Vesti
03. 04. 2024.
VJT: Tužilaštvo u Novom Sadu odlučivaće o prijavi protiv Gruhonjića i Ane Lalić
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu ustupilo je na nadležnost i dalje postupanje Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu krivičnu prijavu stranke Zavetnici, podnetu 1. aprila 2024. godine protiv profesora Dinka Gruhonjića i novinarke Ane Lalić Hegediš zbog navodnog krivičnog dela „izazivanje nacionalne, rasne i vrske mržnje i netrpeljivosti“.
„Ovakva odluka je doneta imajući u vidu da je u oba slučaja prijavljeno krivično delo izvršeno u inostranstvu, u Dubrovniku, u Republici Hrvatskoj, na festivalu ‘Rebedu’, te da je Zakonikom o krivičnom postupku propisano da kada je krivično delo izvršeno van teritorije Republike Srbije, nadležan je sud na čijem području osumnjičeni imaju prebivalište“, saopštilo je VJT.
Komentari (1)
ostavi komentar04.04.
2024.
напади и претње новинарима у Војводини
Суочавамо се ових дана на медијима разних видова са нападима и претњама новинарима у Војводини и њиховим одбранама. Вероватно, незадовољни њиховим професионалним радом, на друштвеним мрежама оглашавају се они који нису професионални новинари и тако долазимо до питања: има ли у Новом Саду, Војводини, па и Србији професионалног суочавања новинара и критичког става?
OdgovoriОва ситуација неумитно нас враћа на године пред Први светски рат када су у ондашњој Аустро-Угарској владали сасвим други односи и када су се за очување српске народносне свести, мисли, нације, историје залагали бројни новинари и не само они, на страницама тадашње периодике. Тадашња периодика штампана је искључиво ћириличним писмом, што указује да су се власници листова и часописа, као и њихови уредници, борили за очување онога што је било, а и данас је једно од кључних идентитета српског народа.
Тада је у Новом Саду излазило чак три српска дневна листа: „Застава“, коју је покренуо Светозар Милетић у Пешти 1866. године, затим „Браник““ (1884-1914) и „Српство“ (1910-1914). За ондашње бројно стање становништва ово је заиста, са данашњег становишта, невероваран податак. Уз то у Новом Саду (Ујвидеку), тих година пред први светски рат излазили су и српски часописи „Летопис Матице српске“, „Нови српски век“, „Трговачка омладина“, „Финансијски гласник“, „Добротвор“, „Школски гласник“, „Жена“, хумористичко-сатирични часопис „Врач погађач“...
Релативно добро познавајући уредничка опредељења ових листова и часописа сигурно је једно, да би се развила велика полемика поводом сваког случаја, па чак и ових данашњих. То би без сумње умањило број напада и прењи преко ових данашњих друштвених мрежа, али те бројности нема, а интернет и друштвене мрже су идеалне за експонирање свих и сваког.
У Војводини тада је скоро сваки већи град имао своје српско гласило. Сомбор, Панчево, Вршац, Велика Кикинда, Сентомаш (Србобран), Митровица, Земун, Сремски Карловци... и сви су они имали критички став према нарушавању српског јединства, очувања народног имена, вере, језика и писма.