Vesti
12. 10. 2013.
Lov na Brankicu
Živo me interesuje hoće li – kako to kažu novindžije – zaživeti Overlordova najava ograničenja upotrebe obesnih automobila opremljenih takozvanim rotacionim svetlima. Jeste da je to populistički potez, ali nisu svi populistički potezi obavezno loši, naročito ne ovaj, jer su se, nazovimo ih tako, rotacionaši prekomerno namnožili, a njihovi vozači načisto pohasili.
Pisao sam već ovde o tehnici njihove vožnje, naročito o pratećim kolima koja zajašu i levu i desnu traku i – jureći najmanje 180 km/h – raščišćavaju sve pred sobom. Glavešina, cenjeni publikume, jednostavno mora da prođe, a vi – putnici namernici – snalazite se kako znate i umete. Sad će neki drkadžija da kaže – pa tako je u svim državama ovog sveta. Da bi država funkcionisala, funkcioneri moraju da budu bezbedni, što je, fakat, tačno, ali je isto tako tačno da u većini država ovog sveta funkcioneri brinu i o bezbednosti građana.
Što naši nerado i nekako preko Crvenog Bana čine. Imam na umu slučaj Brankice Stanković. Ovdašnja javnost je načelno znala da se Brankica Stanković gadno zamerila i političkim i klasičnim kriminalcima i da već godinama živi takoreći pod stražom, ali tek kada je Stankovićeva tu, nedavno, objavila knjigu „Insajder, moja priča“, saznali smo i mnogo neprijatnije detalje. Kao prekaljeni čitalac koji – da kažemo – skrozira i podtekst, ja sam iz tog štiva saznao mnoge čudne stvari.
Može biti da u mojim čitalačkim saznanjima udela imaju i paranoja i imaginacija, ali sam stekao snažan utisak da država Srbija – a naročito njen pravosudni sistem – pomalo zaziru od kriminalaca. Nije to bio kraj mojim utiscima.
Takođe mi se javilo da su mnogi srpski državnici i deo kadiluka manje-više otvoreno na strani kriminalaca. Iz recimo Brankičinih opisa sostojanija u sudnicama, iz opisanog ponašanja kadija i kadinica, neutralni čitalac sa Marsa bi morao pomisliti da je u tim sporovima okrivljena Brankica Stanković, a ne čisto formalno utuženi nepočinitelji. Šta da se radi?
Pretpostavljam, dame i gospodo, da kadije i kadinice, kako i dolikuje državnim ljudima, čitaju državotvornu Politiku i da su, sledstveno, potpali pod uticaj čuvene Smajlovićke, koja smatra da je Stankovićkina ugroženost lažna. Umesto da se Vuku Jeremiću obezbeđenje udvostruči, ljudski resursi se traće na tamo neke novinare koji u svojim emisijama remete čaršijski red i mir.
Lepo je i dalekovido Jovan Dučić govorio ( i pisao) da su naše zle kobi cincarska čaršija i seljačka politika, ali su priređivači njegovih knjiga mudro izostavili te pasuse. Verovatno zato da se ne bi remetio čaršijski red i mir. Naša čaršija voli o sebi da misli kao o metropoli, a seljačka politika sebe vidi kao svetsku. Nego, da ne bih prekardašio predviđeni mi broj karaktera, imam taman toliko prostora da napišem sitno pismo Overlordu i MUP-u. Molim, dakle, gornje naslove da ovdašnjoj javnosti objasne po kom su to osnovu i na temelju koje bezbednosne procene Jeremiću dodeljeni službeni automobil i obezbeđenje? Da li po Smajlovićkinim? Unapred zahvalan.
Basara&komentari
Stradivarijus
Lik o kojem je reč je dobio nadimak verovatno po bugarskom spadalu, prevarantu i hohštapleru koji se zvao Baja Ganje. Potom je nakon oslobođenja taj zanat usavršio kod „Ercova“ u T. Užicu, pa ako je još i rođen u znaku Strelca - eto dovoljno razloga da se poveruje u pisanje pomenute „žutare“...
Moć nemoći
Obično to tako biva - bahato, bezosjećajno, ignorantski, nemilosrdno, brutalno, rado se usuđujemo ophoditi samo prema onim koji nam nisu u stanju ili neće uzvratiti na isti način. Razlozi takvog ponašanja nikada nisu uzrokovani od te druge strane, nikada!
Uglješa
Analiza događaja na relaciji partizani-domaći izdajnici je samo grebanje po površini. Dublja analiza pokazaće da je to opredeljenje i fanatično zagriženo delovanje jednih i drugih bilo samo dobra zgoda da do izražaja dođu čuvene srpske osobine obračuna po klanovima. Još je Lazar (car, knez, whatever) vijao protivnike širom tadašnje Srbije i obračunavao se s njima.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.