Vesti
23. 09. 2020.
Odloženo ročište za pretnje Veranu Matiću odsecanjem glave iz 2016. godine
Više od četiri godine traje postupak za pretnje smrću Veranu Matiću, predsedniku Komisije za istraživanje ubistava novinara, za koje je okrivljen izvesni Momir Vještica iz Novog Sada. Matić je juče prvi put pozvan na glavni pretres u tom postupku i prvi put je, od podnošenja krivične prijave početkom 2016. godine, saznao da tužilaštvo i sud nešto rade u tom predmetu.
Uoči jučerašnjeg ročišta Matić je napisao: „Imam osećaj da treba da budem srećan što je (…) sistem radio i što je došlo do početka sudskog epiloga.“
„Osećaj sreće“ je kratko trajao jer je jučerašnje suđenje otkazano zbog nedolaska advokata okrivljenog Vještice. Sudija je advokata, koji je iznenada odlučio da ode na odmor iako je uredno primio poziv na suđenje, kaznio novčano sa 25.000 dinara. Okrivljeni Vještica iskoristio je priliku za vređanje i viku u sudnici.
Inače, ovo nije usamljen slučaj odugovlačenja sudskih procesa zbog nedolaska advokata okrivljenih. Naprotiv, to je uobičajena taktika. Na primer, na suđenju Dragoljubu Simonoviću za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, Simonovićevi advokati su zbog nedolaska na suđenje kažnjeni sa po 80.000 dinara.
Pretnja smrću – mada se, da budemo precizni, sudi za krivično delo ugrožavanja sigurnosti – izrečena je početkom 2016. godine u komentarima na vest na sajtu B92 čiji je glavni i odgovorni urednik u tom trenutku bio Veran Matić, inače zaštitno lice opozicionih i nezavisnih novinara od devedesetih godina, i glasi:
„Verane Matiću jezuito. Koju ti vatikansku propagandu prosipaš?! Konkluzio: ko ne stane pod krvave haljine gej enklave Vatikana (čitaj: NAT0) toga će Rusi okupirati. Moramo Veranu glavu nasred terazija i staviti mu jabuku u usta kao …… za primer drugima!“
Desničarsko „povlačenje obarača“
U pitanju je splet kvalifikacija koje uobičajeno koriste desničarske organizacije kad žele da „povuku obarač“ protiv nekog neistomišljenika. Koriste se termini gej, NATO, Vatikan, a zanimljivo je da se preti ritualnim odsecanjem glave po ugledu na islamističke terorističke grupe. Terazije su uobičajeni toponim za stratište. Zanimljivo je da je vrlo sličnu pretnju „sa odsecanjem glave“ Veran Matić dobio i nekoliko meseci ranije, u avgustu 2015: „Moramo Veranu glavu… nasred Terazija“ i da je izvesni Nemanja Ristić za nju osuđen na meru obaveznog lečenja.
Sporost tužilaštva i/ili suda u svim ovakvim slučajevima pretnji novinarima šalje poruku o nekažnjivosti napada na novinare, a pretnje, atmosfera linča i opšta nesigurnost postali su upravo zbog toga uobičajeno „radno okruženje“ za medije koji su prepoznati kao opozicioni ili kritički. Samo u ovoj godini do sada su u NUNS-ovoj bazi registrovana 72 napada na novinare, a najviše je pritisaka i verbalnih pretnji.
„Neverovatno je da ovako dugo traje jedan slučaj u kome su svi akteri identifikovani u nekoliko meseci po počinjenom delu. Biće zanimljivo pogledati šta je u proteklom vremenu radilo tužilaštvo, a šta sud. Ovo je prvi put da sam prisustvovao glavnom pretresu i upoznat da je bilo nekih aktivnosti i da je angažovan i veštak koji tek treba da se izjasni. Svakako je zabrinjavajuća takva sporost kad je reč o svakodnevnim pretnjama, jer ovo su svakodnevne pretnje koje dobijaju novinari u Srbiji. Kad imate uobičajenu nekažnjivost za ovakve slučajeve, naravno da se pojedinci odlučuju za govor mržnje i govor pretnji računajući da neće imati sankcije. To je nedopustivo“, rekao je za Cenzolovku Veran Matić nakon odloženog pretresa.
Selektivna efikasnost pravosuđa
Matić kaže da je od mnogobrojnih pretnji koje je dobijao, a u jednom periodu mu je zbog ugrožavanja života bila dodeljena i 24-časovna policijska zaštita, svega dvadesetak procesuirano, od čega najviše za četiri postoje pravosnažne presude. U najvećem broju slučajeva počinilac nije čak ni identifikovan. O govoru mržnje i atmosferi stalnih pretnji neistomišljenicima Matić kaže da predstavljaju opasan krug:
„Mi se nalazimo u krugu koji je zaista veoma loš. On se ne završava većom aktivnošću samo jedne grupacije, samo novinara ili samo tužilaca. Za to je potrebno da se uključi celo društvo. Mi sad pričamo o novinarima, ali na isti način su izloženi i političari. Doduše, za one koji su u vlasti, pravosuđe je veoma efikasno, ali opozicioni političari, naučni radnici, čitav niz kulturnih radnika koji su na javnoj sceni i iznose mišljenje doživljavaju užasne torture i diskriminacije po raznim linijama. Prospe se čitava lepeza mržnje i vi nikada ne znate kad će to eksplodirati i na koji način. Možete da kažete da je to neka budala, ali tu je iskazana neka namera ’moramo Veranu odseći glavu’. Ritualno. Znači, neki fundamentalisti seku glave novinarima. Nikada ne znate šta se može dogoditi jer se krećete među tim ljudima. Recimo, svakodnevno sam u gradu viđao čoveka kome je izrečena mera prinudnog lečenja i koji je bio aktivan na svim desničarskim skupovima, a kad su ga hapsili, imao je kod sebe pištolj. Koliko ima takvih koji nose u sebi nekakvu mržnju i projektovanu agresiju. Hodamo po ivici noža“, kaže Matić.
Kao član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Matić podseća da postoji inicijativa da se analizira primena zakona i dosadašnja praksa u ovakvim slučajevima i da se promeni u pravcu da se mnogo jasnijom učini poruka zakonske odredbe koja bi pomogla da se brže sankcioniše ovakav prekršaj.
Advokatica Kruna Savović kaže da će sud odlučiti da li je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret.
„Sudu su predočene objektivne činjenice, a subjektivni element, kako se Veran osećao povodom pretnji, on će sam objasniti na sudu. Uručeno nam je danas sedam, osam podnesaka iz kojih ćemo videti šta je do sada on izjavljivao. Mi smo tek sad dobili poziv i aktivno se uključujemo, s obzirom na to da je postupak do sada vodilo tužilaštvo“, kaže Savovićeva za Cenzolovku.
Sledeći pretres zakazan je za mesec dana, 22. oktobra u podne.
PRIJAVLjIVANjE PRETNjI JE VAŽNO
Veran Matić je jedan od retkih novinara koji redovno prijavljuju pretnje jer želi da svojim primerom pokaže novinarima da je potrebno prijavljivati.
„Novinari nemaju izgrađenu kulturu da je potrebno ovakve slučajeve prijavljivati. Postoji i problem da će se objavljivanjem proizvesti novi napad, i to je realna pretnja, naročito u ovakvim situacijama. Takođe, redakcije nemaju izgrađenu kulturu da snažno zastupaju svoje zaposlene i da ih stimulišu da učestvuju u pravnom procesu. Novinarima znači ako znaju da imaju blanko podršku snažnog pravnog tima. U svakom slučaju, to podrazumeva gubljenje dosta vremena i strpljenja, ali mislim da je to minimum koji možemo i moramo da uradimo.
Postoji, naravno, i grupacija novinara koja je oguglala na to i u kombinaciji sa nedostatkom poverenja teško je bilo šta rešiti. Najveći je broj onih koji dobijaju najdrastičnije pretnje. Imamo u svakom slučaju veoma opasnu situaciju. Najizloženiji su istraživački novinari koji se bave korupcijom i to permanentno kad naprave neki prodor u borbi protiv korupcije“, kaže Veran Matić za Cenzolovku.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.