Vesti
02. 07. 2013.
Našoj Skupštini fali promaja
Ser Isak Njutn bio je član engleskog parlamenta tri godine. Jedini njegov zabeleženi nastup bila je žalba zbog hladnoće i promaje u sali, pa je zahtevao da se zatvori prozor. Eh, da mi imamo dvesta pedeset Isaka u parlamentu, gde bi nam bio kraj.
Skupština je mesto zatvorenog tipa u kome se na delu sprovode osnovni principi demokratije. Jedan od tih principa je da svi društveni i obrazovni slojevi, sva vitalna zanimanja i sve geografske širine (o dužinama da i ne govorim) imaju odgovarajuće predstavnike u najvišem zdanju Demokratije. U praksi je kod nas to poodavno ostvareno: lekari,advokati, pisci, radnici, seljaci, poštena inteligencija, brdskoplaninski primati, ravničarski primati, tajkuni, sitni kriminalci i secikese, poslovne pratilje, igrači na trapezu, žene od gume... svi imaju svoje predstavnike u skupštinskim klupama.
Po čemu će ostati zapamćeno najviše zakonodavno telo ove države? Svakako ne po visprenim debatama i govorima koji će ući u udžbenike političke retorike. Iz Skupštine Srbije najviše se pamte mentalni, verbalni i svakojaki drugi ekscesi - od polivanja vodom, gađanja cipelama... pa sve do tuča. Zašto je to tako?
Verovatno zato što to omogućava sastav onih koje stranke šalju u parlament. Na ulazu u Skupštinu Srbije nalazi se spomenik Tome Rosandića „Igrali se konji vrani". Eto, tako se ulazi u našu skupštinu.
Ko se sve zapatio u srpskoj Agori, najbolje je opisao pre nekoliko godina Tomislav Nikolić, odgovarajući na novinarsko pitanje „Na koga je mislio kada je rekao da im je omogućeno da žive bolje od drugih". Tada je, budući predsednik svih Srba, rekao: „To se odnosilo na poslanike. To sam namerno rekao. Tamo sede ljudi koji, ako ostanu bez ove plate, ne znaju šta će sutra. Jedan poslanik mi kaže: Sad je mnogo dobro, šefe. Ranije, dok sam prodavao na kutijama, kad dođem kući, žena ujutru kaže deci: Lupajte vratima da ide da prodaje što ranije. Sad kao poslanik, kad legnem da spavam, žena kaže: Tišina, tata poslanik spava." A na potpitanje, na kog se to od poslanika odnosi, Nikolić je odgovorio da je reč o Sulejmanu Spahu. Kamo sreće da je samo jedan Spaho ušao u skupštinu!
Skupština Srbije, dakle, predstavlja uhlebljenje za jedan broj onih veselnika sa kojima ni stranke ne znaju šta će - niti mogu da ih smeste u javna preduzeća, niti mogu da ih bace na ulicu jer ne bi preživeli. U tom pogledu, naša skupština predstavlja dom za nezbrinutu stranačku decu koja ne umeju da se staraju o sebi.
S obzirom na to da socijalno odgovorna država mora da brine o svim svojim gađanima, a naročito o onima koji imaju manjak radnih i intelektualnih sposobnosti - ne bi bio ključni problem to što je srpska Agora pretvorena u socijalnu ustanovu. Problem nastaje onog trenutka kada osobe koje su se silom prilika našle u skupštinskim klupama poveruju da predstavljaju takozvani narod, te da njihovo ime, lik i delo imaju određenu društvenu ulogu. Ruku na srce, ta uloga se svodi na to da glasaju u skladu sa zahtevima centrale. Doduše, neophodno je ponekad i da prozbore koju, mahom da bi „skresali" političkim protivnicima.
Pre neki dan gledao sam na televiziji skupštinski prenos i jednu onduliranu tetu, po zanimanju poslanicu, koja je sricala svoj napisani tekst o nečemu veoma važnom. Već od prvog minuta navijao sam svim srcem za nju... da izdrži do kraja svog nauma. Ne znam ko se više namučio, ona ili ja kao navijač. Njen skupštinski nastup neodoljivo je podsećao na lošeg školarca koji iz malog mozga pokušava da odgovori na pitanje za koje prvi put čuje. S tim što je ona svoj odgovor čitala. Preciznije - sricala. I sada, dolazimo do krucijalnog pitanja: kog đavola čovek u takozvanim ozbiljnim godinama ima potrebu da gleda skupštinske prenose?! Jedini racionalni odgovor bio bi čeka nekakav eksces. Ko će koga izvređati, ko će se s kim potući, ko će prvi izuti cipelu... da pocrkaju dušmani u sali. Ali, televizija je u poslednje vreme zatajila. Ekscesi se, mahom događaju, van očiju javnosti. Po hodnicima, u toaletima... i sličnim mestima, prigodnim za pokazivanje sopstvenog Ja".
Tako je prošle nedelje poslanik Srpske napredne stranke Vučeta Tošković u holu Skupštine Srbije verbalno napao snimatelja novinske agencije Fonet Slobodana Anđelkovića, a potom mu je isključio kompjuter neophodan za rad kamere, kao i reflektor - a sve uz obrazloženje da se troši struja koju on plaća. Anđelković je izjavio da muje poslanikSNSTošković pretio da će ga prebiti, a nazvao ga je "gilipterom i konjinom".
Pošto je incident prijavljen skupštinskom obezbeđenju, Srpska napredna stranka ocenila je ponašanje svog poslanika Vučete Toškovića neprimereniji i uputila je izvinjenje novinskoj agenciji Fonet, kao i snimatelju Slobodanu Anđelkoviću. U javnom izvinjenju, između ostalog, stoji: „Smatramo da je ovakav način tretiranja predstavnika medija nedopustiv i obaveštavamo javnost da će ovaj incident biti tema na organima stranke." E, sad mi je lakše! Ono što bi trebalo da rade psiholozi i psihijatri, na sebe su sada preuzeli stranački organi. Još da počnu da se bavi i ginekološkim pregledima, pa da nas bog vidi!
U ovogodišnjim skupštinskim raspravama nema tuča, kao ni specifične skupštinske komunikacije, poput one kada je Mlađan Dinkić uporedio stranku Tomislava Nikolića sa Hitlerovom, a ovaj mu rekao da će mu ,j...ti mater na replici"... i kada skupštinski organi nisu uspeli da utvrde da li je taj isti taj Dinkić rekao Jorgovanki Tabaković da je „džukela" ili joj je samo skresao „da laže kao pas". Sada svi oni lepo sarađuju na polzu državice Srbije, a nema ni radikala sa prigodnim kletvama. Rečju, prenosdogađanja u skupštinskim skamijama postao je nešto kao slepo crevo ovdašnje javne komunikacije. Postoji, a niko ne zna čemu služi. Za šta će koja stranka glasati, zna se i pre nego što neki zakonski predlog uđe u proceduru. Od onakvog rijaliti šouprograma, ostalo je samo sricanjetekstova koje su napisali socijalno ugroženi stranački aktivisti. Ako se ovako nastavi, trebalo bi doneti zakon po kome samo gluvonemi mogu da budu poslanici. Oni su, ionako, zapostavljeni u političkom životu Srbije, a više su zaslužili da imaju svoje predstavnike nego svi šalabajzeri koji su se do sada predstavili.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.