Vesti
02. 09. 2013.
TV pretplatu plaća trećina građana
Oni koji se raduju njenom najavljenom ukidanju moraju biti svesni da će se novac za RTS i RTV iz ionako „tankog” budžeta oduzimati od potreba svih građana. Obaveza plaćanja televizijske pretplate za RTS i dalje postoji jer je tako uređeno još uvek važećim zakonom, bez obzira na najave iz vladajućih struktura da će ona biti ukinuta u skladu sa obećanjem datom građanima.
Kada se ima na umu da je još devedesetih godina tadašnja opozicija apelovala na bojkot pretplate za tada omraženu TV Bastilju, da je pre nekoliko godina jedan verski lider iz Sandžaka pozivao na bojkot ove zakonske obaveze – onda bi se podatak da danas trećina građana izmiruje svoju zakonsku obavezu još mogao smatrati i „uspehom”, s tim što taj prikupljeni novac svakako neće biti dovoljan za poslovanje javnih servisa Srbije (RTS) i Vojvodine (RTV).
Tokom 2007. godine, pre ekonomske krize koja i danas traje, RTS je od pretplate prihodovao više od 57 miliona evra, dok se prošle godine u kasi našlo oko 38 miliona evra. Situacija se, izvesno je, neće popraviti ove godine, posebno posle potvrde prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića da će „pretplata, kao što je obećano građanima, biti ukinuta”. Iako je obaveštenje Ministarstva kulture i informisanja da će novac za rad RTS i RTV biti obezbeđen iz državnog budžeta ostalo tek na nivou najave, činjenica je da građani u sve većem broju odustaju da plate ono što im zakon i dalje nalaže.
– Ljudi moraju da shvate da svaki zakon važi dok se ne izmeni, pa je tako i pretplata zakonska obaveza. Takođe, oni koji se raduju ukidanju pretplate moraju da budu svesni šta znači finansiranje iz budžeta. Ova država nema višak novca, pa će morati za izdržavanje javnih servisa da uzme od nekoga: od penzionera, zaposlenih u javnim preduzećima, socijalnih dodataka – upozorava advokat Slobodan Kremenjak, koji se bavi medijskom tematikom.
Međutim, pitanje pretplate za direktora RTS-a Aleksandra Tijanić jeste drugog reda u odnosu na pitanje treba li nam javni servis ili je on višak u obrazovanoj i kulturno obdarenoj Srbiji.
– Lanac problema sa pretplatom počeo je donošenjem lošeg zakona o javnim servisima i pretplati. Ti problemi ne mogu da se izleče predlogom još lošijih zakona kakvi su sada u opticaju. Kad se za dve godine vrati, pretplata mora da bude zakonom uređena i obavezna za sve građane, osim za one koji primaju socijalnu pomoć. Tek tada sa novcem koji je pet ili šest puta veći od sadašnjeg može da se od Javnog servisa Srbija traži da liči na onaj britanski – kaže Tijanić.
Zabrinutost da li će u budžetu imati dovoljno novca za opstanak RTS-a i RTV jeste opravdana. Prema računici koju smo dobili u Javnom servisu Srbije, za nesmetano funkcionisanje obe medijske kuće potrebno je oko 100 miliona evra.
Toliko košta proizvodnja programa, sprovođenje racionalizacije radne snage u obe medijske kuće (samo je RTS-u za otpuštanje oko 1.000 ljudi potrebno od sedam do 10 miliona evra za socijalni program), obnova opreme, sprovođenja procesa digitalizacije...
Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije (UNS) Nino Brajović smatra da je rešenje ukidanja pretplate loše, pa predlaže njen opstanak, ali i finansiranje iz budžeta.
– Svaki dinar koji dođe od pretplate je dobrodošao, a iz državne kase za oba javna servisa treba da se izdvoji novac za socijalne programe, osavremenjivanje tehnike... Naravno, neophodan je i efikasniji sistem naplate. Ideja prema kojoj Elektroprivreda Srbije (EPS) uzima sve za sebe, a za javne servise šta ostane, nije dobra. Na kraju, i EPS je javno preduzeće i ono mora da deli sudbinu naroda – kaže Brajović.
Vest o ukidanju pretplate Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara (NUNS), ocenio je kao „populistički stav proistekao iz želje sa se političari dodvore siromašnim građanima”. Za njega je, kako kaže, ključno pitanje da li postoji politička volja da se obezbedi nezavisan javni servis.
– Mislim da u nekim političkim krugovima ova želja još uvek nije definisana, to jest da je jača ona da se utiče na rad javnog servisa. Nadam se da će novi ministar za kulturu i informisanje uvažiti apel stručne javnosti i Evrope koji kažu da je neophodan opstanak pretplate, to jest takse – priča Obradović i dodaje da je u prelaznom periodu, pored komercijalnih prihoda i pretplate građana, dobra i dopuna iz budžeta.
Svakako, neophodan je i novi, efikasniji sistem naplate. Naš sagovornik u tom smislu ističe Hrvatsku gde je plaćanje pretplate vezano za personalni poreski broj. U toj zemlji, koja ima oko dva miliona stanovnika manje nego Srbija, Hrvatska radio televizija (HRT) godišnje od građana zaradi oko 220 miliona evra.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.