Vesti

14. 05. 2024.

Autor: Tamara Spaić Izvor: Cenzolovka

Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara

Najviše sporazuma o razumevanju tokom posete kineskog predsednika Sija Đinpinga Beogradu potpisano je u medijskoj sferi, ali potpisnici odbijaju da ih stave na uvid javnosti. Izveštaji najvećih srpskih medija i javnog servisa o poseti podsećali na socijalističku propagandu, bez ijedne kritičke reči o zemlji poznatoj kao najveći zatvor za novinare i u kojoj je cenzura Komunističke partije potpuna

„Slomićemo Ameriku i to bez ispaljenog metka”, ubeđeno je poručio kineski vojni strateg Vang Sijangsuj sa Amazonovog kanala „Prajm video”, u programu pod nazivom „Imperije u ratu”, u januaru 2019.

„Nova pretnja više nije direktna konfrontacija zemalja. Danas to više nije borba oružja protiv oružja, aviona protiv aviona i tenka protiv tenka. Konfrontacija poprima mnoštvo različitih oblika u različitim oblastima, na primer u domenu finansija, ili medija“, rekao je Vang i dodao da su ciljevi nove vrste konflikta „jednaki kao i u slučaju vojnog sukoba“.

„Želimo da prisilimo neprijatelja da prihvati određene uslove. Iako je to i dalje rat, on prevazilazi vojne okvire, mi to nazivamo ’neograničenim ratom‘“, rekao je kineski strateg Vang Sijangsuj.

Usred tog rata našli su se, a da ih niko nije ni pitao, nakon posete kineskog predsednika Sija Đinpinga, i mali srpski mediji, već dobrano preparirani propagandom kao stilom „informisanja”, ali posledično i kompletan medijski svet u Srbiji, već značajno obeležen progonom kritičkih novinara.

U pogledu propagande i progona novinara, Kina je zaista pogled u budućnost za Srbiju.

I ma koliko bilo groteskno ili čak smešno razmišljati o sudbini javnog informisanja u Srbiji u kontekstu geostrateškog rata globalnih divova, logično je da se zabrinemo ili bar zapitamo šta nam donose medijski sporazumi potpisani sa kineskim partnerima. A medijskih sporazuma je čak 10, proporcionalno najviše u odnosu na sve druge finansijsko-infrastrukturne oblasti u kojima su sa Kinezima potpisani nekakvi sporazumi, memorandumi i slična dokumenta o zajedničkim namerama.

Srbija se, u medijskom smislu, već godinama približava Kini, a udaljava od demokratskih zemalja u kojima se novinarima ne pale kuće kad se režimlijama ne sviđa kako i šta pišu i ne proglašavaju se za špijune, strane plaćenike i državne neprijatelje ako otkriju korupciju u vlasti i osude primitivizam i nacizam u ponašanju poslanika.

Jer, prema Svetskom indeksu slobode medija, koji svake godine objavljuju Reporteri bez granica – Kina je na 172. mestu, a Srbija je ove godine pala na 98. mesto od 180 zemalja, prešavši iz kategorije država u kojima je stanje u oblasti medija problematično među zemlje u kojima je sloboda medija u teškoj situaciji.

Kakvo li će stanje u medijima biti posle „skoka u kinesku budućnost”?

Deset sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom

Predsednici Srbije i Kine potpisali su „Izjavu o produbljivanju i podizanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri”, dokument koji Srbiju uvodi u potpuno drugačiji svet i savez i kojim se obavezuje, kako piše, „da zajedno sa kineskom stranom realizuje Globalnu razvojnu inicijativu, Globalnu bezbednosnu inicijativu i Globalnu civilizacijsku inicijativu”.

Ispod tog globalnog, krovnog, dokumenta, potpisano je čak 10 pojedinačnih sporazuma koji najdirektnije ili posredno utiču na medije, a koji su sa glavnim kineskim cenzorima (nema razloga da ih drugačije nazovemo) potpisali šefica za medije predsednika Srbije, dva nova ministra iz oblasti kulture i informisanja i tri direktora, odnosno urednika medijskih kuća.

Savetnica za medije predsednika Republike Srbije Suzana Vasiljević i zamenik šefa Odeljenja za publicitet CKKP Kine i direktor Kineske medijske grupe Šen Haisijung potpisali su Memorandum o razumevanju između Službe za saradnju sa medijima predsednika Republike Srbije i Kineske medijske grupe.

Direktor Radio-televizije Srbije Dragan Bujošević i zamenik šefa Odeljenja za publicitet CKKP Kine i direktor Kineske medijske grupe Šen Haisijung razmenili su Sporazum o produbljivanju saradnje između Javne medijske ustanove Radio-televizije Srbije i Kineske medijske grupe.

Generalna direktorka Novinske agencije Tanjug Manja Grčić i direktor Agencije Sinhua Fu Hua potpisali su Sporazum o razmeni vesti i saradnji između Novinske agencije Tanjug i Novinske agencije Sinhua.

Glavni i odgovorni urednik lista Politika Marko Albunović i zamenik šefa Odeljenja za publicitet CKKP Kine i direktor Kineske medijske grupe Šen Haisijung potpisali su Memorandum o razumevanju između Politika novine i magazini i Kineske medijske grupe.

Ministar kulture Nikola Selaković i zamenik šefa Odeljenja za publicitet CKKP Kine i direktor Kineske medijske grupe Šen Haisijung razmenili su Pismo o namerama između Ministarstva kulture Srbije i Kineske medijske grupe, potpisali Program saradnje u oblasti kulture za period od 2025. do 2028. i Zajedničko saopštenje o zvaničnom osnivanju Kineskog kulturnog centra u Beogradu.

Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić potpisao je Memorandum o jačanju saradnje u vezi digitalne ekonomije, Memorandum o razumevanju o saradnji u vezi informacionih i komunikacionih tehnologija i Sporazum o radio-televizijskoj i onlajn audio-vizuelnoj saradnji.

Bujošević: Kad bi sarađivali kao kineska medijska grupa i RTS, svet bi bio mnogo bolje mesto

O kakvoj je saradnji reč kad je u pitanju Javni servis Srbije, moglo se samo delimično naslutiti na portalu RTS-a, iz propagandno-protokolarnog izveštaja o svečanosti „Što planine i reke razdvajaju, prijateljstva spajaju“, u hotelu „Metropol“:

Saradnja između Kineske medijske grupe, verovatno najveće medijske organizacije u svetu, i Radio-televizije Srbije biće nastavljena i u narednim godinama. Najavljeno je premijerno prikazivanje nekoliko dokumentarnih filmova i serija, kao i snimanje novih u zajedničkoj koprodukciji. Generalni direktor RTS-a predložio je snimanje dokumentarnih filmova o pomoći Kine našoj zemlji tokom pandemije i NATO bombardovanju kineske ambasade.

„Zato mislim da taj događaj zaslužuje našu pažnju zbog toga što smo očigledno posle toga počeli svet da posmatramo sasvim drugačijim očima nego što smo ga videli do tada. Završiću sa tim kada bi sarađivali kao kineska medijska grupa i RTS, svet bi bio mnogo bolje mesto za život nego što je sada“, poručio je generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević.

Cenzolovka je od tri medijske kuće, RTS-a, Politike i Tanjuga tražila na uvid sporazume koji su potpisali i, začudo, nismo ih dobili.

Sve ove medije pitali smo kakve su obaveze preuzeli prema kineskom partneru. RTS nam je odgovorio na deo pitanja koje smo postavili, a Politika i Tanjug nisu čak ni odgovorili na mejlove.

RTS: Uobičajen ugovor, kao sa Bugarskom, Turskom, Azerbejdžanom, Mađarskom

Služba za odnose s javnošću i korporativni imidž RTS-a ovako je Cenzolovki objasnila da nema razloga za brigu:

„Ovakvi ugovori nisu kuriozitet u poslovnoj praksi javnih servisa širom sveta. Naprotiv – uobičajeno je da se prilikom velikih državnih poseta potpisuju bilateralni medijski sporazumi, te ih i Javni servis Srbije ima potpisane sa nekoliko zemalja – Bugarskom, Turskom, Azerbejdžanom, Mađarskom… Sa medijskim kućama iz Kine, RTS od 2013. godine ima više potpisanih memoranduma o saradnji. Osim toga, Javni servis Srbije multilateralno sarađuje sa javnim medijskim servisima širom Evrope – kroz članstvo u EBU (Evropska radiodifuzna unija), Circom Regional (Evropska asocijacija regionalnih medijskih centara) i COPEAM (Mreža nacionalnih javnih radio i televizijskih servisa Evromediteranskog regiona).

Glavna tema i ovog sporazuma jesu razmena sadržaja i koprodukcije koje planiramo da uradimo. Neke smo već uradili i emitovali prethodnih i ove godine. Dve koprodukcije – „Snovi od čelika“ i „U potrazi za Valterom“, biće uskoro premijerno emitovane na programu RTS. Od 2017. godine RTS ima redovan termin za emitovanje kineskih dokumentaraca na Drugom programu utorkom u 20 časova. Do sada smo emitovali više od 200 kineskih dokumentaraca o istoriji te zemlje, običajima, kulinarstvu, kulturi, specifičnim zanatima, znamenitostima, svakodnevnom životu ljudi…”

Aleksandra Nikšić (Bi-Bi-Si): Nemamo takva partnerstva. Svaki značajan ugovor bi prvo morao da prođe britanski parlament

U nedostatku dokumenata, odnosno sporazuma koje su mediji potpisali sa kineskim partnerima, teško je donositi bilo kakve zaključke o svemu. Ozbiljni novinari se toga klone, a mi smo se obratili profesionalcima sa molbom da nam pojasne kakva je praksa, recimo, u najcenjenijem javnom servisu, u Bi-Bi-Si-ju.

Aleksandra Nikšić, urednica Bi-Bi-Si servisa na srpskom, kaže za Cenzolovku da čuveni britanski javni servis nema takva partnerstva sa drugim javnim servisima i podseća da su Kinezi to imali sa Rusijom.

„Ako se radi o razmeni materijala, ne mora da bude a priori loše. Ja bih prva volela da naučim kineski, ali ne verujem da je to svrha”, kaže Aleksandra kroz smeh i dodaje:

„Ne znamo šta piše u Sporazumu, da li podrazumeva otvaranje biroa kineske televizije u okviru RTS-a, na primer. Ništa ne znamo ni o Kineskom kulturnom centru. Ali znam da bi, kad je Bi-Bi-Si u pitanju, takav značajan ugovor morao da prođe kroz parlament i kroz britanski REM, odnosno regulatorno telo, i ne bi mogao da bude samo odluka direktora Bi-Bi-Si -ja. Partneri se biraju prema potrebama i ciljevima. Svako bira partnera prema sebi”, kaže Aleksandra Nikšić za Cenzolovku.

Đorđe Vlajić: Ako nam se nameću kineske vrednosti, u strašnom smo problemu

Novinar Đorđe Vlajić, koji je dugo godina iz Beograda izveštavao za Bi-Bi-Si, kaže za Cenzolovku da je uloga javnog servisa u Srbiji definisana javnim interesom, pre svega, a on je definisan u Medijskoj strategiji, Zakonu o javnom informisanju i Zakonu o javnim servisima.

To su okviri u kojima mora da se kreće poslovanje RTS-a, međutim „nisam siguran da RTS poštuje javni interes kako ga zakon definiše, nego više služi kao neki razglas vladajućoj nomenklaturi i Vučiću”:

„Ne znam šta piše u Sporazumu, pa ne mogu da ocenim ni da li je u suprotnosti sa javnim interesom. Ali u svakom slučaju, ako neće da bude neka vrsta seoskog doboša vladajuće političke stranke i njenih interesa, javni servis prvo mora da sačuva autonomnost uređivačke politike. I poslovanje RTS-a ne sme da izađe iz tih okvira. Dobro je praviti koprodukcije, tehničku saradnju, ali pitanje je vrednosnog okvira i programskih sadržaja. Nije dozvoljena nikakva propaganda, ni domaće ni strane politike”, kaže Vlajić.

Međutim, celodnevno izveštavanje RTS-a tokom posete Sija Đinpinga bilo je propagandno više nego analitičko. Nismo čuli nikakve kritičke tonove o stanju medija, novinarima u kineskim zatvorima, lošim uslovima za kineske radnike u ovdašnjim kompanijama. Zar to već nije dovoljan razlog da se upali crvena lampica?

„Poseta Sija Đinpinga je planetarno važna. Svi mediji su to zabeležili, od Londona do Budimpešte. Kontekstualizacija te posete je druga priča. To rade profesionalni mediji. Oni govore o karakteru posete, o tome šta Kina radi, o kineskim zahtevima prema zemljama sa kojima sarađuje. To ovde nismo videli. Ovde je ličilo na socijalističku propagandu, a u takvom načinu izveštavanja nema mesta kritičkom sagledavanju ‘dragog gosta’.

Meni se to uklapa u deo izjave gospodina Sija na plenarnom sastanku delegacija Kine i Srbije. On je govorio o zajednici. Mi ne znamo šta je ta zajednica, da li je Pojas i put ili nešto više. A ako je ta zajednica okvir da se menja vrednosni sistem i da se učitavaju kineski svetonazori u srpski duhovni i vrednosni prostor, onda smo mi u strašnom problemu, a RTS je samo jedan od elemenata te priče. Voleo bih da vidim koliko bi se zadržao na tom mestu direktor RTS-a koji bi odbio da potpiše takav sporazum”, kaže Vlajić za Cenzolovku.

Reporteri bez granica: Kina sprovodi represiju i torturu nad novinarima

U ovogodišnjem izveštaju Reportera bez granica ukratko je opisana užasna tortura koju režim u Kini sprovodi nad novinarima. Ističe se da je „Kina najveći svetski zatvor za novinare sa više od 100 pritvorenih, a njen režim sprovodi represivnu kampanju protiv novinarstva i prava na informisanje širom sveta”.

Glavne kineske medijske grupe, kao što su novinska agencija Sinhua, Centralna televizija Kine (CCTV), Kineski nacionalni radio (CNR) i novine China Daily, People’s Daily i Global Times, u državnom su vlasništvu i direktno pod kontrolom vlasti.

Odeljenje za propagandu Komunističke partije Kine svakodnevno šalje svim medijima detaljno obaveštenje koje uključuje uređivačke smernice i cenzurisane teme. Kineska globalna televizijska mreža (CGTN) i Radio China International (RCI) u državnom vlasništvu su širili režimsku propagandu širom sveta.

U očima režima, funkcija medija je da budu glasnogovornici stranke i da prenose državnu propagandu. Nezavisni novinari i blogeri koji se usude da objave „osetljive” informacije često bivaju stavljeni pod nadzor, maltretirani, pritvoreni i, u nekim slučajevima, mučeni.

Da bi dobili i obnovili novinarske kartice, novinari moraju da preuzmu propagandnu aplikaciju Studiju Si, “Jačanje zemlje”, koja može da prikuplja njihove lične podatke.

Ustav Kine garantuje „slobodu govora i štampe“, ali režim rutinski krši pravo na informacije, potpuno nekažnjeno. Da bi dodatno ućutkali novinare, optužuju ih za „špijunažu“, „subverziju“ ili „svađanje i izazivanje nevolja“, tri „džepna zločina“, termin koji koriste kineski pravni stručnjaci kada opisuju krivična dela koja su tako široko definisana da se mogu primeniti na skoro svaku aktivnost.

Nezavisni novinari mogu biti legalno smešteni u samicu na šest meseci pod „stambeni nadzor na određenoj lokaciji“, u kineskim „crnim zatvorima“, gde su lišeni pravnog zastupanja i mogu biti podvrgnuti torturi.

Komunistička partija Kine razmatra donošenje zakona o zabrani svih privatnih ulaganja u medije. Ako bude usvojen, ovaj zakon bi mogao učvrstiti postojeća ograničenja i pooštriti pritisak režima na medije, kao i ućutkati preostale nezavisne glasove.

Predsednik Si Đinping, na vlasti od 2012. godine, obnovio je medijsku kulturu dostojnu maoističke ere, u kojoj je slobodan pristup informacijama postao zločin, a pružanje informacija još veći zločin. Kineski državni i privatni mediji su pod sve strožom kontrolom Komunističke partije, dok administracija stvara sve više prepreka stranim novinarima.

Kineski režim koristi nadzor, prinudu, zastrašivanje i uznemiravanje kako bi sprečio nezavisne novinare da izveštavaju o pitanjima koja smatra „osetljivim“.

Australijski politički komentator kineskog porekla Jang Hengjun osuđen je na uslovnu smrtnu kaznu zbog „špijunaže“ – kaznu koja se posle dve godine može zameniti doživotnom robijom ako ne ponovi krivično delo – kako je kineski režim objavio 5. februara 2024. Odlagana nekoliko puta nakon suđenja održanog iza zatvorenih vrata 2021. godine, ovo je najoštrija presuda izrečena braniocu slobode medija od dolaska Sija Đinpinga na vlast 2012. godine.