Vesti
13. 11. 2023.
Američka profesorka novinarstva: Etika jasna kada je u pitanju izveštavanje o masovnim ubistvima
Elizabet Skjuz, profesorka novinarstva i medijskih studija Univerziteta u Koloradu jasno definiše etičke smernice u medijskom pristupu izveštavanja o masovnim zločinima, pozivajući na odgovorno novinarstvo i temeljno promišljanje u pristupu informisanja javnosti.
Način na koji mediji izveštavaju o nasilju, posebno masovnim ubistvima, postao je predmet rasprava i etičkih pitanja. Elizabet Skjuz vanredna profesorka novinarstva i medijskih studija sa Univerziteta u Koloradu, ističe važnost poštovanja etičkih smernica prilikom izveštavanja o ovakvim događajima.
„Na svakoj redakciji i na svakom novinaru je da samo odluče o etičkim granicama, ali postoje stvari za koje znamo da će povrediti žrtve u smislu izveštavanja. Ako je to na usluzi javnosti i njenom pravu da zna i potrebi javnosti da zna, možete da osećate da morate da izveštavate o nečemu ali postoje stvari koje ne služe javnosti i njenom pravu da zna ili da treba da zna“, kazala je u intervjuu za Radio Goraždevac Elizabet Skjuz.
Skjuz naglašava da dok javnost ima pravo i potrebu da zna o ovim tragedijama, postoje granice koje bi trebalo poštovati. Odnos prema detaljima o napadaču, posebno prikazivanje njegovog lica na naslovnim stranicama, može dodatno povrediti žrtve i ne doprinosi razumevanju događaja. Fokusiranje na motive napadača, kako kaže, često nije od pomoći i može dodatno traumatizovati javnost.
„Javnost zaista ne treba da gleda lice napadača na naslovnoj strani sve vreme. Verovatno ne treba uopšte da vidi lice napadača, jer to ne pomaže da se objasne stvari i kada se vidi napadač, to dodatno pojačava ličnu bol koju žrtva može da oseća tako da takve stvari kao što su navođenje imena napadača, pokušaj da se objasni motiv napadača što obično nikako ne može da se razume, osim ako neki psiholog ili nešto zaista počne da razotkriva šta je možda napadač napisao, tako da svo to fokusiranje na izveštavanje o napadaču uopšteno govoreći nije od pomoći za žrtve i zaista ne informiše javnost nešto više u suštini tako da nema potrebe da se to radi“, rekla je Elizabet Skjuz.
| Elizabet Skjuz (Elizabeth A. Skewes) je vanredni profesor novinarstva i medijskih studija Univerziteta u Koloradu. Njeno istraživanje se fokusira na sociologiju medija i novinske prakse, ulogu medija u izbornoj politici i politiku u popularnoj kulturi. Takođe radi na novom istraživanju koje uključuje medijsko izveštavanje o masovnim tragedijama i žrtvama tih događaja. Autorka je knjige “Kontrola poruka: Kako se prave vesti na tragu predsedničke kampanje” i autor i koautor poglavlja u knjigama i članaka u časopisima o novinarskim normama, vrednostima i praksi. Ona je bivša reporterka dnevnih novina u Zapadnoj Virdžiniji i Floridi, a radila je kao slobodna reporterka za novine u Njujorku i Koloradu. Takođe je radila kao urednica za alumni časopise. Diplomirala je političke nauke na UCLA, magistrirala novinarstvo u državi Ohajo i doktorirala masovne komunikacije na Univerzitetu Sirakuza. |
Profesorka Skjuz ističe da novinari često osećaju pritisak da budu prvi s informacijama, posebno u eri društvenih medija, ali naglašava važnost tačnosti informacija i pažljivog, odgovornog izveštavanja. Treba se fokusirati na rešenja, a ne na senzacionalističko izveštavanje.
„Mislim da su neki od glavnih izazova da novinari osećaju potrebu da budu zaista prvi koji će imati informaciju i u nekim primerima to je apsolutno potreba. U nekim slučajevima je to novinarski ponos i možda to trebamo da stavimo po strani. Takođe u vezi sa tim postoji i izazov od strane društvenih medija. Društveni mediji mogu da dobiju informaciju tako brzo kao što neko može da izvadi telefon iz džepa i da otkuca nešto na Tviteru, X – kako mu je sada ime. Mislim da postoji način u kojem novinarstvo, kada kažem to, mislim na ljude koji su obučeni i ljude koji pokušavaju da urade svoj posao dobro, moraju to da stave po strani jer biti tačan, biti temeljan je mnogo važnije nego biti prvi kada se radi o izveštavanju o traumama“, kazala je Skjuz.
Elizabet Skjuz je takođe istakla politički uticaj na izveštavanje o pucnjavama i zločinima, posebno u SAD-u. Prikazala je kako politička podeljenost može ometati diskusije o sistemskim problemima koji dovode do ovakvih događaja. Istovremeno, političari bi trebalo biti smireni i da podržavaju javnost u tim trenucima, umesto da stavljaju naglasak na napadače.
„Mislim da u Sjedinjenim Američkim Državama, politika utiče mnogo na to kako razgovaramo o kontroli oružja o zakonima o oružju jer to je vruće političko pitanje i takođe je komplikovano zbog činjenice da grupe kao što je Nacionalno streljačko udruženje imaju mnogo fondova sa kojima lobiraju i tako pomažu da se podrže kandidati koji se kandiduju za funkciju, što znači da takvi kandidati veoma nerado čine bilo šta da izmene zakon o oružju u Sjedinjenim Američkim Državama. Vrhovni sud je postao više ispolitizovan i da se nadovežem na ranije pitanje da je dosta toga povezano sa društvenim medijima koji utiču da ljude više razdvajaju nego što ih spajaju“, rekla je Elizabet Skjuz.
Govoreći o govoru mržnje, profesorka je naglasila da novinske organizacije ne bi trebalo davati prostor osobama koje šire takav toksični sadržaj.
„Nemojte ih pozivati u svoje programe, nemojte im davati prostora. Oni mogu biti u društvenim medijima, mogu pisati kolumne, ali novinske organizacije ne moraju da objavljuju ono što oni govore, ne moraju da pišu o njima, novinske organizacije možda treba da pišu da oni uzrokuju probleme i da su oni toksični ljudi koji prave štetu diskusiji u javnosti umesto da je poboljšaju. Nemojte im davati prostor“, dodala je Skjuz.
U vezi s etničkom pozadinom žrtava ili počinilaca, istaknuto je da svaka žrtva zaslužuje istu pažnju i poštovanje, bez obzira na njihovu etničku pripadnost.
„Mislim da neće sve žrtve hteti da govore ali mislim da je važno da se da prostor, vreme, štagod, bilo kojoj žrtvi koja želi da ispriča priču o svom iskustvu ili o njihovoj voljenoj osobi. Na kraju, mi smo svi članovi jedne iste zajednice, zajednice koja je bila traumatizovana i koju čine različite etničke pripadnosti i favorizovanje jedne etničke grupe u odnosu na drugu počinje da ih razlikuje na način koji nije od pomoći. Tako da se nadam da bi novinari trebalo da imaju na umu da svako ko je žrtva masovne pucnjave ili bilo koje druge traume bez obzira ko su i da li je njihova etnička pripadnost ista kao vaša ili ne, zaslužuju istu vrstu pažnje kao i svako drugi“, kazala je Elizabet Skjuz.
Skjuz je zaključila preporukama novinarima da se fokusiraju na žrtve, poštuju njihovu kontrolu nad pričom, istraže sistemske probleme, izbegavaju senzacionalizam i podržavaju rešenja.
„Kada novinari žele da razgovaraju sa žrtvama zaista treba da obezbede da žrtve imaju kontrolu nad narativom. Neko ko je žrtva je zapravo traumatizovan i u bolu i ako je ona voljna da podeli taj bol sa vama i podeli svoje srce i svoju priču sa vama, onda im dugujete da im dozvolite da ispričaju priču na način na koji za njih ta priča ima smisla. Dopuštanjem da žrtve imaju dosta kontrole nad pričom i način kako se ona ispriča je važno a takođe i razumevanje ljudi koji su pod traumom imaju drugačije moždane procese i memoriju u vreme traume i oni moraju imati slobodu da ispričaju radije ono čega se sećaju jer ne radite policijsko ispitivanje, ne morate da znate šta se desilo tada, šta je rekao napadač. Samo ih pitajte čega se sećaju i šta su osećali u tom trenutku, šta su mogli da čuju, da li su i drugim čulima nešto osetili kao što su miris, dodir. Sve to može voditi ka dobrom intervjuu za novinara jer informacije koje dobijate su na taj način istinitije sećanje ali dobro i za žrtvu jer ne pokušavate da ih naterate da dobijete informacije o žrtvinom sećanju jer je njihov um blokiran jer pokušava da ih zaštiti od nečega i kao novinar ne trebate da ih pritiskate u zone u kojima se ne osećaju udobno“, zaključuje Elizabet Skjuz.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.