Vesti

29. 03. 2013.

Autor: Miloš Pantić Izvor: Kragujevačke novine

Gradovi brane svoje televizije

Novinari i lokalne vlasti Niša, Novog Pazara, Pančeva i Kragujevca oštro se protive privatizaciji gradskih televizija, koju predviđa novi zakon, i zalažu se za osnivanje regionalnih javnih servisa, kako je predviđala Medijska strategija, dok se profesionalna medijska udruženja zalažu za izlazak države iz vlasništva u medijima.

Ako se primeni novi Zakon o javnom informisanju, o kome je javna rasprava završena 25. marta, a usvajanje sledi u drugoj polovini aprila, građani Kragujevca informisaće se tako što će vesti prenositi sa uva na uvo, ili putem megafona, a može se desiti i da ih razglašava dobošar na trgu Kod krsta. Ovako će, karikirano, po tom zakonu izgledati medijska scena grada u duhovitim spotovima koje je snimila Radio televizija Kragujevac, u svojoj kampanji protiv usvajanja novih zakonskih rešenja.

 

Razlog ovako direktnog i oštrog protesta rukovodstva kragujevačke televizije, koja je u vlasništvu grada Kragujevca, leži u tome što novi Zakon o informisanju predviđa da od 1. januara naredne godine država i lokalne uprave u potpunosti izađu iz vlasništvau medijima, osim državnog javnog servisa i televizije Pokrajine Vojvodine, a da mediji od strane države budu pomognuti samo kroz finansiranje na osnovu podnetih projekata, o čemu bi odlučivale komisije.

Procena medijskih poslenika iz radio i TV kuća po opštinama i gradovima Srbije je da će se kroz privatizaciju ovi mediji brzo pogasiti, što je pokazala i praksa sa nakaradnom privatizacijom novina. Ta procena je kroz javnu raspravu potvrđena, ali se sada koplja lome oko rešenja koje je Vlada Srbijeusvojilajošu novembru 2011. godine. To rešenje zove se Medijska strategija, koja predviđa da se u zemlji osnuje šestregionalnihjavnih servisa, koji bi bili izuzeti iz privatizacije i finansirani odlokalnih uprava iz tih regija, kako bi građani iz lokalnih sredina bili i dalje informisani o aktuelnim događajima, a ne samo preko državnog-javnog servisa.

• Zaboravljena strategija

Problem je nastao kada je Nacrt novog Zakona o informisanju i medijima pušten u javnu raspravu.

Pokazalo se da rešenja iz strategije o šest regionalnih javnih servisa nisu uvrštenau ovaj zakon i da od toga, ako ovakva verzija ostane, neće biti ništa.

To je izazvalo buru nezadovoljstva poslenika gradskih TV kuća i lokalnih vlasti u Nišu Novom Sadu, Novom Pazaru i Beogradu gde su tokom marta održane javne rasprave o novom zakonu i koji su bili predviđeni kao centri regionalnih javnih servisa.

Za jedan od takvih centara bio je predviđen i Kragujevac, ali se nekim čudom centar Šumadije nije našao na listi gradova u kojima je bila organizovana javna rasprava. To je utoliko veće iznenađenjejerje idejao osnivanjuregionalnih javnih servisa i potekla iz Radio televizije Kragujevac i gradske uprave, pa je i nazvana „Kragujevačka inicijativa", a tokom protekle dve godine naišla je na podršku TV kuća iz Subotice, Pančeva, Niša, Novog Pazara...

Zato je dan po isteku roka za javnu raspravu i u Kragujevcu održan skup na temu novog zakona, kako bi i predstavnici gradske televizije, javne ličnosti i lokalna vlast rekli šta o novom zakonu misle. Nekoliko dana pre toga Gradsko veće podržalo je zahtev Upravnog odbora RTK da u novom zakonu ostane rešenje o osnivanju regionalnih javnih servisa, a takav stav podržale su sve stranke u gradu koje su zastupljene u vladajućoj koaliciji. To su pored „Zajedno za Šumadiju" i URSa, još i SPS, LDP, SPO i DSS.

• Ako mogu Beograd i Novi Sad...

Na javnoj raspravi u Nišu oko 200 prisutnih građana i novinara je, kako su javili mediji, burnim odobravanjem i aplauzima ispratilo govore nekoliko niških političara koji su tražili da ovaj grad ima javni medijski servis, kao i da se ne ukida dosadašnji način finansiranja medija čiji je osnivač grad - iz budžeta. „Kad ih imaju Beograd i Novi Sad naše pravo je da tražimo da javni servis imaju i drugi gradovi", zaključile su Nišlije.

I gradonačelnik ovog grada Zoran Perišić podržao je stav da Niš dobije regionalni javni medijski servis, napominjući da se iz budžeta ovog grada godišnje izdvaja 46,5 miliona dinara za Nišku televiziju.

Javna rasprava u Nišu održana je u gradskoj galeriji i direktno je prenošena na Niškoj televiziji, a ispred su bili instalirani zvučnici, dok su mediji danima pozivali građane da dođu na raspravu i odbrane gradsku televiziju. Iza svoje gradske televizije stala je i lokalna vlast Novog Pazara, pa je tako gradonačelnik Meho Mahmutović na javnoj raspravi rekao da regionalni javni servisi moraju da postoje zbog specifičnosti pojedinih regiona.

Na javnoj raspravi u Beogradu, koja je održana 22. marta, direktor „Studija B", poznati novinar Aleksandar Timofejev, branio je opstanak ove TV stanice. On je upozorio da ukoliko se država povuče iz njenog vlasništva to znači gašenje te televizije.

- Kad kažem da će ovaj zakon ubiti „Studio B", navešću primer. Grad Beograd je za poslovanje stanice ove godine izdvojio 215 miliona dinara, dakle, 17 miliona mesečno. Ta sredstva pokrivaju 45 do 55 posto mesečnih rashoda, zaključio je Timofejev.

Javna rasprava pokazala je da su se povodom novog zakona stručna i politička javnost oštro podelile. Na jednoj strani su novinari i lokalne uprave u gradovima koji se zalažu za osnivanje regionalnih javnih servisa, a na drugoj strani takozvana „medijska zajednica", oličena u profesionalnim medijskim udruženjima, koju čine UNS, NUNS, ANEM, Asocijacija medija i „Lokal pres". Ova udruženja nisu podržala kolege iz lokalnih glasila, već se kategorično zalažu da se novi zakon, na koji inače imaju primedbe da favorizuje državne medije, primeni u onom delu koji znači izlazak države iz vlasništva nad medijima.

Predstavnici medijske zajednice čak misle da to u novom zakonu nije dovoljno jasno rečeno, pa traže da se zakonom izričito navede da od 1. januara naredne godine država ne može zadržati vlasnički odnos u bilo kom mediju. Predstavnici ove zajednice zalaganja za osnivanje regionalnih servisa vide kao pokušaje da se raskid države sa medijima odugovlači, a to je, po njima, narušavanje principa tržišta i ravnopravne konkurencije medija.

Zanimljivo je tumačenje predstavnika OEBSa i Ministarstva kulture i informisanja, koji su organizovali javnu raspravu povodom novog zakona. Oni su poručili da novi Zakon o javnom informisanju ne reguliše pitanje regionalnihjavnih servisa, već daće se time baviti Zakon o elektronskim medijima, čija izrada tek počinje i o kome će se javna rasprava tek voditi.

Po svemu sudeći, pitanje budućnosti regionalnih servisa još nije konačno razrešeno i moglo bi se dogoditi da konačna odluka zavisi od odnosa političkih snaga. Tome u prilog idu i saopštenja gradskih odbora stranaka u Kragujevcu koje učestvuju u gradskoj vlasti, a svi do jednog podržavaju osnivanje regionalnih servisa. Ako njihove centrale u Beogradu podržavaju ovakav stav onda novi Zakon o informisanju bez regionalnih javnih servisa ne bi mogao da prođe.

Podrška Gradskih odbora stranaka

Svi za regionalne servise

Predsednik Gradskog odbora G 17 u Kragujevcu i član Uprave URSa Nebojša Zdravković izjavio je u saopštenju ove stranke da se URS zalaže za regionalni razvoj Srbije i da je zbog toga stav stranke da regionalni javni servisi treba da opstanu i kao što Beograd ima „Studio B", tako i Šumadija i Pomoravlje treba da imaju svoj regionalni javni servis.

Kada je usvojena aktuelna medijska strategija njome je predviđeno postojanje šest regionalnih javnih servisa, a jedan od njih bi svakako bio i region Šumadije i Pomoravlja, koji je sad statistički, a nadamo se da će do kraja mandata ove Vlade zaživeti kao administrativniregion, naveo je Zdravković u saopštenju URSa.

U saopštenju Gradskog odbora LDP u Kragujevcu Marko Nikolić, član predsedništva ove stranke, navodi da je nelogično da Nacrt zakona nije u skladu sa medijskom strategijom i da je to još jedan razlog da Vlada ne prihvati predlog ovakvog zakona. U saopštenju LDPa se podseća da su se građani Kragujevca još 1996. i 1997. godine izborili za lokalni javni servis i da to treba dodatno razvijati, a ne gušiti.

Gradski odbor SPSa u Kragujevcu u svom saopštenju navodi da je medijska strategija, koju je podržala i Evropska komisija, usvojila ideju „Kragujevačke inicijative", a njome se definiše formiranje šest javnih regionalnih servisa.

Ukidanjem takve odluke građanima Kragujevca i Šumadije bile bi uskraćene informacije iz sopstvene sredine, kaže se u ovom saopštenju.

Gradski odbori „Zajedno za Šumadiju" i SPO izdali su sa zajedničke konferencije za štampu saopštenje u kome se navodi da su „Kragujevačka inicijativa" i potencijalni regionalni javni servisi začeci decentralizacije ove oblasti i da ove stranke još gaje uverenje da će nadležne političke strukture i većina u Narodnoj skupštini predlog Ministarstva kulture o gašenju regionalnih javnih servisa razumeti kao brzoplet i nepromišljen potez.

Oglasio se i Gradski odbor DSSa, koji navodi da bi ukidanje regionalnih javnih servisa predstavljalo gašenje već dostignutih sloboda, dodatni monopol na informacije od strane nekolicine beogradskih medija, uskraćivanje informacija od životnog značaja i mogućnost da se nađemo u još većem medijskom mraku.

Javna debata u Kragujevcu

Protiv medijskog mraka

Javna debata o Nacrtu zakona o informisanju održana je u Kragujevcu pod sloganom „Šta je važnije: javno informisanje ili ko će da uzme pare". U prisustvu državne sekretarke u Ministarstvu kulture i informisanja Gordane Predić, predsgavnici Radio televizije Kragujevac, lokalne uprave i novinari iz drugih gradova žestoko su se usprotivili gašenju lokalnih medija i odustajanju od regionalnih javnih servisa.

Jovanka Marović, direktorka RTK i jedna od pokretača „Kragujevačke inicijative", koja je nastala 2007. godine, podsetila je da su potpisnici ove inicijative imali predlog da se regionalni servisi finansiraju iz sredstava lokalnih samouprava u zoni pokrivanja i iz komercijalnih prihoda. Lokalne uprave bile bi u obavezi da izdvajaju jedan posto svog budžeta za finansiranje regionalnih servisa i to bi garantovalo namensko trošenje i finansijskunezavisnost, a ta sredsgva ne bi se koristila za finansiranje komercijalnog programa. Ovo je predlog kojim želimo da pokažemo da su rešenja moguća, a sada se svi prave da za takva rešenja ne znaju, rekla je direktorka RTK.

Nevena Simandić, glavna urednica TV Pančevo, smatra da bi primena novog zakona donela propast javnog informisanja u celoj Srbiji, jer sve što je do sada od medija privatizovano je propalo. Ona ističe da je za dovoljavanje interesa građana da imaju pravo na javnu informaciju, a to bi obezbedili regionalni javni servisi. Rešenja koja zakon donosi za projektno finansiranje medija stvoriće haos, smatra ova urednica, jer će finansiranje vesti ići preko komisija. Tako će,  na primer, u Nišu gde posto je četiri televizije, finansiranje vesti dobiti onaj vlasnik televizije koji kaže vlastima da je uz njih, a u komisijama koje će dodeljiva ti ova sredstva sedeće „veliki stručnjaci iz Beograda", predstavnici UNSa i NUNSa, smatra urednica TV Pančevo.

Milan Petković, zamenik glavnog urednika Niške televizije, dobio je najveću podršku prisutnih na debati, podsećajući da je Medijska strategija tačno navela da u zemljama EU postoje regionalni javni servisi, pa ih tako u Austriji ima devet, a u Nemačkoj 11. On je naveo da u izveštaju Evropske komisije o stanju u Srbiji i sprovođenju reformi stoji da sprovođenje Medijske strategije mora da se ubrza, pa se pita otkud pozivanje na navodni stav Evropske komisije da regionalni servisi nisu održivi.

Petković kaže da je tri puta u svojoj emisiji pitao Aleksandra Đorđevića, predstavnika Evropske komisije, da li EU ima nešto protiv regionalnih javnih servisa i da je sva tri puta odgovor bio negativan. On je takođe pomenuo da je detaljno pročitao dokument Evropske komisije o tome koji zakoni u Srbiji nisu usklađeni sa evropskim zakonodavstvom, i da u tom spisku ne ma ni jednog zakona iz medijske sfere. Petković smatra da je 2012. godine u Aranđelovcu Ministarstvo kulture i informisanja održalo sastanak na kome je bilo jasno da je cilj da se odbaci medijska strategija, i ponovio zahtev da Niš, Kragujevac i Vranje imaju ono što imaju Beograd i Novi Sad, a to su javni servisi, uz napomenu da u Nišu ima 35.000 potpisa građana koji ovo traže.

Zoran Radovanović, dopisnik lista „Danas" iz Kragujevca, upozorio je da će južno od Save i Dunava zavladati medijski mrak ako prođu rešenja iz novog zakona koja zagovaraju privatizaciju lokalnih elektronskih medija.

Državna sekretarka u Ministarstvu kulture i informisanja Gordana Predić, inače rodom Kragujevčanka, obavestila je prisutne na debati da je prema usvojenom akcionom planu obaveza države da izađe iz vlasništva u medijima i da Evropa traži od naše zemlje da svi na medijskoj sceni budu ravnopravni u tržišnoj utakmici. Ona je zaključila da se priča o regionalnim javnim servisima ostavlja za rešavanje kroz Zakon o elektronskim medijima, koji je tek u pripremi.