Vesti

29. 06. 2013.

Autor: M. Stojanović- N. Tomić Izvor: Danas

Pomagaću Srbiji na putu ka EU

Mislim da će se moje stupanje na dužnost šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji podudariti sa novom fazom približavanja ove zemlje EU. Srbija će ući u fazu intenzivnih priprema za pregovore o članstvu. Time će biti uslovljeni prioriteti za Delegaciju EU i za mene lično u narednom periodu - kaže za Danas Majkl Devenport, ambasador Velike Britanije u Srbiji, koji u septembru stupa na dužnost šefa Delegacije EU.

 

Devenport precizira da će ubuduće u središtu njegove pažnje biti pitanja kao što su pružanje pomoći srpskim vlastima u etapama kada će biti određen okvir za pristupne pregovore, započeto upoređivanje zakonodavnog sistema Srbije i EU kroz takozvani proces skrininga, kao i "obezbeđivanje podrške za sam proces pregovora". Naš sagovornik se takođe osvrće na ključne političke događaje u Srbiji u proteklom periodu.

Kako ocenjujete vreme provedeno na mestu ambasadora Velike Britanije u Srbiji? Koji su vam bili najbolji i najteži trenuci?

- Prvog dana kada sam preuzeo dužnost, 24. novembra 2010, komesar za proširenje EU Štefan File došao je u Beograd sa Upitnikom, koji je sadržao oko 2.000 pitanja za Vladu Srbije, što je, zapravo, bio veliki korak u procesu pridruživanja Srbije Uniji, i odgovor na predatu kandidaturu za članstvo. Od tada je napravljeno mnogo koraka u relativno kratkom roku. Srpska vlada je bila veoma efikasna u odgovaranju na Upitnik, u pokretanju reformi, zalažući se za regionalno pomirenje, uključujući početak pregovora o normalizaciji odnosa s Kosovom, a status kandidata dodeljen je u martu 2012. formiranjem još jedne demokratske vlade posle izbora prošle godine, videli smo novi zamajac u stavu da evropska integracija predstavlja glavni prioritet Srbije i dijalog s Kosovom je podignut na najviši politički nivo.

Takođe, Evropski savet je doneo istorijsku odluku da otvori proces pregovora o članstvu Srbije u EU. Sve to vidim kao veoma pozitivan razvoj situacije i ne sumnjam da će takav trend biti nastavljen i u budućnosti. Kada je reč o najboljim i najtežim trenucima, vrhunac su za mene predstavljali događaji iz 2012, kada smo obeležavali 175. godišnjicu uspostavljanja bilateralnih odnosa. Takođe smo ugostili predsednika Tomislava Nikolića i premijera Ivicu Dačića tokom Olimpijskih igara u Londonu prošle godine. Jedan od najvažnijih događaja bio je i ogroman uspeh srpskih sportista na Paraolimpijskim igrama u Londonu i društveno priznanje koje im je ukazano po povratku u Beograd. Najtužniji događaj je bila prerana smrt profesora Vojina Dimitrijevića, koji je za mene predstavljao najeminentnijeg eruditu, pisca i mislioca. Bio sam tužan kada nas je napustio. On je ostavio ogromno nasleđe koje će nam, siguran sam, biti veliki putokaz.

Nakon odluke Evropskog saveta o početku pristupnih pregovora, koji prioriteti očekuju Srbiju iz ugla njene evropske agende?

- Mislim da će se prioriteti umnogome odnositi na pripremu za pregovarački proces i za pregovore o određenim poglavljima, o onim pitanjima koja će prvo biti razmatrana. Kao što znate, to su pitanja iz domena vladavine prava, borbe protiv diskriminacije i korupcije, reforme pravosuđa i stvaranja efikasnog i nezavisnog pravosudnog sistema.

Šta su u ovom trenutku ključni problemi Srbije koje treba prevazići kako bi bio unapređen život građana i ostvaren ekonomski i društveni razvoj?

- Sve ono što sam naveo u prethodnom odgovoru je od ključne važnosti, jer postizanje napretka u vladavini prava i uspostavljanje nezavisnosti sudija i pravosudnog sistema predstavljaju deo stvaranja okvira u kojem privreda može da napreduje, investicije mogu da se podstaknu, a biznis može da cveta. Ali, naravno, ekonomska situacija u Srbiji i u drugim delovima Evrope je veoma ozbiljna i to će biti u središtu pažnje srpske vlade. Potrebno je ostvariti ciljeve kao što su povećanje konkurentnosti Srbije i stvaranje poslovne klime zahvaljujući kojoj će biti moguće ne samo privući strane investitore već i ohrabriti ljude koji ovde žive da investiraju u posao. Taj proces treba da bude sproveden uporedo sa određenim strukturalnim reformama koje najavljuje Vlada Srbije, kao što je, recimo, donošenje novog Zakona o radu.

Koje su glavne prednosti Srbije?

- Mislim da je talentovana, vešta i motivisana radna snaga najveći kapital Srbije i njena najveća prednost. Imamo skorašnji primer britanske kompanije Parsons-Brinkerhof, koja se opredelila da investira u Srbiju, jer su uočili da su njeni građani vešti inženjeri, dorasli projektima koje žele da pokrenu i smatram da u budućnosti može da bude uspostavljeno više partnerstava takve vrste. Postoji još jedna oblast gde veštine i kreativnost građana Srbije mogu da budu delotvorne, a to je sektor informacionih tehnologija. Brojne kompanije sarađuju sa Srbijom u tom domenu, od čega srpska ekonomija već ima koristi.

Kakav je vaš stav o borbi protiv korupcije u Srbiji, uključujući i pojedinačne slučajeve i sistemsku borbu?

- Mislim da ste s pravom postavili pitanje o sistemskoj borbi protiv korupcije Naime, da bi borba protiv korupcije bila efikasna, nužno je ne samo angažovanje Vlade već i celog društva. Vlada Srbije je u saradnji sa EU osmislila strategiju koja je sada pred Narodnom skupštinom i ne sumnjam da će biti usvojena. Ipak, mislim da je značajno da svaki pristup borbi protiv korupcije bude sveobuhvatan, da strategija o nezavisnom sudstvu, na primer, bude podjednako važna na svakom koraku borbe protiv korupcije kao i sama Strategija.

Mi već pomažemo Vladi Srbije u nekim domenima kao što je, recimo, novi Zakon o zaštiti uzbunjivača. Taj Zakon su međunarodni stručnjaci opisali kao mogući model za druge države, ne samo u ovom regionu već i šire. Postoji i širi aspekt koji je značajan, a to je uloga građana u isticanju svoje zabrinutosti. Građani, i pojedinci i organizacije civilnog društva u istoj meri, treba da istaknu svoje bojazni, da navedu gde oni vide primere korupcije, bilo da je reč o zdravstvu, obrazovanju...

Kako ocenjujete stanje u medijima, budući da se mnogo govori o kašnjenju u primeni Medijske strategije, "tabloidizaciji" i medijskom linču nekih stranaka i pojedinaca?

- Veoma ohrabruje što je ova vlada nastavila rad na sprovođenju Medijske  strategije, čime je uspostavljen kontinuitet. Ali, i dalje ima mnogo posla. Ono što je važno jeste da se situacija kroz usvajanje novih zakona popravi tako što će biti usvojeni kriterijumi koji važe za medije širom Evrope, a koji podrazumevaju transparentnost vlasništva i finansiranja, sprečavanje stvaranja nedozvoljenih medijskih monopola, čiji vlasnici bi bili određene organizacije ili pojedinci, jasne kriterijume za dodeljivanje državne pomoći, kao i povlačenje države iz medija.

Medijske kuće i pojedinci koji su u njima zaposleni treba da dosegnu visoke standarde u novinarstvu i imam veliko razumevanje za nedavne opaske zaštitnika građana, koji je istakao na kojim mestima su ti standardi iznevereni i zašto to predstavlja opasnost za celo društvo.

Šta mislite o bilateralnoj saradnji Britanije i Srbije u domenima poput ekonomije, kulture, obrazovanja, sporta?

- U proteklih nekoliko godina dve zemlje su umnogome osnažile svoje trgovinske veze. Recimo, u protekle tri godine uvećana je vrednost trgovinske razmene na godišnjem nivou između 10 i 20 odsto. Britanska i srpska vlada su zajedničkim snagama promovisale trgovinu i biznis partnerstva u ključnim sektorima. Domeni u kojima je ostvaren najveći napredak uključuju, na primer, inženjering, građevinarstvo, automobilsku industriju, a mnogo se radi u energetskom i sektoru zaštite životne sredine. Intenzivna saradnja postoji i u obrazovnom sektoru, uprkos teškoj ekonomskoj situaciji ne samo u naše dve države već i u celoj Evropi. Ta priča budi nadu da će odnosi biti dodatno unapređeni.

Veze između naših država su višestruke i duboke, o čemu govori i podatak da se sve više studenata iz Srbije obrazuje na britanskim univerzitetima i u školama. Kada je reč o sportu, možda je najvažnije to što Premijer liga ima mnogo koristi od talenata srpskih igrača, ali priželjkujemo i finale Vimbldona, u kojem bi se naredne sedmice našli Nole i Marej.

Srpski zvaničnici se drže preuzetih obaveza

Šta mislite o srpskoj političkoj eliti, naročito kada je reč o njenoj demokratskoj zrelosti i kapacitetima?

- Ono što vidimo jeste da političke klase u Srbiji imaju kapacitet da promene način na koji su do sada delovale, da sprovedu reviziju svog pristupa, kako bi povele Srbiju putem reformi i pomirenja u regionu, putem integracije sa ostatkom Evrope. To ohrabruje. Kako je rekao britanski ministar inostranih poslova Vilijam Hejg prilikom posete Beogradu krajem maja, Srbija ima zvaničnike koji su spremni da preuzmu obaveze i da se drže tih obaveza, da nešto obećaju i da ispune svoja obećanja, a to je veoma važno za nastavak evropske integracije.