Vesti
29. 04. 2024.
Istraživačica AI za Balkan i EU: Vlasti u Srbiji i dalje vide svaki oblik kritike kao pretnju koju treba otkloniti
Istraživačica za Balkan i EU organizacije Amnesti internešenel iz Londona Jelena Sesar izjavila je da „vlasti u Srbiji i dalje vide svaki oblik kritike i neslaganja sa državnom politikom kao pretnju koju treba otkloniti“.
U Srbiji je tokom 2023. godine zabeleženo kršenje slobodne izražavanje i mirnog okupljanja, nasilje nad ženama, pripadnicima LGBTI zajednice i migrantima, kao i podrivanje prava na socijalnu bezbednost, navodi se u izveštaju organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnel.
Prema rečima Sesar, AI se ne bavi izborima, stoga u izveštaju nisu komentarisali događaje u vezi sa decembarskim izborima.
„Evidentno da su događaji poput tragičnih ubistava u maju, incident u Banjskoj u septembru, izbori u decembru bili vrsta katalizatora za sve veća urušavanja prava, posebno na mirno okupljanje i prava na slobodu izražavanja“, ukazuje ona i dodaje da su to neka od pitanja na koja su se verovatno najviše skoncentrisali u izveštaju.
Godišnji izveštaj, precizira, ne uključuje sve primere koje su pratili i zabeležili.
„Ali svakako možemo govoriti o učestalim napadima i pritiscima na novinare, pogotovo istraživačke, kao i pripadnike civilnog društva. Vlasti u Srbiji i dalje vide svaki oblik kritike i neslaganja sa državnom politikom kao pretnju koju treba otkloniti. Zbog toga su novinari, aktivisti, pa čak i umetnici koji su izrazili kritičan ili satiričan stav bili često meta napada političara, nazivani neprijateljima, izdajnicima, stranim plaćenicima i slično. Takva retorika i otvoreni napadi koji su obično nastavljeni kroz medije bliske vlastima, normalizovali su nasilje putem društvenih mreža protiv pojedinih novinara i medijskih kuća“, upozorava ona.
Takva atmosfera, dodaje, „nesumnjivo podriva pravo na slobodu izražavanja i dovodi do autocenzure.
„Mislim da nikog neće iznenaditi procena da je sloboda medija u Srbiji i dalje ozbiljno ugrožena. Jedan od razloga je činjenica da se političari u Srbiji često upuštaju u kampanje protiv medijskih kuća i novinara. Zabeležene su desetine napada, Savet Evrope je potvrdio da je svaki treći novinar u Srbiji imao neko iskustvo sa pretnjama ili neku vrstu pritiska. Ono što zabrinjava su ozbiljni napadi, digitalna hajka i drugi pritisci na predstavnike NDNV Dinka Gruhonjića i Anu Lalić, ti napadi još ne jenjavaju, trend se nastavlja i u 2024. godini“, kaže ona.
Napadi i digitalne pretnje, ističe, nisu jedini oblik pritiska na novinare.
„Kao i prethodnih godina videli smo sve više SLAPP tužbi, u kojima političari i velika kompanije zloupotrebljavaju sudove i tuže novinare za klevetu, troše dragoceno vreme, ograničene resurse, sa ciljem da ih zastraže i ućutkaju. Kuće poput BIRN i KRIK se i danas suočavaju sa mnoštvom tih tužbi“, kaže ona.
Ukazuje da je prošle godine bilo i pozitivnih primera, gde su sudovi odbacivali te tužbe.
„Neminovno je da vlasti počnu da rade na usvajanju zakonskih rešenja i mera koje bi uspostavile minimalne standarde za zaštitu od takvih tužbi, omoguće sudovima da brzo prepoznaju i odbace slučajeve zloupotrebe, ovo iziskuje i dugoročnu obuku sudija i tužilaca. Nedavno usvojena direktiva u EU o suzbijanju SLAPP tužbi je dobar osnov“, ističe Sesar.
Osvrnula se i na femicid i rekla da su organizacije koje se bave zaštitom ženskih prava prošle godine zabeležile 27 ubistava žena.
„Zvanični podaci ne postoje, ne sumnjamo da je ovaj broj i veći. Nažalost, ovaj problem nije karakterističan samo za Srbiju, situacija je slična i u drugim zemljama u regionu, problem nasilja u porodici, rodno zasnovanog nasilja je nažalost jako rasprostranjen i u drugim zemljama regiona“, kaže ona.
Jedno od pitanje na koje su se osvrnuli u izveštaju prošle godine je i siromaštvo.
„Kad govorimo o ljudskim pravima, pitanje siromaštva je nešto što pogađa veliki broj građana Srbije. Broj ljudi koji žive sa manje od 100 evra mesečno je nepromenjen već dugi niz godina. Iznos socijalne pomoći je jako nizak, ne ostvaruje svoju svrhu da omogući ljudima da ostvare svoje potrebe“, ukazuje Sesar.
Postojala je, dodaje, nada da bi zakon o socijalnoj karti mogao da reši ili ispravi neke od ovih problema.
„Nažalost, zakon koji je osmišljen da učini sistem socijalne zaštite efikasnijim, uočili smo veliki niz problema. veliki broj ljudi je izgubio socijalna primanja, neki zato što su imali prihode iz radnog odnosa. Postoje cela romska naselja u Srbiji koja su izgubila socijalnu pomoć, jer su bili primorani da skupljaju otpad. Zakon je donet bez prethodno obavljene analize rizika koja bi možda mogla da predvidi neke od ovih problema i bez javne kampanje kojom bi se korisnici obavestili. Nažalost, ovaj zakon je gurnuo više ljudi koji su već živeli jako teško još dublje u siromaštvo“, smatra ona.
Ni situacija sa migrantima se, kaže ona, nije znatno poboljšala.
„Pitanje migracije je ostalo relevantno i u prošloj godini, zabeleženi su incidenti na granici…“, kaže ona.
Misli da poslednjih 10 godina pominju da suđenje optuženima za ratne zločine teku jako sporo, ukazuje.
„Imamo 1.700 slučajeva koji su u predistražnoj fazi, to govori sve o tempu kojim će biti potrebno nekoliko stotina godina da se razreše svi ovi slučajevi. U isto vreme, javno veličanje okrivljenih ratnih zločinaca, negiranje i relativizacija ratnih zločina ostali su široko rasprostranjeni. Vlasti bi trebalo da priznaju zločine i javno osude istorijski revizionizam, pogotovo opasni istorijski revizionizam. Možda je ova rezolucija koja je pred Generalnom skupštinom UN dobra prilika da se započne sa tim procesom“, smatra Sesar.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.