Vesti
29. 11. 2013.
Forsiranje Radomira Markovića
Ponovo je Radomir Marković uzburkao srpsku javnost i dospeo na naslovne strane štampanih i prve vesti elektronskih medija. Prosto je neverovatno da osuđenik na najtežu kaznu zatvora (40 godina) i pravosnažno osuđen za organizovanje tri nezapamćena i surova zločina, iz zatvora uspeva da bez bilo kakvih argumenata dobije publicitet kakav ne dobijaju ljudi i događaji od najvećeg domaćeg i međunarodnog značaja.
U aprilu ove godine predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, Veran Matić, koristeći nepreciznost u zakonskoj odredbi o svedoku osuđenom, odlučio je da Markoviću ponudi status svedoka osuđenog u slučaju Ćuruvija da bi se to ubistvo rasvetlilo, a zauzvrat Markoviću bi bila snižena kazna.
Zbog neslaganja sa ovakvim Matićevim stavom članovi Komisije, novinari Vesna Mališić i Vukašin Obradović, podneli su ostavke i napustili Komisiju. Matić ipak i dalje insistira na ovoj ponudi i srpskoj javnosti, koja nije pravno obrazovana, servirana je dilema da li Markoviću dati status svedoka osuđenog ili ne. Ni po nepreciznoj zakonskoj formulaciji Marković ne ispunjava uslove za status svedoka osuđenog, jer je organizator zločina, a i pretežniji je interes da bude osuđen za organizovanje tri zločina u kojima je ubijeno pet ljudi nego da iznese bilo kakve podatke o ubistvu Ćuruvije (pogotovu što se pouzdano zna da je tajna policija na čijem je čelu bio Marković organizovala i to ubistvo).
Bez obzira na to danima se pisalo o toj Matićevoj ideji, o Markoviću kao žrtvi, kao svedoku i slično, pa se u delu javnosti koja nije verzirana u pravu stvorio utisak o njemu kao o nekom nevinom čoveku koji robija tuđu robiju, kako reče njegov advokat. Tek kad je u Skupštini usvojen amandman koji predviđa da svedok osuđeni ne može biti lice koje je osuđeno na 40 godina zatvora, propala je Matićeva inicijativa i Marković je sišao sa udarne medijske scene.
Nakon šest meseci Marković je opet u centru pažnje. Naime, podneo je molbu za pomilovanje predsedniku Republike. U zatvoru ga posećuje savetnik predsednika Oliver Antić, inače profesor Pravnog fakulteta. Nije uobičajeno da osuđenike koji podnose molbe za pomilovanje (takvih molbi ima na hiljade) posećuju savetnici predsednika pogotovu kada su o Markovićevoj molbi dali negativno mišljenje KPZ Zabela, sud koji je doneo presudu i ministar pravde. Komisija Verana Matića izdaje saopštenje u kojem navodi da je jedan član Komisije razgovarao sa Markovićem i da mu je on rekao: „...da će on izaći sledeće godine na osnovu primene zaštite zakonitosti ili pomilovanjem i da je o tome već razgovarao sa savetnikom predsednika Republike Oliverom Antićem...“ Antić se dva puta pojavio u drugom dnevniku RTSa i demantovao da je bilo šta obećao Markoviću, ali da mu je, na njegove reči, da je nezakonito osuđen na 40 godina pošto je maksimalna kazna bila 15 godina, savetovao da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti i sve to navede. U vezi sa Markovićevom pričom članu Komisije, Antićevim demantijem i pojašnjenjem razgovora sa Markovićem treba ukazati na sledeće:
Marković je osuđen za krivično delo teško ubistvo iz člana 114 tačka 9 Krivičnog zakonika Srbije na 40 godina zatvora za zločin na Ibarskoj magistrali. U vreme kada je zločin izvršen, 3. oktobar 1999. godine, u Krivičnom zakoniku Srbije za to krivično delo bila je predviđena smrtna kazna.
Na dan kada je Markoviću izrečena presuda, 19. juna 2008, kojom mu je izrečena kazna zatvora od 40 godina, za to delo bila je predviđena kazna zatvora od 40 godina.
U Krivičnom zakoniku Srbije postoji odredba koja glasi: „Ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca“. Kako je zakon koji predviđa kaznu zatvora od 40 godina blaži od zakona koji predviđa smrtnu kaznu, to je u skladu sa citiranom zakonskom odredbom u slučaju Markovića primenjen blaži zakon. Dakle, sud je pravilno i zakonito doneo odluku o krivici i kazni za Radomira Markovića pa zahtev za zaštitu zakonitosti ne može biti usvojen. U tom smislu postoji i stav kao i sudska praksa Vrhovnog suda Srbije.
Pravno je sve jasno i nema spornih pitanja o krivici i kazni Radomira Markovića i to javnost u Srbiji mora da zna. Nije, međutim, jasno ko stoji iza povremenog enormnog publiciteta koji se daje Markoviću i stvara slučaj Marković. Sam Marković kao zatvorenik to ne može ostvariti. Pritom je vrlo indikativno i potpuno neuobičajeno angažovanje visoko rangiranih ličnosti oko Markovića u stvarima njegove odbrane, pogotovo što on ima advokate. Karakteristično je i to da su u oba, u ovom tekstu analizirana slučaja, sud, vlada i skupština bili na nivou i reagovali pravovremeno i zakonito. Na osnovu svega logično je pitanje:
Ko forsira Radomira Markovića?
Autor je advokat iz Beograda
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.