Vesti
11. 04. 2024.
Žene u sportskom novinarstvu: „Znanje je jedino pravo oružje“
Sportsko novinarstvo, a posebno sportsko komentarisanje, od samog početka posmatralo se kao prostor za muškarce, dok su žene u njemu bile izložene diskriminaciji i stereotipima, piše na sajtu "Mladi".
Odnos urednika prema sportskim novinarkama u komentatorskoj kabini se i dalje razlikuje i zavisi od mnogo faktora, a o tome svedoči i sagovornica sajta "Mladi" novinarka Sportkluba Aleksandra Radivojević.
„Odnos urednika prema ženama u kabini se i dalje razlikuje i zavisi od mnogo faktora. To svakako nije nešto čemu težimo, ali je situacija bolja nego ranije. Žene još uvek ne dobijaju jednake šanse da se pokažu, da se makar oprobaju u komentatorskom poslu i put ka dobijanju šanse je često teži nego kod muškaraca. Ipak, danas u našem regionu imamo nekoliko koleginica koje komentarišu tenis, fudbal, vaterpolo, košarku. To još uvek nije postala normalnost, i dalje pišemo vesti o takvim stvarima i postavljamo isto pitanje u intervjuima kako je raditi u „muškom” poslu. Mislim da će stvari doći na svoje onda kada to pitanje izbrišemo iz pripreme za intervjue sa koleginicama komentatorkama”, ocenjuje Radivojević.
Profesionalnu karijeru Radivojević je započela u Sportindex-u, a kasnije se zaposlila na Sportklubu, gde joj je podršku i poverenje za kometarisanje ukazao direktor Sportkluba Nemanja Simeunović. Komentarisala je velike košarkaške događaje, i tada je dobijala i pozitivne, ali i negativne komentare.
„Počela sam sa ženskom košarkom, u pitanju je bio fajnal-for Evrolige, a onda sam radila i ženski Eurobasket. Često sam dobijala komentare da o ženskoj košarci znam više od kolega, ali i komentare da mi nije tu mesto. Obe vrste komentara su mi bile velika motivacija”, objašnjava Radivojević.
Radivojević dodaje da je naišla na podršku kolega u pripremi utakmica i u načinu vođenja istih.
„Mnogo kolega mi je pokazalo na koji način pripremaju utakmice i vode statistiku tokom istih. Od svakog sam usvojila ono što mi se činilo najlakšim i napravila svoj način pripreme i vođenja. Iz njihovih priprema sam švatila da ma koliko dugo radili taj posao i ma koliko znali o sportu koji prate, priprema je uvek neophodna i ako ništa drugo, donosi neku vrstu sigurnosti”, dodaje Radivojević.
Potcenjivanje i stereotipi
Sportski novinari, a posebno novinarke, susreću se sa brojnim stereotipima. Publika često smatra da je to posao koji svako može da radi i da su novinari/ke suvišni. Kod sportskih novinarki u prvi plan se stavlja njihov fizički izgled, a ne njihova profesionalnost. O tome svedoči novinarka Sportkluba Radivojević koja ističe da je tada znanje najjače oružje.
„Potcenjivanje u poslu je prisutno generalno. A kada ljudi čuju ženski glas u prenosu, onda je to još izraženije. Komentar vidi, žena radi utakmicu je prva reakcija, jer je to i dalje novo kod nas. To ne švatam kao loš, ni kao dobar komentar. Jednostavno je iznenađenje. Potcenjivanje je postojalo od strane kolega, ali veoma brzo je to došlo na svoje, jer znanje je ono što jedino govori o vama. U svemu, znanje niko ne može da ti oduzme, ne može da se sakrije i ne može da prođe neopaženo. To je jedino pravo oružje u svim tim borbama” kaže Radivojević.
Nije retka praksa da mediji sportske novinarke posmatraju kroz vizuru fizičkog izgleda, a ne njihovog rada. Novinarka hrvatske Arenesport Leonarda Pavić, koja komentariše brojne sportove, ali u žiži su joj fudbal i vaterpolo, smatra da se na to ne može uticati, a da se na prvo mesto treba staviti rad i znanje.
„To je nekako nužno zlo, stavka na koju se ne može uticati. Veliki broj naslova ima u fokusu fizički izgled pogotovo kad su cure i sport u pitanju. Lično nisam imala mnogo takvih naslova i nadam se da će tako ostati. Ne želim da stavljam fokus na to nego na rad i da iz dana u dan budem bolja u svim sferama posla kojim se bavim”, rekla je Pavić.
Da seksualizacija i objektivizacija žena u medijima ne treba da budu nužno zlo novinarskog posla ukazuju i standardi Saveta Evrope za doprinos iskorenjavanju rodnih stereotipa i seksizma u medijima. Podsticanje medija da sprovode politike za promociju jednakosti između žena i muškaraca i za borbu protiv rodnih stereotipa, pomirenje slobode medija i promocija rodne ravnopravnosti, osuda i borba protiv seksističkih fotografija, jezika i prakse, neki su od tih standarda.
Brojnost i status
Gde je danas sportsko novinarstvo kada je reč o zastupljenosti novinarki u ovom poslu?
U sportskim redakcijama u Srbiji zastupljenosti novinarki iznosi samo pet odsto, pokazuju podaci Udruženja „Žene sport društvo“ , što ukazuje na značajnu neravnotežu i nedostatak rodne ravnopravnosti. Pored niske zastupljenosti, „kada pogreše to im se meri duplo u odnosu na iste kikseve kolega, sa neizbežnom polnom konotacijom“, navodi Danas. Postavlja se pitanje kako će sve ove okolnosti uticati na mlade žene zainteresovane za sportsko novinarstvo i da li će se uopšte i odlučivati za bavljenje ovom profesijom.
Ali, Radivojević dodaje da je danas više sportskih novinarki i da veruje da je jednakost u sportskom novinarstvu blizu.
„Status se poboljšava iz dana u dan, ali na tome vredno radimo svi zajedno. I dalje ima prostora da se stvari promene i budu još bolje. Jedino čemu treba da se posvetimo je vredan rad, unapređivanje, širenje znanja i veština i da ne odustajemo lako. Muškarci i žene će postati jednaki u sportu onda kada prvo čujemo pitanje koje je novinarka postavila, a onda prokomentarišemo haljinu koju nosi. Verujem da je taj dan blizu”, poručuje Radivojević.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.