Vesti
18. 10. 2013.
Mirković: Nisam većinski vlasnik B92
Pomoćnik ministra kulture i informisanja Saša Mirković je za RTV izjavio da su neistiniti navodi iz otvorenog pisma Kolegijuma Radio televizije Srbije da je u konfliktu interesa i da poseduje većinski deo akcija B92.
Deo otvorenog pisma Kolegjuma RTS-a o sukobu interesa, naročito o vlasništvu nad većinskim delom akcija u B92, nije istina. Pre tog pisma ja sam svoje udele u radio-difuznom preduzeću B92, u okviru kompanije Trast, preneo drugoj osobi. Znači ne postoji nikakav konflikt interesa i ne postoji nikakva kontroverza po tom pitanju. Čak sam se potrudio da to uradim pre no što sam kročio prvi put u zgradu Ministarstva nakon što je stigla vest iz vlade da sam postavljen", izjavio je Mirković u emisiji "Jedan na jedan".
Mirković je, objašnjavajući svoj raniji angažman u privatnom medijskom biznisu, što bi moglo dovesti u sumnju njegovu objektivnost prema javnom sektoru, podsetio da se u radnoj grupi Ministarstva za izradu medijskog zakonodavstva, kao predstavnik medijske koalicije, koju čine NDNV, ANEM, NUNS, UNS i Lokal Pres, zalagao za stabilne izvore finansiranja republičkog i pokrajinskog javnog servisa.
"Niti sam vlasnik većinskog udela, niti posedujem udele koji su na bilo način sporni", rekao je Mirković i naglasio da odgovornost za javnu reč treba da imaju oni koji rukovode javnim servisom.
Mirković je rekao da je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac poslao pismo, interni odgovor, generalnom direktoru RTS Aleksandru Tijaniću u kome je izneo svoja i gledišta Ministarstva vezana za navode koji su publikovani u otvorenom pismu Kolegijuma RTS.
Upitan da li će odluka o budžetskom finansiranju javnih servisa , pored stabilnog finansiranja, obezbediti i nezavisnu uređivačku politiku, Mirković je odgovorio da tek treba videti kakvo će rešenje uslediti posle javnih rasprava , koje su juče počele u Novom Sadu.
Krajnji rok za privatizaciju medija bio još 2007.
"Vidim i svedok sam da je "ded lajn", krajnji rok, za privatizaciju medija bio je još krajem 2007. godine kada smo imali u ekonomiji neku vrstu zlatnog doba. Bilo bi to mnogo bolje nego da se to mora raditi sada, a mora se raditi zato što nema para da se daju subvencije medijima koji razaraju tržišne postulate i sprečavaju novinare koji žele da rade profesionalno i da žive od svog rada i kvaliteta na tržištu. Mi to moramo da menjamo i ja u tom smislu vidim zastupanje ove vlade i želju da, uz sugestije koje dolaze iz Brisela, načinimo taj okoliš boljim za funkcionisanje u budućnosti".
Ovako je Mirković u emisiji "Jedan na jedan" RTV-a objasnio svoje uverenje da je aktuelna Vlada spremna da uredi medijsku scenu po evropskim postulatima.
Objašnjavajući svoje neslaganje sa mišljenjem Dragane Solomon, predstavnicom OEBS-a za sektor medija u Srbiji, da nijedna vlada u Srbiji, uključujući i aktuelnu, nema viziju kako urediti medijsko tržište, Mirković je rekao: "Neskromno ću reći – imam vrlo jasnu viziju šta se može uraditi kratkoročno, srednjoročno i dugoročno, ali sam svestan isto političke realnosti i u tom smislu te ciljeve treba primeriti onome što je realno i moguće uraditi.
Mirković je najavio da će raditi na tome da u najkraćem mogućem roku iz Ministarstva izađu nacrti i predlozi zakona o javnom informisanju, elektronskim medijima i javnim servisima kako bi i u parlamentu bili usvojeni u najkraćem mogućem roku, što bi stvorilo preduslove za drugačiji medijski okvir.
Prema njegovim rečima, izvesno je da će Predlog zakona o javnom informisanju, koji predviđa izlazak države iz medija i projektno finansiranje, u najboljem slučaju naći pred Vladom u novembru.
Mi smo u stisci sa vremenom i moramo brzo da delujemo, ali ne i brzopleto, s obzirom da ova tri zakona treba da definišu ključne stvari za funkcionisanje medija, rekao je Mirković.
Zamena teza
Mirković smatra da je u pitanju klasična zamena teza po kojoj je u sukobu interesa svako ko je nešto uradio u svom poslu. Od 30 godina u privatnom medijskom biznisu, kaže, 25 godina je proveo u B92, pri čemu je vlasnik manje od jednog postotka akcija
Komentari (1)
ostavi komentar18.10.
2013.
može i ovako
Privatizacija Beogradske filharmonije je neophodna, jer nema para za subvencije ustanovama, koje razaraju tržišne postulate i sprečavaju muzičare, koji žele da rade profesionalno i na tržištu, da žive od svog rada i kvaliteta. Može i tako. Zar ne.
Odgovori