta senzacionalističko i tabloidno izveštavanje medija.
Poznate ličnosti u sudskim postupcima su atrakcija za građane, pa im zato i mediji daju veliki prostor, a pri tom zanemaruju obične ljude i životne situacije u kojima se oni suočavaju s pravdom. Mediji moraju izveštavati o svemu što je važno za dostupnost pravde građanima, a ne samo o aferama, smatraju u pravosuđu.
Na predlog novinara „Politike” da bi se sudije mogle češće pojavljivati u javnosti, kako bi postale vidljive i prepoznatljive građanima, bilo je različitih reagovanja, od toga da „sudije komuniciraju s javnošću preko presuda i odluka koje donose”, do pitanja „da li bi sudije imale zakonsku obavezu da se pojavljuju u medijima”.
„Sudije žele da rade u miru i nerado razgovaraju s novinarima. Njihov jezik je pravnički i nije oštar kao novinarski. Zato bi uvek bili ’gubitnici’ u verbalnom duelu s predstavnikom medija”, rekao nam je jedan sudija. Pravnički jezik može veoma lako da se prevede na laički, jer nisu svi građani pravnici, a finese koje „nepravnici” ne razumeju mogu takođe da se objasne na način koji bi svima bio razumljiv. Koliko god se sudije ljutile zbog nerazumevanja javnosti, mnogo više su građani razočarani u sudstvo. Zato je ovde ključna reč – komunikacija. I zato su mediji važni.
Oni su upućeni na portparole sudova. Ali, često portparoli ne mogu da izađu iz okvira zvaničnih saopštenja, koja su nekada preglomazna a nedovoljno jasna.
Novinar traži konkretnu, konciznu, jasnu i tačnu informaciju. Ako takve informacije nema, onda ima prostora za pretpostavke, nagađanja, tumačenja, nezvanična saznanja iz drugih izvora i zaključke koji će biti izvučeni u naslov. Zbog takvog naslova sudija će možda ljutito baciti novine i svi će novinari za njega biti neprijatelji, a zapravo – vrlo je malo potrebno za dobru saradnju.
– Pravosuđe je kvalitetno onoliko koliko javnost ima poverenja u njega – rekla je sudija Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, a sudija Tanja Kandić iz Čačka naglasila je da se „mera stvarnosti određuje merom medija”.
– Pravosuđe je u centru zbivanja a pri tom ima mnogo problema. Zato je neophodna društvena kontrola rada pravosuđa, a upravo tu su vrlo značajni mediji. S njima moramo imati proaktivan i edukativan odnos – rekao je sudija Apelacionog suda u Beogradu Omer Hadžiomerović.
Naš kolega iz nemačkog „Zidojče cajtunga”, novinar Volfgang Janiš, ukazao je da su problemi u saradnji isti, iako je nemačko pravosuđe stabilno.
– Za pravnika je problem da koncizno napiše saopštenje za štampu, ali portparoli su često spremni da daju konkretnu informaciju. Pravosuđe je uvek obazrivo i suzdržano prema predstavnicima medija, jer senzacionalističko izveštavanje žute štampe ne poznaje granice. Zato se pravosuđe često brani od medija, umesto da s njima sarađuje – rekao je Janiš.
Sudija Okružnog suda u Berlinu Bjorn Reclaf, koji je godinama bio i portparol tog suda, rekao je da ne postoji recept za dobru saradnju pravosuđa i medija.
– Često dolazi do nesporazuma, nekad slučajno, nekad namerno. Napetost u odnosima pravosuđa i medija uvek će postojati, ali je dobro što upravo zbog te napetosti postoji i međusobna kontrola – rekao je Reclaf.
Boljević: Svemirska brzina medija
– Mi sudije i tužioci ne možemo da osetimo šta novinarima treba. To je svemirska brzina za pravosuđe. Novinaru treba samo jedna logična informacija, a ne dugačko obrazloženje. Potrebno je da portparoli sami reaguju i predvide slučajeve koji će biti zanimljivi i atraktivni za javnost. Na taj način će preduprediti neprecizne i senzacionalističke informacije – rekla je Dragana Boljević i dodala da u srpskim sudovima nema dovoljno obučenih portparola koji znaju šta je novinarima potrebno i kako nastaje novinski tekst.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.