Vesti

16. 01. 2024.

Autor: S. Jotić Izvor: Jedinstvo

Radi Komazec u Njujorku dodeljena prestižna nagrada „Tesla Spirit Award 2024“ Tesline naučne fondacije

U hotelu Njujorker u Njujorku održana je međunarodna konferencija „Tesla Spirit Conference and Award 2024“ u organizaciji Tesline naučne fondacije (TNF) Amerike i Srbije na kojoj su učestvovali ugledni naučnici, privrednici, književnici i umetnici iz celog sveta.

Otvarajući konferenciju predsednik i osnivač Tesline naučne fondacije Nikola Lončar, podsetio je na rad Fondacije, ističući da su do sada postavili 32 Tesline biste širom sveta, ali da su najponosniji na bistu postavljenu na Tehničkom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, hotelu Njujorker gde je Tesla živeo od 1933. -1943. godine, na Frenklin Institutu u Americi i u Srpskoj kulturnoj baštini u Rokfelerovom parku u Klivlendu.

Potom je Rada Komazec, novinarka i direktorica „Panorama“ –Jedinstvo, predsedniku TNF Nikoli Lončaru uručila reljef Nikole Tesle na mapi Kosova i Metohije, rad poznatog vajara Svetomira Arsića Basare, koji je za tu priliku donela iz Srbije.

Za dostojanstvenu i originalnu promociju lika i dela Nikole Tesle Radi Komazec, novinarki i direktorici Jedinstvo-Panorama na konferenciji je uručena prestižna nagrada „Tesla spirit award 2024“ i velika srebrna ogrlica - krst sa renesansnim lancem.

I ovoga puta predavanje praćeno filmom Rade Komazec na temu „Teslin narod“ izazvalo je interesovanje i Srba i Amerikanaca, učesnika i posetilaca konferencije o Nikoli Tesli.

Reči o istoriji Teslinog naroda prepune emocija, poetike i metafora od Like i dalmatinskog krša do Kosova i Metohije, pratile su realne slike o istoriji i životu srpskog naroda.

Pored emotivnog izlaganja, Rada Komazec je u ličkoj narodnoj nošnji posetila sobu 3327 u hotelu Njujorker u kojoj je živeo i upokojio se Nikola Tesla. Pitali smo Radu o izlaganju i prestižnoj nagradi.

„Srećna sam jer znam da je srećna Teslina duša zato što sam baš ja iz njegovog zavičaja ovde u narodnoj nošnji njegove majke Đuke i sestara. Izbegavam da slušam polemike koje je vere i nacije Nikola Tesla. Veliki je greh raspravljati o tome i oduzimati upokojenoj osobi veru. Od kada znam za sebe znam, volim i ponosim se sa Teslom. Presrećna sam zbog već treće nagrade za promociju lika i dela Nikole Tesle. Zahvalna sam Teslinoj naučnoj fondaciji i gospodinu Nikoli Lončaru, pre svega, za sve što čini za promociju lika i dela Nikole Tesle  u svetskim razmerama, a onda svakako i na tome što prepoznaju moje zalaganje na tom polju – rekla je Rada Komazec.

Konferencija posvećena Nikoli Tesli organizovana je na najvišem nivou, a u holu hotela Njujorker upriličena je izložba slika naših poznatih umetnika.

Prezentaciju Rade Komazec o Teslinom narodu prenosimo u celosti, a pratila je video projekcija.

„Pre više od 2.000 godina upalilo se jedno svetlo. To svetlo je svetlilo i sve se više širilo dok nije upalilo Judeju i Galileju, a onda prešlo na istok sve do Indije i Kašmira, te na zapad preko Male Azije i Grčke, preko Balkana, do Rima i Španije, obasjalo celu Evropu, pa se proširilo na čitav svet.

„Neka bude svetlost“, reče Bog i svetlost bi. Svetlost omogućava život, susrete, spoznaju, pristup stvarnosti, istini, slobodi i napredku. Svaka svetlost je izraz dobra. Bog je stvorio svetlost i svet kao prostor dobra i ljubavi. Kada dan okrača, a noć se nametne kao gospodarica vremena, obavlja se veliki boj između sila svetla i sila mraka u kojem će svetlo izaći kao pobednik. Onda je Bog dalje širio svetlo preko odabranog naroda, odredivši da jedne julske noći sevnu munje, a u kući božijeg izaslanika paroha Milutina, sveštenika Srpske pravoslavne crkve, rodi se dete, koje će svojim umom i znanjem, kao dar od Boga, širiti dalje svetlost i ljubav po svetu. Rodio se Nikola Tesla, Srbin iz Like, u junačkom, pravičnom, mučeničkom, proganjanom krajiškom narodu na teritoriji ondašnjeg Austrijskog carstva. Iz kolevke je izišao zadojen pravoslavnom verom i nošen božijom iskrom svetlosti.

Narod iz kojeg je ponikao Nikola Tesla britkog je uma, vedrog duha sa živom i bogatom maštovitošću, a dela koje čini inspirisani su pobudama moralne i duhovne vrednosti, dok je materijalno u drugom planu. Ideali Teslinog naroda su čast, pravda, sloboda i Kosovski zavet. Ne veruju da ima prepreka koju ne može savladati, a srčanost kojom brane svoje ideale i vizije su snažne i prepoznatljive. Čast i ponos Teslinog naroda je smisao života, zbog toga se umire i rađa, zato je odabrani srpski sin sa iskrom božanske vizije širio energiju svetlosti, mira i ljubavi.

U svojoj glavi ostao je uvek veran svom krajiškom, prečanskom ali i svekolikom srpskom rodu. Teslin narod je čvrst kao kamen, velikodušan, trpljiv, blagorodan i plemenit kao kosovska zemlja, bistar kao gorski potoci, ponosit kao sokolovi iznad Tare, razdragan kao šumadijski proplanci, prkosan kao planinski venci, hrabar kao preci mu hajduci i uskoci koji su čuvali Evropu od stalnih nasrtaja Osmanlija i, nažalost, obeleženi biblijskim stradanjem.

Onaj koji se vekovima bori za krst časni i slobodu zlatnu – to je Teslin narod. Onaj koji ispoveda pravoslavnu veru u okviru nacionalne osmovekovne pravoslavne crkve i govori srpskim jezikom – to je iskonski Teslin narod.

Najraniji pomen Teslinog srpskog naroda pronalazimo kod antičkih pisaca 50. godina nove ere. Preci Teslinog naroda bili su ekonomski i kulturno superiorni, a živeli su od Jonskog do Jadranskog mora na raskrsnici puteva istoka i zapada. Ako pođemo od Smiljana i kršne Like, duhovna i kulturna svedočanstva Teslinog naroda, oaze u gorštačkom kamenjaru manastira Krupe i Krke iz 14. Veka, preko kamenite Hercegovine, Tvrdoša, Moštanice podno Kozare, Fruškogorskih manastira, Mališeva i Ravanice, dolazimo u središte svete zemlje Teslinog naroda u kojoj se ugnezdila Sveta Gračanica, Pećka patrijaršija, Dečani i Bogorodica Ljeviška.

Velelepne zadužbine iz srednjeg veka sa velikom stilskom raznovrsnošću i lepotom, živopisa u kojima su krunisani i sahranjivani srpski vladari, pustošene su paljene, pljačkane, ali odolevaju nasilju i zubu vremena. Kao bisere naređane srednjovekovne manstire gradio je narod koji je rodio planetarnog sina, sina svetlosti, energije, mira protiv mraka. Na crnogorskim vrletima u kršu svetli kao beli labud uklesan u stenu večni dom Vasilija Ostroškog. I tu obitava Teslin narod.

Evorpska civilizacija, pismenost i kultura razvijala se na dvorima vladara Teslinog naroda sve do prodora Osmanlija i Kosovske bitke 1389.godine. Kolevka crkve, države i identiteta Teslinog naroda je tamo gde se sudaraju svetske i nebeske sile, gde teče Sitnica, Lab i Beli Drim, gde streme ka nebu vrhovi Šar-planine, gde je car poginuo za Carstvo nebesko, tamo gde skakuće kos po crkvenom Metohu, gde je srpsko plemstvo telima pokostilo kosovsku zemlju, na jedinom mestu na svetu gde raste crveni božur, na Kosovu polju, na Gazimestanu.

Teslin narod je čuvar hrišćanstva, univerzalnih vrednosti kulture, narod koji ima iskonsko osećanje za pravdu jer je nosi u genima. Jedan od retkih naroda na svetu koji su, za razliku od mnogih koji ratuju za zemaljsko carstvo, spremni na žrtve za Carstvo nebesko. U čast hrabre srpske vojske u borbi za spas Evrope od prodora Islama 1389. godine na Kosovo zvonila su zvona na Bogorodičinoj crkvi u Parizu. Juna 1917. godine u Engleskoj se obeležavao Kosovski dan kao sećanje na Kosovsku bitku i hrabrost srpske vojske u Prvom svetskom ratu.

Zadivljen hrabrošću srpskog naroda i srpskom istorijom, predsednik SAD-a Vudro Vilson, naložio je da se 28. jula 1918. godine u čast Srbije, srpskog naroda, na Beloj kući, na zgradama javnih ustanova i na crkvama svih veroispovesti u SAD-u istakne srpska zastava.

Moralno i pobedonosno pulsiranje Kosovske bitke i hrabrost Srba u Prvom svetskom ratu obeleženo je tako 28. jula 1918. godine u SAD-u kao veliki srpski praznik, dan Kosova, a tim povodom u Njujorku u hotelu „Valdorf Astorija“ okupilo se 3.000 elitnih zvanica.

Gde god se troje i poje Svetom Savi, gde se gaji ljubav i tradicija proistekla iz kosovskog zaveta, predanja i sećanja na svetorodnu dinastiju Nemanjića i praznovanje krsne slave – tu je Teslin narod. Ta tradicija se u evropskim razmerama uklapala u zbir opštih vrednosti uokvirenih hrišćanskom civilizacijom.

Vreme govori a ljudi pamte. Tamo gde su prela i posela, tajne, mistike i legende, najlepše ispevane narodne epske i lirske pesme, kojima se divio Gete i nazvao ih biserima u evropskoj književnoj riznici, Teslin je narod.

Teslin narod je viteški, gostoprimljiv, druželjubiv, pravdoljubiv, slobodarski, spreman da pomogne, a bajkovite prirodne lepote ogledaju se na svakom komadiću zemlje Teslinog naroda. Od svetinja ugnezdenih u prirodnom okruženju šuma i zelenila, očaravajućeg izgleda i ikonopisom koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, do bistrih ponornica brze Drine, Ovčarsko-kablarske klisure, kanjona i dubokih uvala, preko Save, Dunava i Morave do Pećke i Prizrenske Bistrice.

Na teritoriji Tesline matične države Srbije je Vinča, najveće i najznačajnije neolitsko naselje, odnosno grad u Evropi i prvo veliko mesto koje je bilo sedište prve urbane evropske civilizacije pre 9.000 godina. Teslin narod razasut je svuda po svetu. Ali, lako ga je prepoznati na svim kontinentima i meridijanima. Kada mu se ozari lice i zaiskri suza u oku na pomen Kosova, a Hristovo raspeće sija na grudima – to je Teslin narod.

Čim god se bavio u ovozemaljskom životu, posle smrti duša je živa i u radosnijem i blaženijem stanju odlazi u drugi svet. Svesna i prepoznaje svet oko sebe, nakon smrti pridružuje se svojim upokojenim rođacima i odlazi kod Gospoda.

Teslina duša se pridružila svojim napaćenim rođacima, svom srpskom rodu.

Zahvalni smo Bogu što je odabrao srpskog sina poklonivši mu toliko talenta i dara da obasja svet i da ga ceo svet pominje po dobrim delima. Čovek van vremena i poređenja.

Jedan od najoriginalnijih mislilaca u istoriji čovečanstva, preteča na mnogim poljima tehničke civilizacije, blistavi um koji je vlastiti vizionarski istraživački rad usmerio na dobrobit ljudskog roda.

Teslini pronalasci namenjeni su miru i opštem blagostanju svih ljudi na planeti. Tesla je svetski naučnik, ali samo su Srbi Teslin narod.

O Teslinom narodu završiću delom telegrama bivšeg predsednika SAD-a Vudra Vilsona upućenom tadašnjem predsedniku Kraljevine Srbije, Nikoli Pašiću 28. jula 1918. godine, dok je još uvek trajao Prvi svetski rat.

„Iako je vaša zemlja opustošena i vaši domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio slomljen. Brutalna sila nije uticala na vašu snažnu odluku da žrtvuju sve za slobodu i nezavisnost. Siguran sam da se pravda za Srbiju nalazi na samom vrhu svih poimanja pravde u mislima svakog mislećeg i patriotski orijentisanog čoveka u Sjedinjenim Američkim Državama“.

Izlaganje Rade Komazec, pozdravljeno je velikim aplauzom prisutnih.