Vesti
17. 10. 2013.
Zašto se Dragana Boljević žalila Savetu za štampu
Predsednica „Društva Srbije” Dragana Boljević podnela je juče žalbu Savetu za štampu zbog teksta „Sudije čašćavaju kolege milionima”, objavljenog u „Blicu”, koji je preneo i sajt B92.
Istog dana ovim redakcijama dostavila je odgovor koji je objavljen na sajtu B 92, ali ne i u „Blicu”, zbog čega je odlučila da se obrati Savetu za štampu, tražeći da se ovo nezavisno regulatorno telo izjasni da li je objavljivanjem spornog teksta, koji se odnosi na isplate odšteta zbog nezakonitog reizbora sudija, prekršen Kodeks novinara Srbije.
– U članku se navode netačni podaci. Kao prvo, suđenje još nije završeno, presuda nije pravosnažna. Drugo, nije mi dosuđena bilo kakva naknada za nematerijalnu štetu, jer je nisam ni tražila. Tražila sam isplatu materijalne štete, dakle razliku između sudijske plate i naknade koju smo primali kao neizabrane sudije. Povrh svega, nisu me ni zvali da dam izjavu povodom teksta koji pripremaju. Zato sam odlučila da podnesem žalbu Savetu za štampu, da se to telo izjasni o tekstu u „Blicu” – kaže Dragana Boljević, ističući da protiv sajta B 92 neće preduzimati ništa, jer su objavili njen odgovor.
Savet za štampu okuplja novinare, izdavače i vlasnike štampanih, onlajn medija i novinskih agencija. Osnovan je 2009. da bi pratio poštovanje Kodeksa novinara Srbije u štampanim, onlajn medijima i u novinskim agencijama. Počeo je da radi u septembru 2011, kada je počelo rešavanje žalbi. Time su građani, pa i pravna lica, koji smatraju da su direktno pogođeni izveštavanjem medija, dobili mogućnost da se u kratkom roku odluče da li su oštećeni nekim tekstom. Odluke Komisije za žalbe donose se jednom mesečno i objavljuju u mediju koji je objavio sporni tekst, što oštećenima daje moralnu satisfakciju, ako im je zaista stalo do njihovog (narušenog) integriteta, a ne da se posle višegodišnjeg suđenja nadaju novčanoj odšteti, i to uz rizik da ne dobiju sudski spor.
– Savet nije osnovan sa idejom, niti mu je cilj da kažnjava medije, nego da im ukaže na to gde greše kako bi ubuduće vodili računa o tome. Istovremeno, uspostavlja se praksa u tumačenju Kodeksa novinara Srbije. Izlazimo u susret svima. Na našem sajtu objašnjena je jednostavna procedura za podnošenje žalbi. Međutim, mi ne možemo da se mešamo u uređivačku politiku medija. Dešavalo se da građani traže da nekim novinama „naredimo” da prestanu da pišu o nečemu ili da ih nateramo da objave nešto. U Evropi postoji duga tradicija postojanja ovih tela, u skandinavskim zemljama postoje oko sto godina – objašnjava Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu.
Čak i ako medij protiv koga je podneta žalba nije član saveta, ovo telo može da mu izrekne javnu opomenu. Poslednjih meseci u više navrata zaštitu ovog tela potražila je Ljuba Pantović-Subotić, zvezda rijaliti programa „Farma” o čijim porodičnim problemima su tabloidi naširoko pisali. Komisija za žalbu odlučila je da su dnevni listovi „Kurir” i „Alo”, kao i magazini „Skandal” i „Star”, prekršili novinarski kodeks. Dnevnim listovima je naloženo da te odluke objave, a magazini su dobili javnu opomenu.
– Najviše se javljaju građani, ređe političari, a u poslednje vreme sve češće državne institucije i nevladine organizacije – objašnjava Gordana Novaković.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas podneo je žalbu zbog teksta „Za džeparac Đilas digao četiri miliona evra iz banke”, objavljenog u „Kuriru”. Lider LSV Nenad Čanak žalio se zbog tekstova istog lista „Najbolje čuvana tajna: Nenad Čanak bio Miloševićev špijun” i „Čanak sam priznao da ga je vrbovao DB”. Obe žalbe su usvojene, to jest konstatovano je kršenje novinarskog kodeksa.
Na „udaru” komisije našao se i politički analitičar Đorđe Vukadinović, inače glavni urednik sajta „Nova srpska politička misao” i to zbog svog komentara na tekst objavljen na tom sajtu. Naime, usvojena je žalba Ane Radmilović, autorke teksta „O siromaštvu jezika i duha”. U žalbi savetu navela je da je tekst izazvao salvu pogrdnih komentara, što ne bi bilo ništa novo, ni važno da se u to nije uključio i glavni urednik Đorđe Vukadinović. Kako je istakla, on je autorku „branio” u maniru – nije u redu da o njoj pišete da je Tačijev saradnik, šiptarsko kopile, plaćena ustašica, zbog čega je sajtu koji uređuje izrečena javna opomena.
Posredovanje otklanja razlog za žalbu
„U našoj nadležnosti je i posredovanje između oštećenih pojedinaca i institucija sa jedne, i redakcija sa druge strane”, objašnjava Gordana Novaković. Do sada je to uspelo u svega tri slučaja, ali će se ovaj način „izmirenja” više afirmisati. Ispostavilo se da je povod za žalbu otklonjen objavljivanjem odgovora podnosioca žalbe u novinama koje su objavile sporne tekstove, što znači da se, uz malo dobre volje sa obe strane, može izbeći žalba savetu, pa i upuštanje u dugotrajno parničenje.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.