Vesti

12. 09. 2013.

Autor: Dragan Stojanović Izvor: NS Reporter

Kako je RTV dala 481.500 evra za filmove koje niko ne gleda

Svetsku premijeru filma „Vrata” reditelja Ištvana Saboa na RTV-u 20. aprila ove godine gledalo je 20.880 ljudi. Taj film je još i dobro prošao. „Razvod: Nader i Simin” Asghara Farhadija gledalo je 12.000 ljudi. „Život drugih” Florijana Henkela pomno je pratilo oko 11.000 gledalaca. Najgore je prošao slavni montipajtonovac Teri Gilijam. Njegovo ostvarenje „Imaginarijum doktora Parnasusa” pogledalo je svega 6.900 ljudi.

Vojvodina ima 1.931.809 stanovnika. Njih 930.000 ima televizor. Svakog dana između 6.000 i 20.000 Vojvođana gleda filmove na RTV-u. Šta radi ostalih 910.000 najboljih platiša pretplate u državi? Gleda filmove na drugim televizijama. Iz dva razloga. Prvi je to što svih 910.000 nema pojma da RTV uopšte ima filmski program. A drugi je još prostiji – na ostalim televizijama emituju bolje filmove. E, za taj filmski program za koji niko ne zna, menadžment televizije potrošio je 481.500 evra.

RTV kupuje ili italijanske serije koja niko živ ne prati, ili umetničke filmove koje neće da kupi nijedna druga televizija. A ako nema gledalaca, nema ni sponzora pa te serije i filmovi nisu doneli nikakav prihod RTV-u. Nekomercijalni filmovi, kojima niko ne osporava umetničku vrednost, teško da mogu pomoći toj televiziji da izađe iz dugova. Pitali smo sto gledalaca RTV-a i većina je rekla da uopšte ne gleda filmove i serije na RTV-u niti zna šta se tamo prikazuje.

Na RTV-u puštaju serije: Najgora nedelja mog života, Strogo platonski, Najgluplji američki prestupnici... Film „Apolonida – kuća tolerancije” emitovan je u nedelju, devetog juna u 23.55. Tog dana je na Prvoj televiziji od 21.45 prikazan film „Peti element”, na RTS-u je od 23 išla serija „Istražitelji iz Majamija” koju gleda više od dva miliona ljudi.

U beogradskoj distributerskoj kući „MCF MegaCom” kažu da su RTV-u prodali niz umetničkih filmova. Svetsku premijeru filma „Vrata” reditelja Ištvana Saboa na RTV-u 20. aprila ove godine gledalo je 20.880 ljudi. Taj film je još i dobro prošao. „Razvod: Nader i Simin” Asghara Farhadija gledalo je 12.000 ljudi. „Život drugih” Florijana Henkela pomno je pratilo oko 11.000 gledalaca. Najgore je prošao slavni montipajtonovac Teri Gilijam. Njegovo ostvarenje „Imaginarijum doktora Parnasusa” pogledalo je svega 6.900 ljudi.

Između ostalih, emitovani su filmovi „Torinski konj” reditelja Bele Tara, rumunski film „Najbolje namere” Adrijana Sitarua, kao i poljski film „Suštinsko ubistvo” reditelja Jiržija Skolimovskog. Zatim filmovi „Tvikst” (Fransis Ford Kopola), „Njuškalo” (Kenet Brana).

Izvlačenje para

RTV je za skoro istu količinu para mogao kupiti filmske hitove. Umesto toga skupo su plaćeni filmovi tokom čijeg emitovanja ne mogu da prodaju nijednu reklamu. Niko RTV-u ne zamera što kupuje umetničke filmove.

Javni servis i treba da prikazuje takva filmska ostvarenja. Međutim, da bi imao mogućnost za tako nešto, mora da emituje i svetske filmske hitove da bi zaradio novac od marketinga. Taj novac bi kompenzovao gubitak koji nastaje emitovanjem nekomercijalnih sadržaja. Predsednik sindikata Bora Lazukić tvrdi da su kupovinom pobrojanih filmova izvlačene pare iz pokrajinskog servisa.

On tvrdi da je RTV potpisivala štetne ugovore s distributerskim kućama za nabavku filmova i serija, da je novac išao preko Kipra i da je sve preplaćeno.

Pretpostavka je da su filmovi i serije namerno preskupo plaćani kako bi neko iz rukovodstva nezakonito došao do para. Zbog toga je posao rađen, kažu u sindikatu, preko kiparske firme „Permišn and rajts” (Permissions and Rights).

Domaći distributer je, prema rečima predsednika Sindikata novinara Bore Lazukića, bila beogradska kuća „MCF MegaCom”. Lazukić navodi da su potpisana dva štetna ugovora.

– U prvom je kiparska firma „Permišn and rajts” potpisala ugovor sa RTV-om 22. decembra 2011. za filmove i serije u vrednosti od 100.000 evra. Plaćanje je obavljeno preko jedne kiparske banke, u deset mesečnih rata „davanjem deset overenih menica”. Dogovoreno je da naplata krene 1. juna 2012. U ugovoru piše da je cena od 150 do 400 evra po komercijalnom satu emitovanja. Među naslovima za koje je dogovorena prodaja jeste engleska serija „Operativci” (Spooks) – kaže Lazukić za „NS reporter”.

On dalje objašnjava da je u tom prvom ugovoru dogovoreno da otkupe i prikažu 73 epizode po 50 minuta. Takođe, otkupljeno je 50 epizoda raznih serija od šest do 80 epizoda po seriji. Naslovi nisu navedeni u ugovoru. Pominju se i dvodelni filmovi po 90 minuta, ali ne i koliko ih je.

Ugovor je, kako kaže Lazukić, potpisao Siniša Isakov, tada generalni direktor RUV-a Radio-televizije Vojvodine. Isakov je trenutno na dužnosti savetnika prvog čoveka te kuće Srđana Mihajlovića.

Štetni ugovori za RTV

Lazukić dalje navodi da je drugi ugovor potpisan 10.  jula 2012. i da je njegova vrednost 250.000 evra. Reč je o ukupno 94 naslova filmova i serija, a cena je od 150 do 800 evra po komercijalnom satu emitovanja. Ugovor je potpisao pomoćnik generalnog direktora RUV RTV-a Duško Šušak.

„MCF MegaCom” potpisao je 29. marta 2012. godine ugovor čija je vrednost 131.500 evra. U ugovoru stoji da će naplata početi u januaru 2013. i da će ići u 12 mesečnih rata. Ovde je dogovorena distribucija 112 filmova i 39 polusatnih epizoda dve serije, kaže Lazukić i dodaje da u ugovoru nije naznačena cena po komercijalnom satu. Ugovor je potpisao Siniša Isakov.

– Firma „Permišn and rajts” je najskuplja. Sve smo naveli u neto iznosima. Dakle, RTV treba da plati doprinose, takse i poreze. Takođe, RTV je obavezna da plati i troškove transporta, preuzimanja i vraćanja kopija (Član 5 ugovora). Sve je to izuzetno nepovoljno po RTV. Recimo, filmovi B produkcije plaćani su 800 evra po komadu, a na tržištu se za te pare mogu kupiti filmovi A produkcije. Kupljena su ukupno 42 filma B produkcije. U cenu tih filmova nije uračunato prevođenje i titlovanje pa je 3. septembra 2012. potpisan nov ugovor. Međutim, u tom ugovoru nisu naznačene cene po komercijalnom satu, niti je precizirano o kojoj ukupnoj sumi se radi, već je rečeno da će se isplaćivati nakon „isporuke”, na osnovu ispostavljenog računa. I ovaj ugovor potpisao je Isakov – kaže Lazukić.

Kolebljivi Upravni odbor

To nije sve. Predsednik Sindikata novinara dalje objašnjava da je predlog ugovora o kupovini filmova bio pred Upravnim odborom mesec dana pre potpisivanja, članovi UO su odbili da odobre taj ugovor jer budžetom nije bila predviđena kupovina filmova, a i nije bilo viška para.

Međutim, već na narednoj sednici menja se finansijski plan. Ponovo se predlaže kupovina filmova i ovaj put predlog prolazi, dobija se odobrenje Upravnog odbora.

– Iz svega ovoga lako se da zaključiti da su ugovori služili kao zaštitni padobran za pranje para. Otud su i cene tako visoke. Eto kako je RTV gubio novac. Na drugoj strani, plate nisu isplaćene u poslednja tri meseca, dok doprinosi nisu uplaćivani od maja ove godine. I dok zaposleni ne dobijaju novac, Marina Fratucan redovno dobija 120.000 mesečno iako na RTV-u radi honorarno – kaže Lazukić i zahteva da bude istraženo pod kojim uslovima su potpisivani takozvani „ugovori zaštitnih padobrana”, vredni od 20.000 do 30.000 evra.

MegaCom bez para

Lazukić navodi da se distributerska kuća „MCF MegaCom” pominje na nekoliko mesta u ugovorima do kojih je došao. Vlasnik MCF MegaComa Igor Stanković za „NS reporter” kaže da ta distributerska kuća nikada nije poslovala preko kiparskih banaka, kao i da od RTV-a nije dobila novac za filmove koji su isporučeni po ugovoru i potom emitovani.

– Distributerska kuća „MCF MegaCom”, koja je okarakterisana kao jedna od onih s kojima je RTV u proteklom periodu sklapala sumnjiv ugovor, od avgusta 2012. do avgusta 2013. godine RTV-u je obezbedila vrhunski program po najnižim cenama u regionu.

„MCF MegaCom” kao domaće pravno lice isključivo posluje preko srpskih poslovnih banaka što bi Sindikat RTV-a trebalo da zna. Verovatno im podatak o uplatama nije dostupan jer RTV za godinu dana nije ispoštovao ni makar jedan procenat finansijskih obaveza za uredno isporučen i emitovan program. Razumevanje za nastale probleme RTV-a naša kompanija ima i imala je u prethodnom periodu, o čemu govori činjenica da smo za račun RTV-a platili sinhronizacije i prevode programa kako ne bi bilo obustave emitovanja filmova i serija, za šta nam RTV umesto plaćanja i zahvalnosti i dalje duguje novac – kaže Stanković.

Nismo krivi za krizu RTV-a

Iznošenje ugovora s distributerima kao jednog od glavnih problema krajnje je sarkastičan, navodi vlasnik MegaComa.

– Prema našim saznanjima, ukupna dugovanja filmskim distributerima ne prevazilaze pet odsto ukupnih dugovanja RTV-a, pri čemu ovaj segment programa čini više od 20 odsto ukupnog programa bez koga nijedna televizija pa tako ni RTV ne mogu postojati. Izvesno je da su svi filmovi koji se nalaze na ugovoru između MCF MegaComa i RTV-a isporučeni i emitovani. RTV za navedene filmove nije platila niti jedan jedini dinar, a fakture su davno dospele – navodi Stanković.

Firma „MFC MegaCom” registrovana je 19. jula 2005. godine (osnovana je 15. marta 2004), a prvi finansijski izveštaj podnet je za 2009. godinu. U tom izveštaju navodi se da je poslovni prihod za tu godinu 48.918.000 dinara, ukupna prijavljena aktiva (obrtna sredstava) bila je 70.451.000 dinara. Aktiva se u 2010. godine povećava na 100.001.000 dianra, a prihod na 89.737.000 dinara. U 2011. aktiva se povećava na 144.902.000 dinara, a poslovni prihod na 96.358.000. Konačno, u 2012. aktiva raste na 214.804.000, a prihodi na 225.861.000 dinara. U 2009. imala je tri zaposlena, u sledeće dve godine četiri radnika, da bi 2012. broj zaposlenih porastao na osam.

Ozbiljne prevare

Drugi problem na koji ukazuje Lazukić jeste dopisništvo u Beogradu. On tvrdi da je dopisništvo potpuno nepotrebno jer RTV i RTS imaju ugovor o razmeni materijala. Lazukić smatra da je dopisništvo otvoreno iz ličnih motiva pojedinih rukovodilaca. Pritom Lazukić navodi da su, uprkos skupom najmu dopisništva, u Novi Sad stizali sirovi, nemontirani materijali. Sindikat novinara traži odgovore i na pitanja, rekao je Lazukić, po kakvom kriterijumu je određen raspon plata u RTV-u od jedan i po do 13, što je suprotno odgovarajućem pravilniku o stimulacijama. Bivši direktor Siniša Isakov nije odgovarao na naše pozive, tako da nismo čuli njegovu stranu priče.