Vesti
31. 08. 2013.
Vlasti moraju da pruže podršku porodicama nestalih
Dve decenije posle izbijanja sukoba na Balkanu, gotovo 12.000 ljudi još uvek se vode kao nestali. Lina Milner, koja je regionalna koordinatorka Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) za pitanja nestalih lica na Zapadnom Balkanu, povodom Međunarodnog dana nestalih kaže da je 22 godine od početka sukoba na Balkanu gotovo 35.000 ljudi MKCK-u prijavljeno kao nestalo.
- Sudbina oko 23.000 sada je poznata, ali porodice više od 11.800 ljudi i dalje čekaju na odgovor. Većina ovih slučajeva vezana je za sukob u Bosni i Hercegovini, sa preko 7.800 lica čija je sudbina i dalje nepoznata. Preko 2.200 slučajeva odnose se na sukobe u Hrvatskoj, a više od 1.700 na sukobe na Kosovu, kaže Milnerova.
Šta se radi kako bi se ovo pitanje rešilo?
- Tokom godina preduzeti su brojni koraci: sistematski su prikupljani i obrađeni zahtevi za traženje nestalih lica; objavljeni su konsolidovani spiskovi nestalih osoba; osnovana su udruženja porodica nestalih; uspostavljeni su nacionalni ili regionalni mehanizmi; obezbeđena je podrška međunarodne zajednice. Sve ove mere dovele su do stvaranja okruženja povoljnog za suočavanje sa ovim humanitarnim problemom. MKCK redovno podseća vlasti da je na njima primarna odgovornost da porodicama pruže odgovore. Mi takođe ukazujemo na izazove i moguća rešenja.
Da li je MKCK zadovoljan trenutnim napretkom?
- Ne. Ako pogledate poslednjih 12 meseci, rešeno je samo 800 slučajeva u celom regionu. Većina njih odnosi se na ekshumacije urađene na već poznatim grobnicama. Vlasti neosporno uvažavaju značaj ovog pitanja i izražavaju svoju posvećenost njegovom rešavanju; napredak je, međutim, suviše spor i vlasti moraju više da učine da bi se pravo porodica da saznaju šta se desilo sa njihovim bližnjima ispoštovalo.
Pomenuli ste izazove koji postoje; da li možete bliže da ih objasnite?
- Osnovni problem sa kojim se suočavamo leži u tome što se ne zna šta se desilo sa ljudima koji se još uvek vode kao nestali. Ne raspolažemo informacijama o lokacijama još neotkrivenih grobnica. Vlasti definitivno moraju da pojačaju napore kako bi pronašle i podelile ove informacije. One treba da pregledaju svoje arhive, ali i da se obrate nadležnim ministarstvima, obaveštajnim službama, pravosudnim organima, bivšim komandantima onih oblasti na kojima su ljudi nestajali.
Kako se danas porodice nose s tim što je sudbina njihovih bližnjih još uvek nerazjašnjena? Šta MKCK čini da im u tome pomogne?
- Iza svake nestale osobe ostala je porodica koja mora da se nosi sa dugotrajnom neizvesnošću, da se suočava sa osećanjem usamljenosti u svom problemu, obeleženosti, gubitkom hranitelja porodice, psihosocijalnim i administrativnim problemima. Ono što im pomaže da se nose sa svim tim je nada, nada da će dobiti odgovor. Mi i naši partneri u Crvenom krstu smo tokom svih ovih godina bili uz porodice, i danas im još uvek pružamo podršku, jer je njihovo pravo da znaju šta se desilo sa njihovim najrođenijima.
Spomen ploča otetim novinarima
UNS i Društvo novinara KiM najavili su da će danas ponovo postaviti srušenu ploču novinarima Radio Prištine Đuru Slavuju i Ranku Pereniću, koji su oteti i nestali 21. avgusta 1998. između Zočišta i Orahovca. Iz UNS-a je saopšteno da je ploča postavljena prošle godine posle dva meseca porušena i uklonjena.
Efikasnije rešavati problem nestalih
Povodom Međunarodnog dana nestalih predstavnici Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih na prostorima bivše Jugoslavije pozvali su juče nadležne vlasti da efikasnije pokrenu istrage o nestalima i otvore arhive sa podacima. Prvi put od početka oružanih sukoba na KiM 1998. srpska i albanska udruženja porodica nestalih juče su u Beogradu i Prištini održala zajedničke konferencije za novinare, sa kojih su zatražili da se problem nestalih osoba reši na pregovorima u Briselu. Isti zahtev uputilo je juče sa protesta u Gračanici i srpsko Udruženje nestalih na KiM.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.