Vesti
16. 10. 2013.
Intervju sa direktorom RTV Srđanom Mihajlovićem povodom početka Javne raspraveo medijskim zakonima
Proizvodimo program koji zahteva ozbiljnu količinu novca
U Novom Sadu održava se prva javna rasprava povodom Nacrta Zakona o elektronskim medijima i Nacrta Zakona javnim servisima. Kada je reč o rešenju finansiranju Radio-televizije Vojvodina generalni direktor Srđan Mihajlović kaže da se iskreno nada da smo neke elemente stabilnosti obezbedili te da ćemo tu stabilnost uspeti da držimo do kraja ove godine. S direktorom RTV-a razgovarala je novinarka Radio Novog Sada Milijana Jeftenić.
Dakle, počela je javna rasprava o Nacrtu Zakona o javnim medijskim servisima koji predvidja budžetsko finansiranje javnih servisa, prema onome sa čime ste upoznati, koliko će to, zapravo, doprineti stabilnosti rada ove kuće i koje, eventualno, imate primedbe na ono što je predvidjeno Nacrtom?
Pa Nacrt Zakona nema samo izmenu u dela načinu finansiranja, ima i drugih elemenata kojima Zakon potpisuje drugi način funkcionisanja. Ono što je najvažnije za naš javni pokrajinski servis jeste da je on jedan od dva javna servisa koje ovaj zakon definiše i u okviru toga postoji otvoreno pitanje, pre svega, procenta koji pripada kom javnom servisu u odnosu na predloženi iznos procenta od budžeta. Ono što je drugo otvoreno pitanje jeste koji su sve elementi na prihodnoj strani budžeta koji bi trebali da budu stavljeni u procenat koji bi se izdvajao za javne servise u period do 2015-te. Ono što je za nas takođe veoma važno jeste na koji način će biti rešene prelazne i završne odredbe koje definišu obaveze nastale u proteklom periodu, a znamo da su se oba javna servisa susrela poslednjih godina sa velikim problemom u samom finansiranju i da imaju ozbiljne finansijske probleme i ono što je za naš javni servis ozbiljno otvoreno pitanje jeste pitanje odnosa prema našem javnom servisu jer, na žalost, u ovoj godini u rebalansu budžeta nismo prepoznati za razliku od Radio televizije Srbije. Do sada nismo dobili novac od Vlade Srbije za razliku od drugog javnog servisa.
Nacrt predvidja, dakle, dve mogućnosti kada je reč o preraspodeli sredstava izmedju dva servisa, zašto je važno tih 5 procenata više koliko bi trebalo da dobije Radio televizija Vojvodine, odnosno 25 procenata?
Može stvar da se postavi na nivou procenata, ali pre svega to je pitanje srazmere i onoga što proizvodimo, i onoga što radimo i ono što, jednostavno, jeste područje našeg delovanja. Naš javni servis ima dva televizijska i tri radijska kanala. Mi proizvodimo količinu programa koji u svakom slučaju zahteva ozbiljnu količinu novca da bi bio obezbeđen profesionalni nivo i mislimo da smo taj nivo obezbedili. Ima mnogo argumenata koje ne bih sada izlagao, koje govore o tome da je ovaj procenat mera koja, možda, ne definiše potpuno jasno ono što bi nama trebalo, ali mislimo da je to minimum.
Kada je reč o procentu budžetskog prihoda koji je namenjen servisima, dakle, tih 1 i po posto, da li smatrate da bi, s obzirom na nestalnost državnog budžeta, trebalo jasnije definisati odredjeni minimum sredstava koji su potrebni za optanak RTV-a?
Pa mislim da treba definisati, sigurno, minimum ali mislim da treba definisati i maksimum. Mislim ako naša zemlja bude uspela da u narednim godinama obezbedi druge izvore finansiranja – prihode, direktne investicije, nova radna mesta, može se dogoditi da u 2015-toj budžetski prihodna strana bude i veća nego što treba javnim servisima i nema razloga da javni servisi uzmu višak novca koji trebaju gradjanima ove zemlje za neke druge namene. Mislim da oba problema treba sagledavati na racionalan i realan način.
Dobro, nakon te dve godine kakva su vaša očekivanja kada je reč o stabilnosti rada kuće?
Ja se iskreno nadam da smo neke elemente stabilnosti obezbedili, da ćemo tu stabilnost uspeti da držimo do kraja ove godine, to je naš primarni cilj i da ćemo, normalno, imati stabilnost i u naredne dve godine jer zakon predvidja da potpišemo sa Vladom ugovor u kome se jasno definišu naša prava i naše obaveze. Ono što očekujemo posle 2015-te jeste, pre svega, pozicija u kojoj će zakonodavac potpisati održiv način prikupljanja jednog oblika finansiranja koji bi trebao da ima elemente javnog prihoda iz razloga što je, na kraju krajeva, izveden sada. Ako ulazimo u budžet, to je vrsta javnog prihoda i da više ne bude otvoreno pitanje da li treba da imamo javni servis, da li treba da izdvajamo odredjen deo sredstava za nešto što je civilizacijska tekovina, za nešto što pripada gradjanima ove zemlje, nešto što je vrednosna kategorija koja obezbedjuje da svaki gradjanin bude nezavisno informisan, da ima pravo na edukaciju, na obrazovanje, da ima pravo na jednu vrstu sadržaja koji će omogućiti da ima punu informaciju o tome šta se dogadja u njegovoj zemlji, u njegovom okruženju, u njegovom regionu i, normalno, u svetu oko njega.
Kako reagujete na primedbe pojedinih udruženja koja su vrlo glasna u oceni da to što medijski servisi će biti finansirani od strane države, podrazumeva i manju nezavisnost medija?
Pa ja sam to već komentarisao. Mnogi koji imaju nezavisne izvore finansiranja nisu pokazali nezavisnost i jednostavno mislim da je pitanje nezavisnosti definisano onim što je zakon, koliko toliko...to je ugovor, mi potpisujemo ugovor sa državom, Vlada je u obavezi da da sredstva, mi smo u obavezi da u skladu sa zakonom definisanim našim obavezama koja reguliše regulatorno telo, odradimo svoj posao, imamo zakonom definisano, definisanu nezavisnost i jednostavno mislim da je to stvar koja sa stanovišta pravnih normi uopšte nije sporna, sa stanovišta osećaja ili želja ili nekih procena o svemu može da se diskutuje.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.