Vesti
28. 06. 2013.
Nove pojave na medijskoj sceni: sklerotične zabeleške
Budžet: Prva i najveća novina na medijskoj sceni je ta što javni servis prelazi na budžetski način finansiranja. Podsećam da je on na tom sistemu finansiranja već bio u đinđićevo vreme i da nije loše prošao - obnovio je izgorelu zgradu u Takovskoj i obnovio deo tehnike u Aberdarevoj.
To bi moglo da znači da budžetsko finansiranje samo po sebi ne mora da bude loše, ali samo pod uslovom da sadašnji RTS nema prevelike dugove i da se Tijanić i Dinkić, glavni pregovarači oko cene i sume, nađu na pola puta.
Prema onome što je ujavnost procurilo, Tijanić traži sto miliona evra, Dinkić se ironično smeška i ne nudi više od četrdeset, a sa šezdeset pet bi, ruku na srce, RTS mogao da izvršava sve svoje funkcije: informativnu, zabavnu, kulturnu i edukativnu. Sa prihodom koji ostvari od reklama, mogao bi da snimi i dosta igranog programa. Usuđujem se da ovo ustvrdim jer sam u đinđićevo vreme, kadaje RTS sa pretplate prelazio na budžet, sedeo u stolici direktora televizije i od ondašnjeg ministra finansija Božidara đelića dobio šezdeset pet miliona godišnje... Neće valjda Dinkić da bude veća tvrdica od Bože Derikože.
Predsednik: Možda je dobro što uvaženi predsednik Nikolić nije posle izbora odmah navalio da sprovodi predizborna obećanja i smenjuje Tijanića sa mesta direktora televizije. Dobro je zbog toga što su Tijanić i Dinkić zajedno, daleke 2004, televiziju sa budžeta prebacivali na pretplatu, pa će verovatno njih dvojica umeti najbolje da istu operaciju izvedu u suprotnom pravcu.
Al Džazira Balkan: Na jednom od svojih kablovskih kanala jedno veče posle TV dnevnika, ugledam potpuno neobičan program, gledam i čudim se: „Pa ljudi moji, ovo je kao da gledam onaj stari Jutel". Pogledam bolje, i u dnu vidim prepoznatljivu Al Džazirinu šišarku. Dosetim se da je moj prijatelj Goran Milić, koga nisam video ni čuo 12 godina, prešao u sarajevski studio ove katarske televizije i Arapima poturio uređivačku koncepciju svog nekadašnjeg Jutela.
Pošto je pre neki dan bio u Beogradu i držao govor na nekom sastanku, pitao sam ga da li sam u pravu.
„Ma ne budi, Nešo, naivan. Arapi su izmislili tu koncepciju, po kojoj ravnomerno moraju biti pokriveni svi delovi bivše Jugoslavije, a mene su angažovali da tu njihovu koncepciju sprovedem, Televizijski programi koji prelaze državne granice su u trendu i njima pripada budućnost."
Blagoslov: U nove, iznenađujuće medijske pojave bio bih slobodan da ubrojim i posetu glavnih ljudi javnog servisa patrijarhu. Iz teksta koji smo u TV dnevniku čuli, razumeli smo da su oni tamo išli po blagoslov, da od svoje kuće načine elitnu kulturnu, prosvetiteljsku i nacionalnu instituciju. Između redova smo mogli da shvatimo da su tamo stigli i na pokajanje zbog toga što su im upravo te kulturne i prosvetiteljske emisije u TV šemi gurnute u zapećak.
Ne treba biti zlonameran, pa ustvrditi da je u zapećak te emisije gurnula samo uređivačka politika. Veću zaslugu za to imaju dugi, veoma nepredvidivi prenosi iz Skupštine Srbije. Ti prenosi uništavaju i u gluvo doba noći guraju trud i talenat mnogih TV poslenika. Da stvar bude gora,u predstojećim prestrukturiranjima javnog servisa, koja Dinkić najavljuje, ti poslenici čiji su rad uništili TV prenosi, izvući će deblji kraj.
Mitrović: Mnogi smatraju i u ovoj rubrici taj svoj stav često objavljuju, da bi Željko Mitrović, poput svoga kolege Tijanića, što pre morao da poseti Patrijaršiju i traži pomilovanje za sve „farme" i druge rijaliti programe.
Koliko ga znam, on se verovatno neće libiti da u Patrijaršiju ode čim raščisti račune sa đilasom.
Rejting: Ne može se zameriti današnjim akterima i kreatorima programa što žele da ostvare što veću gledanost svojih emisija. Za tom visokom gledanošću žudeli su i oni koji su daleke 1958. prvi put stali pred TV kamere.
Hroničari su zabeležili da je Jovan Šćekić svako jutro posle emisije „Aktuelnih razgovora" šetao Brankovim mostom i brojao ablende farovima koje bi mu vozači automobila upućivali.
Kao anegdota, prepričava se slučaj kada je Lola đukić svoj trijumf u gledanosti izmerio tonama rasola i objavio na oglasnoj tabli. Miodrag Petrović Čkalja, glavni glumac u seriji „Muzej voštanih figura", požalio se publici da je mamuran od novogodišnje noći i zamolio da mu pošalju neku flašu rasola.
Kada je sutradan pred televiziju počelo da stiže na stotine balona, kanistera, flaša punih rasola, Lola đukić je sve to prebrojao, izmerio i na tabli objavio:
„Moja gledanostje dve i po tone rasola."
P.S. Napominjem da sam drugi deo naslova pozajmio od Lole đukića, u nadi da ću u pisanju ovog teksta doseći makar delić njegove lucidnosti.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.