Vesti
14. 12. 2023.
Danilo Kocić, publicista: Borislav Zdravković – Trenuci lirike (život i misao)
Nedavno je izašla nova knjiga Danila Kocića, novinara i pisca, član UNS, posvećena najvećem leskovačkom pesniku Borislavu Bori Zdravkoviću.
Knjiga se zove: Borislav Zdravković: Trenuci lirike – život i misao (Leskovac 2023). Povod za pisanje je deset godina od smrti Borislava Bore Zdravkovića, profesora, novinara i urednika čuvenog leskovačkog časopisa Naše stvaranje.
Ovo je priča posvećena Borislavu Zdravkoviću napisana kao deo poglavlja Umesto zaključka.
UMESTO ZAKLjUČKA
U zabrđanskom okviru siromašnih mladalačkih i studentskih dana naslušao sam se i mudrih reči običnih, polupismenih seljaka, ali i, verujte, prelepih priča mojih vršnjaka. Kada smo dolazili, a dolazili smo stalno leti, okupljali se ispred zadružnog doma, sedeli na klupe, ili negde drugde, i slušali…slušali…slušali…Onda smo i sami pričali…pričali…pričali…[1]
Neka od tih dešavanja, zgodnih priča, pribeležio sam. Tu su, pa neka se same pokažu, makar u odlomcima, u slomnjenom, zatamnjenom ogledalu.
Razboleo se neki seljak, imao je dosta imovine, ali su muke bile toliko velika da je prozborio: ,,Ova buka, ova muzika… kad će to jednom prestati…!“
Drugi bi seljak kazao:
– Čuo sam da se bolovi ni u šta ne računaju!
Treći mudruje:
– Dok nema hajduka u šumi, nema ni slobode!
Taj seljak, koji je često govorio o susedima -seljacima, gotovo svima delovao je priprosto, dopriča:
– Davno sam čuo, pa sada zborim. Ako hajduk treba da natoči čuturicu vode, nikada ne sme da prekine mlaz vode, jer su gonioci negde blizu!
Tada moj školski drug Petar, kao da se osmeli – a studirao je filosofiju, pa su ga i zvali ,,filozof” – prozbori, gotovo nečujno, ali dovoljno filozofski:
– Život čine zapleti između sna i jave, između čudnog i čudesnog!
Pogledasmo ga, a on se ohrabri, pa doda:
– Ništa nije neminovnije od nemogućeg. Trebalo bi uvek predvideti – nepredviđeno!
Opet će onaj što je govorio drugi:
– Život je kao plovidba na otvorenom moru!
Neki se nasmejaše, nisu ga razumeli, on doda:
– Bio sam u mornarici, znam ćudi prostranstava!
Tada zapisah kratku priču koju te večeri čuh:
Kasna jesen, hladna, dosadna kiša pada danima. Navratio prijatelj kod komšije. Moli da prebace volujskim kolima njegovog bolesnog oca do grada, pet je kilometara, a ovaj mu odgovori:
– Dobro je, dobro je što je tvoj otac bolan, ali ne znam ko će volove da tera!
Kada doznao za tu priču, orobio je „podmukli strah” i pitanje: šta će biti ako se razbolim!?
U promišljanju, probudi me pohabani glas najstarijeg među nama:
– Svi smo mi, druškani, u tesnacu života! Mi smo, dakle istorija. Ha…hm..h..!
Kao da je upravo ta izgovorena misao nateralo jednog od studenata istorije da se javi. Bio je iz skromne, siromašne porodice – otac mu nestao za vreme rata – voleo je istoriju i bio je njome oduševljen. Hteo je, kaže, da promeni njen tok.
– Svet istorije, to je svet tajni, to je svet nečijeg detinjstva, koji nam se polako vraća!
Zavlada kamerna atmosfera:
– Istorija je način istraživanja prošlosti, ma kakva ona bila, lepa ili surova. Ne mogu svi da razumeju njen hod kroz vreme!
O svom ocu, kojeg ne pamti, i kojem se ni grob ne zna, govorio je s tugom, koja se odslikavala u njegovim očima.
– Znam ga samo sa jedne blede, stare fotografije. Oči su otkrivale prazninu. Moje detinjstvo, prirodno, obeleženo je njegovim nestankom! Otac je bio mlad, tek sam se rodio kada je krenuo u rat, u to veliko (ne)vreme!
Jedom mi kaza, zapisah: „Osećam se kao da sam pas bez zavičaja!“
Dopriča: „U svim tajnama o mome ocu mnogo je tuge!“
Pribeležio sam na margini mog rukopisa: Tema je mnogo složenija, tajna je velika!
Uz hladno pivo, komšija, student književnosti, koji se do tog trenutka nije čuo, prozbori:
– Drugari, čujte! Pozivanje na ugasle uspomene i varljiva sećanja dovodi pod sumnju našu sadašnjost!
Neko se nakašlja, a on, koga te večeri prozvače ,,piscem”, dopriča:
– Magla i dim prekrivaju sećanje, sve tone u prazninu koja je konačna!
I zaključi, citirajući Dostojevskog: „Žena je žena pa ma bila i kaluđerica!“
Zbunih se, i drugima se to desi. Nisu razumeli, a hteli su da shvate tu poruku „(ne)doba“.
– Avaj, ograničeni ljudski stvore, ošinuh sebe!
Onaj seljak, koji je prvi zapodenuo govor, pre nego što nas napusti, nastavi priču:
– Ko pravo svoje zapušti, nek sebe krivi ako ga izgubi!
– Setih se, prozboru ,,sudija”, kako smo davno prozva li bucmastog drugara, koji je studirao pravo, a čija je kuća pored mlina, kraj reke.
– Zar to nije iz jednog zakona Crne Gore? Sećam se: ,,Zakon je za svakog zakon, ma kako opor bio”, ,,Zao običaj, nikad tvrd, nikad zakonit.”, ,,Ko samo reči zakonski znade, taj još zakona ne zna, dok mu ne shvati razum i smisao”, ,,Tvoje sveto, a i moje sveto; čuvaj svoje, i moje ne diraj.”, ,,Što jednom po zakonu stečeš, tvrdo ti je baš i kad bi se zakon izmenio.”
Tada se oglasi i drugi student prava:
– Pravda bi, kako kaže jedan francuski pisac, morala da bude čista savest!
Na margini sveske sam zapisao:
– Bila je to sjajna priredba – bez ulaznice!
Istoričar nam se kroz smešak obrati:
– Momci, srpski knez Mihailo Obrenović bio je spreman da se zbog svoje ljubavi prema Katarini Konstatinović odrekne kneževanja jer je smatrao da ,,lična sreća vredi bar koliko jedan presto.”
Neko iz velikog društva poče da negoduje, on nastavi:
– Znate, svoju ljubav nije uspeo da ostvari jer je 1868. na njega, u Košutnjaku, izvršen atentat. Da li samo iz političkih razloga ili što su se mnogi iz njegove okoline protivili ženidbi sa kćerkom nadarene prve srpske spisateljice, lepe Anke Konstatinović Obreno vić, inače kneževe bliske rođake!
Svi pogledasmo istoričara, on dopriča, kao da otkriva veliku tajnu, da Mihailo nije bio neki izuzetak. Ispijajući poslednje kapi piva, zaključi: „I vojvoda od Vizentala se odrekao britanskog prestola ,,samo zbog ljubavi” prema mis Simson sa kojom je dugo i srećno živeo, daleko od svake vrste protokola i zaštite!
Kompletna knjiga - ovde:
Borislav Zdravković – Trenuci lirike, decembar 2023
O AUTORU KNjIGE
Danilo Kocić (4. septembra 1949. selo Dadincu, Vlasotince), diplomirani pravnik i profesor. Kao stipendista Kosova i Metohije bio je profesor srpskog jezika i Ustava SFRJ u Gimnaziji „Braća Ribar“ (Istok, Kosovo i Metohija) i Gimnaziji ,,Stevan Jakovljević’’ (Vlasotince).
Kocić je bio novinar i urednik u prištinskom dnevnom listu Jedinstvo 1977/1978. godine, a zatim je tri decenije radio kao novinar – dopisnik Politike iz Leskovca i juga Srbije. Jedan je od osnivača (bio je i predsednik) Udruženja pisaca Leskovca i stalni saradnik glasila Pomak. Član je Udruženja novinara Srbije i Udruženja književnika u domovini rasejanju.
KNjIŽEVNI RAD: ROMANI: Izabrani život (Leskovac 1997), Izabrana tišina (Leskovac 2000), Izabrani dani (Leskovac 2012), Izmaglice – trilogija (Leskovac 2016); ZBIRKE PESAMA, PRIČA I AFORIZAMA: Čudna lađa, pesme (Leskovac 1987), Dnevnik na raspustu, pesme (Leskovac 2002), Govor kamena, pesme (Leskovac 2004), Pesma ženi, pesme (Vlasotince 2007), Nevreme – priče iz zavičaja (Leskovac 2016), Autobiografija – vreme senki, I deo (Leskovac 2016), Afo(k)rizmi i druge (ne)zgode, (Leskovac 2017), Aforizmi sa tužne pruge, I (Leskovac 2018); Aforizmi sa tužne pruge II (Leskovac 2018); STUDIJE I PUBLIKACIJE: Leskovački pisci – tragovi i traganja, I-II (Leskovac 2015, 2016), Leskovački pesnici – panorama leskovačkog pesništva 1944 – 2014 (Leskovac 2015), Izabrani spisi – slikanje memorije (romani, priče, pesme, Leskovac 2016), Humor u delima pisaca leskovačkog kraja (Leskovac 2016), Govor Leskovca i juga Srbije (Leskovac 2016), Prof. dr Dušan Janjić: život i misao – hrestomatija i komentari (Leskovac 2017), Prof. dr Tihomir Petrović, život i misao – hrestomatija i komentari (Leskovac 2017), Prof. dr Dragomir Radovanović: život i misao – hrestomatija i komentari (Leskovac 2017), Dr Dobrivoje Bošković: život i misao – hrestomatija i komentari (Leskovac 2017), Govor Leskovca i juga Srbije među dijalektima srpskog jezika (Leskovac 2021), Leskovački pisci i njihovo doba, drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje na više od 1.100 strana velikog formata (Leskovac 2021), Dr Dobrivoje Bošković: život i misao – hrestomatija i komentari (drugo izdanje, Leskovac 2022), Dragan Radović: život i misao – hrestomatija i komentari (Leskovac 2022).
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.