Vesti
29. 03. 2013.
Niko ne veruje, ali Studiju B preti gašenje
Da li je suština da ubijemo medije koji su na nekoj vrsti gradskog finansiranja ili je suština da napravimo bolje informisanje nego što jeste? Postoji gomila različitih modaliteta kako nešto napraviti da bude što bolje, kaže Aleksandar Timofejev, direktor i glavni i odgovorni urednik RTV Studio B.
Svi mi kažu: ma to je nemoguće, pričaš gluposti, šališ se sa nama, nema šanse da se ukine Studio B. Nažalost, ima šanse. Štaviše u ovom trenutku te šanse su ogromne, kaže Aleksandar Timofejev, direktor i glavni i odgovorni urednik RTV Studio B, koji se već oglasio u medijima izjavom da će predlog novog zakona o javnom informisanju i medijima koji predviđa izlazak države iz vlasništva medija i prelazak na takozvano projektno finansiranje, dovesti do ukidanja medijske kuće kojaje već 43 godine zaštitni znak Beograda.
Studio B je delom na budžetu grada Beograda i od tog budžeta podmiruje do 55 odsto svojih troškova svakog meseca. Ostalo, kaže Timofejev, s teškom mukom zarade na tržištu pošto su im kopkurencija televizije sa nacionalnom frekvencijom koje i ubiru najveću dobit od reklama. Novi zakon doveo bi do privatizacije ove kuće koja je, po Timofejvu, u ovim uslovima nemoguća.
U ovom trenutku ne vidim ko bi sad kupio Studio B i zašto bi ga kupio, a ta priča sa podelom deonica zaposlenima možda će moći da funkcioniše jednog lepog dana kada Srbija bude finansijski na nogama, a ne u „nok daunu", da ne kažem nokautirana - kaže Timofejev.
- Sada može samo dovesti do gašenja ili potpune marginalizacije Studija B kao relevantnog beogradskog medija koji funkcioniše 43 godine. Studio B ima 240 ljudi, a njih 240 ne može da živi od takozvanog projektnog finansiranja. To je rešenje za manje produkcije, a za Studio B to je ubistvo.
Mislite li da za Studio B, kao javni servis prestonice, treba naći posebno rešenje?
Siguran sam da bi za Studio B trebalo naći rešenje s obzirom na to da je javni servis prestonice, da pokriva višestruko veću teritoriju, da je višestruko veći od svih drugih gradskih televizija i da ima višestruko veći broj gledalaca i slušalaca. Nalazimo se u vrlo nezgodnom položaju jer smo mnogo veći od prve sledeće regionalne televizije. Da ne pričam o Beogradu, gde Studio B nema konkurenciju, jer je jedini koji izveštava o funkcionisanju Beograda 24 časa. Naša konkurencija i ono po čemu se i merimo su samo nacionalne stanice. Više smo gledani od bar tri kanala sa nacionalnom frekvencijom tamo gde se vidimo.
Ja jednostavno ne mogu da zamislim koja bi nacionalna stanica imala interes da - u trenutku kad na jednoj imate prenos ultra tenisa, na drugoj fudbala, na trećoj rijaliti šou kakav god on bio, a na četvrtoj tursku seriju koju niko ne bi da propusti - prekine svoj program ako se dogodi da se izlije mazut, kao što se dogodilo nedavno. Ko bi prekinuo svoj i prešao na vanredni program u trenutku kada mu otkucava svaki sekund i kad je debelo platio da prikazuje to što prikazuje? A Studio B to radi stalno. Kad više ne bude Studija B onda ćemo da vidimo ko će nam javiti da li treba da se brinemo ako se desilo nešto nepredviđeno u gradu.
Jeste li to predočili radnoj grupi?
Sve sam im ja predočio. Ono što je bilo do nas da uradimo, mi smo uradili. Pojavio sam se na javnoj raspravi i vrlo eksplicitno, jasno i glasno rekao šta će se dogoditi. Mi smo njima zvanično poslali sve primedbe vezane za ono što sam ja pričao i ono što je pričao naš sindikat. Poslali smo zajednički naša pitanja radnoj grupi. Ja pričam sa ljudima, institucionalno i vaninstitucionalno, sva kodnevno i pokušavam da objasnim šta se događa i o čemu je tu reč.
I šta vi predlažete u ovoj situaciji?
Predlažem nekoliko stvari. Prvo, pošto postoji zakon o gradu Beogradu koji predviđa da Beograd može da bude osnivač medija, ja predlažem da se ne izbriše taj član iz zakona, jer tvrdim da u ovom trenutku bez ozbiljne i redovne finansijske injekcije Studio B ne bi mogao da živi zato što gotovo sve reklame odlaze emiterima sa nacionalnom frekvencijom. Mi živimo od malih mrvica. Druga stvar tiče se nezavisnosti medija. Pominje se da Evropa traži povlačenje države iz medija kako bi se obezbedila njihova nezavisnost. Hajdemo grohotom da se nasmejemo ili da budemo mrtvi ozbiljni oko onoga kako privatni mediji nisu zavisni od politike i političara. Ja sam, čak, i to predložio na javnoj raspravi - da stvorimo neku instituciju koja će proceniti da li je uređivačka politika nezavisna od aktuelne gradske vlasti.
Mislite da je to moguće?
Ne da mislim, ja vam govorim kako to funkcioniše u medijima u inostranstvu. Nema tu mnogo mudrosti, sve je izmišljeno i postoje različite opcije. Siguran sam da taj neko ne bi imao ozbiljnijih primedbi na rad Studija B kad je reč o uređivačkoj politici. Studio B odavno već nije televizija koja se bavi politikom iako nam mnogi to spočitavaju. Ja stojim iza tih reči. Studio B građanima pokušava da život učini lakšim i boljim iz dana u dan. To stvarno nema veze sa politikom. I treće, ako već mora da se primeni ova odredba zakona, a ne mora, onda predlažem da to pomerimo na rok od pet godina, a ne da rok bude kraj sledeće godine. Za pet godina će ovde verovatno biti bolje. Od 2002. godine postoji priča o privatizaciji medija pa je to nešto pomerano. Zašto mora sad? Šta će se desiti? Hoće li se srušiti nebo na nas ako se to sad ne uradi?
I dakle, vi tvrdite da rešenje postoji i da ne mora da bude ovako kako je predviđeno ovim predlogom zakona?
Naravno da ne mora. Zanimljivo je da uvek tako dođu neki ljudi koji kao znaju o čemu je reč, pa kažu: „To je tako svuda". E pa nije tako. Ja sam video mnogo televizijskih stanica i u Evropi, i u SAD, i u Kanadi. Prošli put kad se o tome pričalo bio sam u Atini na skupu gradskih radio stanica iz čitave Evrope. Kad sam tamo ispričao naš problem, svi su bili su začuđeni da je to ultimativno, da to mora. Ništa ne mora. Postoji gomila različitih modaliteta kako nešto napraviti da bude što bolje. Šta je suština? Da li je suština da ubijemo medije koji su na nekoj vrsti gradskog finansiranja ili je suština da napravimo bolje informisanje nego što jeste? Suština bi morala da bude ovo drugo.
Ja sam prvi koji se zalaže za nezavisnost medija, čitava moja karijera to pokazuje. Ja sam danas jedan od troje prvih živih članova NUNSa od nekoliko hiljadu članova koliko nas ima. Ali umesto da razmišljamo o tome kako će nešto da bude dobro i kako će da funkcioniše na najbolji mogući način, ovde se stalno razmišlja u stilu „da komšiji crkne krava". Uvek je tako u Srbiji.
Mislite li da je nekome stalo do toga da Studio B umre?
Mislim da jeste. A plašim se i da je Studio B kolateralna šteta onoga što se događa u unutrašnjosti. U svakom od tih većih gradova južno od Beograda, jer Vojvodina je u nekoj svojoj priči, postoji po nekoliko televizija koje plediraju da budu na tom projektnom finansiranju. Studio B nema konkurenciju u Beogradu i našoj televiziji će konkurenciju da predstavljaju nacionalne televizije sa lošijom gledanošću. Onda će neka nacionalna televizija možda imati interes da napravi gradski program koji će trajati celo prepodne. Ali šta ćemo da radimo kg c se u deset uveče desi nešto? Mi smo jako insistirali na tome da u programu bude što više živih uključenja i ne postoji ništa što bi finansijski moglo da nas stavi u dilemu da li ćemo da prekinemo program i da pređemo na vanredno izveštavanje. Normalno je u milionskom gradu imati televiziju koja će biti fleksibilna i moći da prelazi sa jedne vrste programa na drugu.
Drugom rečima, Beograd je teško zamisliti bez Studija B.
Bio ja tu ili ne, bila ova gradska vlast ili neka druga, svakome će biti važno da li je most prohodan ili nije, svakome će biti važno koliko je danas zagađenje vazduha, da li je požar u fabrici nešto što će da nas potruje ili ne, da li će to izazvati ekološku katastrofu ili ne. Studio B je znao i po celu noć da govori građanima o tome. Ko će to drugi da im kaže?
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.