Vesti
10. 09. 2013.
Risto Kubura: Uspomene su beli novac za crne dane
Dugogodišnji novinar RTS, pesnik i putopisac, Risto Kubura nekada je bio velika zvezda jugoslovenske medijske scene. Danas se bori sa bolešću i, kaže, nametnutom nemaštinom.
I pored svega - optimizam ga ne izdaje.
Sportski prenosi, "Beogradska hronika" i era državne televizije su iza njega. Ali, zato se, svojim putopisima, na koje je posebno ponosan, vraća na male ekrane posle mnogo godina. Subotom od 16.00 TV Art emituje deo njegovog putopisnog serijala "Tajanstva".
O bolesti koja ga je zadesila iznenada, uspomenama, RTS i dogodovštinama koje su bile inspiracija za "Tajanstva", za "TV novosti" govori doajen novinarstva Risto Kubura.
* Borili ste se sa ozbiljnom bolešću i na kraju ste izašli kao pobednik.
- Nosio sam je dve godine i odbijao da to priznam. Osećao sam simptome, plašio se lekova, krio od porodice. Tri meseca pred odlazak u bolnicu počeo sam da gubim osećaj u nogama i rukama. Završio sam u bolesničkoj postelji ošamućen od straha. U kolicima sam bio gotovo pola godine. Stravu nemoći, ugroženog života i nametnute nemaštine, ublažili su Bog, moja supruga i deca. Posebnu zahvalnost dugujem sjajnim lekarima i sestrama, kao i UNS i Ninu Brajoviću, koji su skupili novčanu pomoć za moje lečenje. Košarkaški trener Bratislav Đorđević takođe mi je mnogo pomogao. I na kraju, da nisam imao tu romantičnu crtu u sebi, teže bi mi bilo.
POEZIJA, SAŽETA PATNjA PRE no što se razboleo, Kubura kaže da je pisao samo mračnu poeziju:
- Mnogo mi je poezija crna, a ona je u stvari sažeta patnja. Više ne bih tako pisao. Verovatno mi je bog poslao iskušenje u vidu bolesti. Sada ću se okrenuti ljubavnoj poeziji punoj optimizma. Kod mene uvek na kraju pobeđuju dobro i svetlost.
* Glasila su prepuna epizoda o vašem teškom životu i nemaštini. Da li je sve to iza vas?
- Nije. Naprotiv. To je užasno. Možda još užasnije od borbe s bolešću. Ali opet će kazati: "On nosi lepo odelo". Odelo je moj odnos prema životu. Ovde zastajem, jer priča o patnji najpre izaziva sažaljenje, a odmah potom prezir.
* Rekli ste jednom da je vaša bolest posledica 15-godišnjeg stresa, naročito perioda od 2003. kada ste ostali bez posla i godinama se sudili sa RTS.
- Od 1993. sam statirao u RTS, da bi mi deceniju kasnije dali otkaz. Gušili su moj talenat najcrnje. Najpre sistem, a onda i besni pojedinci. To je sve dovelo do stanja u kojem se sada nalazim.
* Svrstavate li u tu grupu i Aleksandra Tijanića?
- Što se Tijanića tiče, njemu je možda takav moj status odgovarao. Na ulici mi se retko javljao. Imao sam utisak da smatra kako sam ushićen zbog toga. Osim toga, uvek me je podsećao na srednjovekovnog prodavca oprosta grehova. Međutim, Tijanić nema ama baš nikakve veze s mojim sunovratom.
* Prepuni ste uspomena?
- Uspomene su beli novac za crne dane. Zbog bolesti sam niži petnaestak santimetara i vidno povijen u ramenima. Doduše, imalo je odakle da se uzme. Ipak, sve to ne znači da ne treba da prestanem da se nadam da ću u dogledno vreme podneti ostavku na status erotske legende.
* Imate epitet velikog zavodnika i romantičara. Koliko je istine u tome?
- Bio sam nekada košarkaš Zvezde, prvotimac. Izrazito rđav, netalentovan košarkaš, koji je bio željan da izađe u javnost, makar i sa tekstom svoje umrlice, kao i svi provincijalci prepuni nesporazuma, da ne kažem kompleksa. Ali talenat za pisanu reč ne možete da mi osporite. Moji putopisi odišu romantikom. Rođen sam sa tim. Volim "zavođačke" elemente komunikacije. Kada kažem ženi: "Proleće se obrušilo o vaše oči". Bolesno su mi zbog toga zavideli. "Prljavi" muškarci vam praštaju sve - ženu nikada! Inače, žene su oduvek bile moje prijateljice. Gotovo jedine. Romantika je bila moja borba protiv melanholije.
* Žene se provlače i kroz sve vaše putopise. Koja vas je posebno dirnula?
- Na jednom od odredišta upoznao sam lepu kvarteronku, ženu sa tri četvrti krvi belca i jednom četvrtinom crnačke krvi. Zvala se Anabel Li, kao junakinja Edgara Alana Poa. Njen telesni sliv i njene oči, ali i njena lepota, bili su dostojni Mikelanđelovog dela. Sećam se i prelepe stjuardese "Kvantasa", koja mi je, pred sletanje aviona u Sidnej, popunila upitnik na engleskom jeziku. Bila je u četvrtom kolenu Srpkinja iz nekadašnje srpske Vojne krajine. Spojili su nas njena lepota i dva mlaza srpske krvi.
* Kako se ta epizoda završila?
- Kao i sve slične. Ali se sećam trenutaka kad smo se obreli na karnevalu homoseksualaca, u Ulici Oksford u Sidneju. Tada mi je prišao jedan mladić i rekao: "Mladiću, bumo išli uz uzmorje na kavicu?" Odgovorio sam mu: "Smatrajte se opsovanim". Reportažu o gej karnevalu montirao sam 1998. Ona je, zajedno sa ostalim putopisima, pod imenom "Noćni jahači" emitovana na JU info kanalu 2001.
* Otkuda uopšte toliko "Tajanstava"?
- Putopisi su nastajali godinama. Od samog početka moje karijere u sportu pravio sam i putopise. Odem na utakmicu i odjednom mi to nije samo sport - pričam i o selu, o predelima. I onda sam '94. otišao u Nemačku, zatim u Australiju... Dodajem i to da Bajron nikada nije bio u Rusiji, ali je napisao stihove o njoj u "Don Žuanu". Jesenjin nije morao da ide u Persiju kako bi napisao "Persijske motive" i čuvenu pesmu "Šagane, ti moja Šagane".
Komentari (1)
ostavi komentar01.12.
2013.
Čovek za poštovanje
Jedan je Risto Kubura!
Odgovori