Vesti
12. 10. 2013.
Poč’o rat!
Zove me juče ujutro visoki funkcioner, jedan sa zvečećom vizitkartom. Kaže, grešim. Jako grešim što se zameram Miškoviću. Nije mi pametno to što „držim stranu“ Vučiću. Glup sam što se „kačim“ sa SNS moćnicima iz senke...
Dobronamerno me, maltene očinski, savetuje da „gledam svoja posla“, da mislim na sebe i svoju decu. I još pita čovek, nisam valjda glup, pa da zaista verujem da sve ovo može da potraje duže od još šest-sedam, najviše deset meseci?! Mnogi su se, objašnjava, interesi sada sklopili, nemaju Vučić i njegovi nikakve šanse. A i stranci, i oni već gube strpljenje, i oni će se uskoro uključiti u „rušenje Aleka“.
Pa još kad mu iz Haga pripuste Voju Šešelja... Ma kuku nama„vučićevcima“. Ima da prođemo gore nego „slobisti“ posle Petog oktobra!
E sad nije meni do mene. Evo već sam, sinji kukavac, 40 godina napunio sve terajući po staroj srpskoj inadžijskoj: Boj se ovna, boj se govna, da l’ si se imao rašta roditi? Nije meni, pravo da vam kažem, ni do ovih koji su sada na vlasti. Meni je, koliko god to neverovatno i izlizano zvučalo, do Srbije.
Meni je do svih nas i naše dece. Jer ovih se dana, obavešteni to znaju, određuje naša kolektivna sudbina. Ovih dana započinje odsudna, istorijska bitka kriminalno-korupcionaškog Golijata protiv države koja prvi put u modernoj istoriji pokušava da postane država u pravom i pravnom smislu te reči.
Možete me, ljudi moji, sto puta optužiti da sam loš novinar i da se „uvlačim“ Vučiću, ali pokušajte pre toga da demantujete fakat da će njegova lična sudbina direktno odrediti našu nacionalnu. Ako, čitajte ovo polako, tajkuni udruženi s korumpiranim skotovima iz svih partija, pa i iz vrha SNS, odnesu pobedu, ako medijski saučesnici u dosističkom zločinu uspeju da hipnotišu Srbe i ubede ih da se ponovo zaljube u svoje dželate, e onda nam definitivno nema spasa.
Onda će ovo nesrećno parče zemlje koje smo sve ove godine pretenciozno nazivali državom zauvek ostati jalova balkanska kaljuga u kojoj niču i uspevaju samo i jedino nitkovi. p. s. Onaj visoki funkcioner s početka teksta zove i posle podne. Kaže, ako hitno ne prestanem da pišem o „ratu u SNS“, ako ne prestanem da napadam „poštene snage“ koje hoće da obuzdaju Vučićevu samovolju, nema mi spasa. Ni meni, ni Informeru. „Pa, nisi, valjda, toliko glup?“, pita čovek.
Jeb’ga, jesam!
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.