Vesti
10. 05. 2013.
Prisna unisonost na Zlatiboru
Izborna skupština Udruženja novinara Srbije biće održana u subotu i nedelju na Zlatiboru u hotelu Mona. Autobuski prevoz i smeštaj plaća se novcem UNS-a, i sve to zarad izbora jedinog kandidata, Ljiljane Smajlović, dosadašnje predsednice.
Višedecenijsko članstvo, prvo u Savezu novinara Jugoslavije, zatim u UNS-u, nije bilo dovoljno da bih imala pravo da prisustvujem predstojećoj izbornoj skupštini UNS-a.
Jer, kako mi je rekla službenica zadužena za odlazak na Zlatibor, gde će se 11. i 12. maja održati taj čin, nisam ispunila obrazac o mom „statusu“, što je uvedeno novim Statutom. Ništa, dakle, ne znači što imam uredno plaćenu članarinu. No to je manje važno, poslaće mi taj „statusni“ upitnik mejlom. Međutim, budući da neću biti u prilici da u hotelu Mona, gde će biti smešteni novinari, (njih 160, od oko 6.000 članova koliko nas prema zvaničnom sajtu UNS-a ima) čujem i vidim, na licu mesta, kako se bira moj novi predsednik i članovi njegovih organa, moram nešto da kažem. U statusu starosnog penzionera, četiri decenije u novinarstvu, kao aktivna frilenserica.
Prošla Skupština, „burna“, prema novinskim izveštajima, održana je daleko od očiju mnogobrojnog članstva u Vrnjačkoj Banji. Sada je slično, nije u banji, ali je u vazdušnoj banji! Pre četiri godine izabrana je predsednica Ljiljana Smajlović, sada, četiri godine kasnije, aktuelna predsednica je na listi kao jedini kandidat! U međuvremenu, predsednica je zaista bila aktivna i samopromotivna, bilo da je reč o političkom životu ili društvenim događajima u Srbiji. Gotovo da nije bilo pojave ili događaja da se nije oglasila, reagovala, ali je često bila i pitana i pozivana u razne TV emisije. Toliko da je tu skoro govorila i o svom privatnom, bračnom životu i statusu, kao i o ljubavi prema modi.
Udruženje je, čini se, tokom ovih godina poprimilo boje nekakvog političkog usmerenja same predsednice, iako je UNS, pre svega, staleško udruženje u kojem su ravnopravno zastupljeni pripadnici svih, podrazumeva se, prosperitetnih, demokratskih opcija. Upravo zbog te demokratske linije, moram da pitam: kako se u sve to uklapa kandidatura samo jednog kandidata za mesto predsednika?
Naravno, niko ne uskraćuje pravo sadašnjoj predsednici da se ponovo kandiduje.
Ipak, ostaje sumnja, da li je moguće da od nekoliko hiljada novinara, članova UNS-a, imamo samo jednog kandidata/kandidatkinju koji ispunjava uslove. Teško je poverovati da baš niko drugi neće, ili ne želi da stane na čelo svog udruženja. Pogotovo što uslovi, piše na mejlu koji nam šalje naše udruženje, jesu da kandidat mora da ima podršku najmanje 50 validnih glasova. Mada taj skromni broj u odnosu na brojnost članova i nije neka preporuka. Aktuelna
(buduća) predsednica je dobila svih pedeset i čak četiri glasa više! Pa neće valjda biti da se od onolikih medijskih ajkula baš niko drugi, ili bar još nekoliko njih ne bi prihvatio tog posla?
Za ostala tela Udruženja kaže se da je Kandidaciona komisija utvrdila da je za 40 mesta u Upravnom odboru pristigla kandidatura 43, sa urednim kandidaturama, za pet članova Nadzornog odbora kao i Suda časti, pet, odnosno šest kandidatura koje ispunjavaju statusne uslove. Bez ikakvih insinuacija, ipak, sve miriše na nekakvu rabotu u uskom krugu dobro obaveštenih članova i nedovoljnu transparentnost celog posla.
Da ne dužim, kao neko ko je celog života bio isključivo novinar, nikad urednik, niti poklonik bilo kakvih rukovodećih rabota, nemam iluzija: posle ručka u hotelu Mona, Skupština će početi, kako je i zakazano u 14,30 časova, sa planiranih 13 tačaka dnevnog reda, održaće se i izbori, sve sa završnom reči nove/stare predsednice. Vratiće se sutradan autobusi i busići u Beograd, Novi Sad i onih nešto malo na Kosovo. Ipak, i ovog puta ostaće neprijatan utisak da smo velika, ogromna većina članova UNS-a stavljeni pred svršen čin, obavešteni o svemu u minut do dvanaest, svi mi sa „statusom“, ili bez njega.
I, na kraju, pitanje koje svi u medijima, kao papagaji, ponavljamo: nije li, ljudi, vreme krize, vreme kada mnoge kolege mesecima ne dobijaju ni lični dohodak, pa nemaju odakle ni članarinu da plate? Nije li bilo logičnije da se ta ista Skupština i izbori održe u Beogradu, u nekoj od velelepnih prostorija i sala, u Resavskoj ili Knez Mihailovoj ulici?
Nije li baš bezobrazno, zarad jedne kandidatkinje i ostalih, manje - više proceduralnih pitanja potezati čak na Zlatibor, u smeštajno skromni hotelčić?
Ali, tamo će biti mnogo lakše, kod tako malog broja reprezentativnih skupštinskih izletnika, uspostaviti neophodnu, prisnu unisonost.
Autorka je slobodna novinarka
Komentari (1)
ostavi komentar12.05.
2013.
Mirovnina
Kad pocnete u svojim tekstovima da mesate Srdana Golubovica i Srdjana Dragojevica pomislite li, Miro, da je vreme za mirovninu?
Odgovori